Ne budali se, Tanja

Sekao je brodić talase primerenom brzinom u pravcu Venecije. 

Romantične Venecije. Ili je bar takva u mislima onih koji ne stigoše da kroče na njeno tlo. 

Romantika u 21. veku? Ne budali se, Tanja.

I sve je bilo tu kao i pre nekoliko godina jednog kišnog dana za vreme Karnevala. 

U reportaži iz 2014. god.   naći ćete ponešto o glavnim atrakcijama  a ja ću ovog puta napraviti osvrt na druge stvari. 

Na zadnjicu, recimo. 

Bilo da imate zadnjicu kruškastog ili kojegod već voća oblik, verujte mi posle šetnje trgom na koji je Zvezda spičila svu svoju svetlost, zadnjica će šapnuti mozgu (ne mozak zadnjici, verujte mi) : "Spusti me u ovaj `lad ko Boga te molim! " . Mozak nema problema da usliši tu želju. 

Ali...

Taman se ova fino zavali u debeli `lad između ogromnih stubova stiže i opomena od vodiča:

"Pooštrena je komunalna inspekcija i to ne dozvoljavaju!".

Skupiše se sva tri gluteusa. Medius i minimus ćutaše, ali lenj gluteus maximus opsova sočno i telo skoči na noge lagane. Doći ćemo i do njih, kasnije. 

I nema to nikakve veze dal`se ta vaša zadnjica svidela tom vodiču ili ne. Jok. Ima isključivo veze sa već pomenutom romantikom ;) 

Kako bi se inače napunili svi restorani gde vam dva pića naplate 50e? Ali, ne koštaju toliko pića...Košta uživo muzika u kojoj ste neizmerno uživali ne sluteći o visini računa. 

Kad stigne račun, desi se i venecijanska romantika, prava. 

Ajmo malo o nogama laganim, sad.

Venecija jeste mali lavirint, ako mene pitate. Pa i ako me ne pitate :P . Pretežno, ravan lavirint. 

I jeste ukrašen tim lepim mostićima. 

I ne morate nikako da znate sve mišiće nogu...

Al`verujem da znate da od visokih potpetica može i mrak na oči da vam padne. Aham. Čudna je to veza, ljudi moji. 

I tako, od mostića do mostića, mrak na oči sve veći pada a one iste noge polako ali sigurno gube epitet `lagane`. 

- Slušaj Dragoslave...Boli me više i za figuru i za fotke, ovde i sad, vadim iz ranca papuče sa ravnim đonom! 

- Pa vadi, ženo...:D 

I skinuh visoke platforme. I bi svetlo. 

I ne zaboravite da u rancu ponesete udobnu obuću.

I nek zajebu sve fotke sveta i bolja linija tela - ZAJEDNO.

Sad ćemo malo o znoju, recimo. Naoružajte se strpljenjem do istog jer jebi ga, volim da davim sa širokim uvodima. 

One pomenute 2014. god. ne samo da je na ulicama bilo mnogo karnevalskih kostima i maski, već su i prodavnice bile prepune istih. 

Ovog puta i na jakom Suncu blještale su Chanel, Gucci, Versace (obavezna provera ispravno/neispravno napisanih sledi) i tako unedogled. 

Videh jednu zanimljivu i inspirisanu geografskom kartom sveta od cipela, preko torbi i svih mogućih i nemogućih predmeta, ne odoleh da je ne ufotkam, no, fotka nije preživela usled nužnog brisanja memorije i oslobađanja prostora. 

Modeli u ovim krasnim buticima bili su takođe ukrašeni venecijansko-romantičnim cenama.  

- Ženo, sav sam znojav. 

Znojava takođe i žena mu ova iako sportski nastrojena od ranog detinjstva, te tako i otporna na razne miomirise, baci se na razmišljanje šta nam je činiti jer...budimo humani...nije red gušiti ljude u busu. 

Mislim, ljubiteljka sam sode bikarbone, ona je keva za većinu stvari pa i za bakterije iz znoja, no, tog dana Sunce je odnelo pobedu. Odlučismo se za kupovinu novih majica. 

Nađosmo zanimljive modele dostupne i za nas smrtnike iz Srbije. Beše nas blam da se odmah presvučemo u kabini. Zavukosmo se pred polazak u jednu od onih usko-usko-uskih ulica pa u okvir od nekih starih vrata, pa gledaj levo-desno...ma ko jebe ove što dolaze, presvlači se već jednom! 

Preporučujemo da u onom vašem rancu a ukoliko se uputite ka Veneciji u letnjim mesecima, ponesete i rezervnu majicu. 

Mada, ima nečeg magičnog i u snalaženju u hodu. 

Muž mi je spremio iznenađenje. Tu negde kod Velikog kanala reče mi:

- Prati me. 

I šta mi teško. Krenuh za njim. Uđosmo u neki ogromni tržni centar. Razmišljam, dal moguće da i posle 17 god. braka on ne kapira da ne volim da gluvarim i zevam pa i kupujem po radnjama...

Al`sretoh rođaka sa fotke a sličan se sličnom raduje. 

I tako...nekih milion stepenika i izađosmo na terasu sa zaista prelepim pogledom. 

Fotke odatle nose naziv: Na krovu sveta...

I mi vam ovu terasu preporučujemo. 

Razmišljala sam da napišem il`prećutim ipak...Većina gondola mi je kičasta. Sam oblik jeste simpatičan, tradicionalna nošnja gondoliera takođe. Ali imam problem sa onim 'zlatnim' ukrasima na sredini gondole. Opasan problem :) 

Nekoliko divnih sati proveli smo sedeći u jednom od skrivenih kanala. 

I sad, šta ako je romantika poprimila neku novu dimenziju? A mi nepripremljeni i staromodni, nemamo dovoljno novca za nju. Bar ne za ovu venecijansku.

Ništa. 

Nama ostaje trojstvo: znoj, noge lagane i zadnjica.

Ne budali se, Tanja. Dosta je. 

Rim II deo

Uputili smo se ka crkvi Svetog Petra u okovima. Tu možete videti lance kojima je svetac bio vezan. Ali, ono što je svakako najimpresivnije jeste Mikelanđelov Mojsije! Kakvo je to delo! Pravi vrhunac umetnosti, ako se ja pitam!

Trgovi su im prelepi! Svaki je zaista lep na neki svoj način tako da se u odluci za najlepši mora uzeti u obzir da li ste za neki rekli “Wow!” :). Ja to rekoh kad smo nenadano ugledali Piazza Veneciju...

Nekada davno imala sam “Rimsko pravo” što bi ljudi rekli, u malom prstu. Kad smo došli do Foruma gde se odigravao društveni život a i svuda po gradu, pokušavala sam da osvežim sećanje, tek nekako shvatih da ništa ja to tako nisam zamišljala :). Mislim, građevine jesu takve ali je prosto sve mnogo drugačije kada vidite toliko toga na jednom mestu. Zato Rim i jeste muzej na otvorenom. Prosto je neverovatno koliko se istorije može videti na bukvalno svakom koraku!

Takođe sam poseban osećaj imala i pri pogledu na Pantheon, tzv. “hramu svih bogova”. Sagrađen je za vreme Hadrijana i lično mi je boja građevine bila najinteresantnija, mada su tu i stubovi koji ulivaju strahopoštovanje. Ipak, ono što će nam ostati u najboljem sećanju jeste upravo pizzerija u neposrednoj blizini kojoj smo se iznova vraćali:).

Došao je red i na Vatikan. Kročili smo na prostran Trg Svetog Petra a tamo...očekivali smo gužvu, ali onoliko ljudi...bukvalno ne možete da sagledate gde se završava red...Prema podacima, na ovom trgu može stati i 300 000 ljudi (imam utisak da ih je tačno toliko i bilo:)). Na sredini je obelisk dovezen iz Egipta, trg je okružen kolonadama za koje kažu da simbolišu vernike u zagrljaju, tu su i fontane, meni je sve to arhitektonski bilo fascinantno, no, sa religijske tačke, ništa me nije dotaklo. Mi svakako poštujemo druge religije, radoznali smo da i pogledamo sve što možemo, inače se ne bismo ni uputili ka Vatikanu, samo verujem da bi se kao kataloci sasvim drugačije osećali. Trg je projektovao mladi umetnik koga su mnogi nazivali Mikelanđelovim naslednikom, Đan Lorenco Bernini. Na dorskim stubovima kolonade nalaze se statue svetaca. Videli smo samo spoljašnjost crkve Svetog Petra po kojoj je trg i dobio ime i koju smo kasnije mogli videti sa terasa ostalih građevina, ali za ulazak u Vatikanske muzeje zaista nismo imali strpljenja. Verujem da ćemo ih jednog dana možda i videti :). Kasnije smo dobili informaciju da su ljudi iz naše grupe sa vodičem čekali 5 sati, iako im je rečeno da su za 40e koliko su platili trebalo samo da prođu pored ostalih smrtnika koji su čekali da kupe karte po čini mi se ceni od 18e. 

Mi smo se okrenuli, ja večito zaljubljena u one šarene autobuse bez krova, odabrasmo jednu turu po centru Rima a po ceni od 13e po osobi. Dobismo slušalice odmah po ulasku, mogli ste odabrati i jezik na kome želite da slušate objašnjenja o mestima pored kojih prolazite a u pauzi ste mogli da uživate u operi, što je onako, baš dalo neki šmek celoj bus priči ;).

Zatim smo se odlučili za Anđeosku tvrđavu. Ulaz je bio 10e a naziv je dobila po anđelu na samom vrhu tvđave. Ovaj mauzolej cara Hadrijana sagrađen je po njegovoj naredbi na mestu Domicijanovih vrtova. Kao i većina ovakvih građevina ima bogatu istoriju, čak je jedno vreme služila kao zatvor a jedan od najpoznatijih zatvorenika bio je Giordano Bruno. Danas je to muzej u kome se mogu videti slike italijanskih umetnika, no svakako je najimpozantniji deo terasa odakle se pruža pogled od kojeg zastaje dah :).

Kada smo došli do čuvene Fontane di Trevi videli smo da je restauracija u toku, mogli smo da prođemo improvizovanom stazom ali novčiće nažalost nismo mogli da bacimo...

Mogla bih sad i o parku iznad Španskog trga gde se ponajviše osetila ta rimska opuštena atmosfera...

iako bih rekla da im je životni ritam prilično brz. Mozda i o tome kako su mi ona vratanca na senzor a u metrou umalo slomila rebra dok sam pokušala da se provučem za jednom devojkom, samo zato jer smo pogresili stranu metroa a na drugoj nije bilo aparata za karte...Moj dragi je bio spretniji:) 

Mogla bih da pisem i o jednoj zanimljivoj kupovini gde su nam na kraju poklonili i magnet vespe koji nam sad krasi frižider  :)

Ali, kasno je a i Rim čeka da ga sami otvorite skroz :).

Rim I deo

Putovanje busom a do Rima je prilično naporno ako uz sve to imate i 37 godina :).Međutim, takođe mogu da konstatujem da ekipa u busu nikad nije bila bolja! Tome je doprinela i simpatična devojka Jovana u ulozi turističkog vodiča Olympic travel agencije, tako da ako slučajno naletite na iste, biće vam fino, sigurna sam.


Odseli smo u hotelu Parco dè Medici Residence.
Oprema i veličina sobe zadovoljavajuća, prolazi do sale za doručak i ostalih delova hotela su bili najsimpatičnije uređeni, ali je doručak bio i više nego loš. Sad...doručak bismo im i oprostili da nisu od centra Rima bili udaljeni više svetlosnih godina...

Iako se suprug može pohvaliti dobrim snalaženjem u saobraćaju (što se opet za mene nikako ne bi moglo reći) ubrzo smo konstatovali da je prilično komplikovano doći od hotela do centra Rima. Sreća, ponavljam se, imali smo dobru ekipu iz busa pa smo se konsultovali gde god da smo se sreli :).
I ne što nam je rečeno da panoramski obilazak kreće od čuvenog Koloseuma, nego bismo se i mi sami prvo uputili ka njemu.
Sad, zamislite sliku, mi gladni (ja umirem) nađosmo deo naše grupe, dogovorismo se da kupimo neku pizzu usput ali samo da moja jača polovina “baci pogled” da li se mogu kupiti karte za ulaz unutra...sreća pa ne volim da nosim torbe, tašne i sl. stvari osim ako to nije torba od fotoaparata, te ostah tu sa ostatkom grupe bez ijednog evra u džepu, bez mobilnog, kojeg takođe nikad ne nosim (a trebalo bi)...čekajući da dragi “baci pogled za karte”. Grupa po pozivu pođe nekud, mog dragog nigde na vidiku, ja bukvalno bez ičega, odlučim da sednem i gledam u Koloseum a PLAČE MI SE! Zamišljam vam ja tako te gladijatorske borbe unutar građevine, gledam neverovatan broj turista koji se tu vrte, stomak me podseća da sam mu obećala pizzu i da mi je neko rekao da ću svim preostalim silama u svom biću da više od svega želim da čujem srpski jezik, ja mu ne bih verovala! Prošlo je tako otprilike pola sata ako je verovati gladnoj ženi bez para kad ugledah lice za koje sam se udala...Sreća pa tog trenutka u blizini nije bilo ni advokata sa papirima za sporazumni razvod :)
Dodeljeni nam vodič po Rimu bila je koliko pričljiva toliko i brza, inteligentno ukapirasmo da su jedino mogli da se popnu iznad metro stanice odakle puca pogled na Koloseum, te im se priključismo baš kad je već završavala priču.

Ono što vam svakako korisno mogu reći jeste da vam toplo preporučujemo rezervaciju karata preko interneta, gužve su ogromne i vrlo je verovatno da bez prevelike želje i mnogo strpljenja da vidite unutrašnjost Koloseuma, to nećete ni učiniti. Mada, ni to nije toliko loše, neka to bude razlog više da Rim posetite ponovo ;).
Za ovu priču je svakako bitno da vam objasnim da smo odlučili da posetimo Rim u vreme prvomajskih praznika zbog neradnih dana, i sad...iskrena da budem, više ne znam ni da li mi je ta neviđena ali zaista neviđena gužva u Rimu, prijala ili ne...Dok trenutno presabiram po svojim osećanjima, rekla bih da mi je ostavljala prijatan utisak u smislu da i to između svega ostalog pokazuje koliko je Rim vredan posete. Ali, ukoliko ne volite gužve, onda normalno, posetu nemojte planirati za vreme praznika. 

Kad smo već kod gužva, iznenadilo me je bilo koliko stanovnici Rima imaju strpljenja i kada voze skutere ali i automobile, bez sviranja i lagano bukvalno mile između tone turista...usudila sam se i da pogledam lica nekolicini vozača...a njihov smiren izraz mi je bio više nego fascinantan.
Pokušala sam situaciju da prebacim na naše prostore samo na sekund, razliku znate.

Venecija II deo

Prva atrakcija na koju naiđosmo je bio Most Uzdaha. Iako naziv asocira na romantiku verujem da ste upoznati sa legendom da su mostom prolazili zarobljenici budući da je povezan sa Duždevom palatom, koji su tu imali mogućnost da osete slobodu na kratko pa i da uzdahnu pre nego što odu u tamnicu. Ali...ako ste zaljubljeni i sa svojim izabranikom u vreme zalaska sunca prođete ispod mosta, možda i ostanete zajedno do kraja života! :) Od ostalih mostova razlikuje se po baroknom stilu. 

Onda smo se zadržali na Trgu Svetog Marka, središtu a ujedno i najnižoj tački Venecije, slušajući vodiča. Iako važi za jedan od najlepših trgova u meni i nije probudio neka osećanja. Možda i zbog neverovatne gužve. Kad smo kod gužve, jeste li nekad razmišljali o tome da u Veneciji nema automobila?:) Pre nego što smo krenuli na put, tata me je upozorio: “ Nemojte da hranite golubove, ne šalim se, kazniće vas, slušao sam o tome...” Tek, mi nismo odoleli da sa njima ne podelimo sendvič. Uglavnom, trg je napravljen u IX veku a proširen zbog sastanka pape Aleksandra III i cara Fridrika Barbarosse. 

Pogled će vam se pružati na Baziliku Svetog Marka , raskošnu građevinu, no, mi kad god obilazimo nešto, već smo se navikli da baš u to vreme budu radovi na najbitnijim građevinama, tako beše i ovog puta. Radovi su bili baš u delovima gde su konji i iznad njih. 

Tu je i pomenuta Duždeva palata. Nekada rezidencija mletačkog dužda, danas je veoma posećen muzej u kome se čuvaju brojna umetnička dela. Suprug je kao najzanimljiviji podatak o tadašnjem zatvoru zapamtio legendu koja kaže da je iz njega uspeo da izađe samo Kazanova i to naravno uz pomoć žene, ključareve supruge :) Kišica se nije predavala, a mi smo već postali nestrpljivi i kao deca, pazeći da nas vodič ne primeti, napustismo grupu. Pogledasmo Zvonik bazilike Sv Marka, toranj koji ima oko 100m i dogovorismo se da nam to bude orijentir, ne sluteći da ga nećemo ni videti u narednih 10 minuta. 

Svuda oko nas su se već uveliko šetali maskirani ljudi. Bilo je i dosta muzičara. I onda, krenusmo lagano, opet bez mape, kuda nas je intuicija vodila. Bezbroj prelepih mostića, gondola...Kad čovek zastane i pogled mu utone u sve one cigle koje se naziru ispod vode, probudi se neka čudna tuga. Kad smo se vratili, neko je gledao naše fotografije i prokomentarisao : “super je sve to, ali meni sve te kuće izgledaju siromašno...”. Razumela sam tako možda izgleda na fotografiji, uživo vi osetite da je ceo taj grad sve samo ne siromašan. Ali, te građevine u vodi, zaista u ljudima probude neki čudan osećaj. Baš kao kad stojite pred bilo kojom građevinom koja evidentno propada ili tone u ovom slučaju. 

U neko doba setih se ne samo Zvornika od koga ni traga ni glasa:), nego i reči našeg vodiča:”Videćete, lažu ljudi da je Venecija kao lavirint”, sad, ne znam da li da razvrstavam ljude na one sa boljom ili lošijom orijentacijom, tek meni jeste sve izgledalo baš kao lavirint! Prosto neverovatno a ujedno i čarobno :) Od mostića do mostića razvajaju vas mnogobrojne prodavnice suvenira ili još preciznije uglavnom maski i čuvene prodavnice predmeta od stakla. Iskreno, ne znam šta mi je bilo interesantnije. Kupismo po jednu masku, ne ide da se izdvajamo:) 

Tako u šetnji lavirintom dođosmo i do Kapija Rijalta odakle se pružao pogled na Veliki kanal. (Tu smo bili ponosni na sebe :). A tamo neviđena gužva i pogled prelep! Uputismo se na drugu stranu, no, tamo osim zanimljivih testenina na tezgama nismo ništa bitnije zapazili. Svraćali smo na kafe, kupovali razne stvarčice deci i već osećali umor. 

Krenuli smo lagano ka Zvorniku, za svaki slučaj nekih sat vremena ranije, ko će ga znati sa svim tim mostićima...Imali smo vremena da izdaleka pogledamo prelepu Santa Maria della Salute. Sunce je zalazilo i divnim bojama za kraj kao da je htelo da se izvini za svoj poraz i pobedu kiše... 

Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji.

Venecija I deo

Petak, 28. Mart 2014.

U grad maski i karnevala stigli smo za oko16 sati putovanja autobusom na sprat. Sad...ovo “na sprat” je bitno u tom smislu da smo bili gotovo jedini na graničnim prelazima u oba pravca, ali treba sačekati svih otprilike 70, mozda i više putnika...

Na neverovatan broj turista u Veneciji smo naravno računali. Međutim, pošto je kiša bila u fazonu “hoće pada-neće pada” tako i nije bilo uopšte mnogo turista na beskrajno lepim malim mostićima. To mi je oduvek nekako smetalo kad bih gledala fotografije gde se na mostiću šareni toliko garderobe, da naći osobu koja bi trebalo da se vidi na toj fotografiji počne da predstavlja nemoguću misiju. No, da krenemo ispočetka.

Ove godine karneval se održavao od 15. februara do 04. marta. Mi smo rešili da ga posetimo 22. februara, pretposlednjeg vikenda kada su na centralnoj bini počeli da se biraju najlepši kostimi i to dva puta u toku dana, u 11h i 16h. Iako se nismo “borili” da priđemo bini uspeli smo da vidimo voditelje a zapravo smo uživali u svim maskiranim ljudima koji su prolazili okolo bine. Video snimke sa Karnevala možete pogledati i na našem blogu.

Tema ovogodišnjeg karnevala bila je “Neverovatna priroda”. A sam početak karnevala je ove godine okarakterisala “Šetnja zombija”, kada su se na ulicama i brodićima mogli videti učesnici karnevala obučeni kao zombiji. Izbor za najbolju masku je bio zakazan za 02. mart.

Istorija karnevala se menjala tokom vekova. Po nekim podacima sama reč vodi poreklo najverovatnije od latinskog izraza koji u prevodu znači “bez mesa” što nas opet upućuje na period pre uskršnjeg posta, kada karneval zapravo treba da predstavlja poslednje zadovoljstvo pre posta. S druge strane pretpostavlja se da su rimske drevne saturnalije bile inspiracija Italijalima. Međutim, većina bi se ipak složila da je ova tradicija započela znatno kasnije a iz krajnje plemenitih pobuda u tadašnjoj Mletačkoj državi. Anonimni i sakriveni iza maski siromašni su tada bili isto kao i bogati, te je bez ikakvih posledica svako mogao da radi šta hoće. Tako je venecijanska maska i postala sinonim za prevare i razne spletke.

Onda je kao što uvek i biva u istoriji i životu gde se smenjuju usponi i padovi, nastupio i period zabrane karnevala pretežno zbog učestalih krađa, pa povratak 1979. od strane lokalnih zanatlija, da bi na kraju postao jedna od najvećih atrakcija, mislim da neću preterati ako kazem, u svetu!

I datum karnevala se menjao kroz istoriju. Jedno vreme se održavao i u oktobru, ali da se ja pitam...svakako bih za karneval izabrala neki sunčan jul ili avgust mesec ;)

Bilo je zanimljivo kada smo videli da vožnja brodićem do Venecije košta samo 5e a mi smo agenciji plaćali po 15e (čak da je u tu cenu uračunat i parking za bus koji nas je čekao, mnogo je). Uz to, dozvolili su da na jedan brodić stanu ljudi iz čak 3 autobusa na sprat pa vi izbrojite i zamislite tu sliku. O putnicama koje su uspaničeno pratile svaki trzaj brodića i jedva disale, ne bih sad :) Tek, sedele su baš do mene i svi zajedno i uspešno stupismo na tlo Venecije. Ono što nisam doživela na prvi pogled a očekivala sam, jeste ta romantika koja se neizbežno povezuje sa Venecjiom. Istini za volju, možda i zato što toliko kišobrana na jednom mestu i nije neki romantičan prizor :) Umesto toga, kako zakoračih na tlo Venecije shvatih da imamo posla sa verujem najfotogeničnijim gradom! 

Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji.