Barselona i jedna cica I deo

Nekad je do kiše, nekad i nije...

U busu beše jedna cica.

Uočena je bila zbog pletenice za koju nismo mogli da utvrdimo da l' je prava. (Jeste.) A ponajviše zbog duže bele košulje koju je za vreme putovanja nosila kao haljinu pa kad krene uz stepenice na sprat busa prosto ti bude glupo da proveravaš ima li neki šorc uopšte ili koja joj je boja donjeg veša...

E toj i takvoj cici nije uopšte bio problem da se presvlači usred busa. Molim lepo.
Budući da je sedela negde iza nas detalje tog čina nismo uočavali, ali je gotovo cela bus ekipa bila u nekom mini šoku kad ova u bus uđe u jednoj a izađe u drugoj kombinaciji. Toalet nije koristila.

Cica se montirala shodno mestu koje smo posećivali. (Podržavam.) Ili bar onako kako je ona to doživela da treba.

I ja joj skidam kapu za smelost i istrajnost.

Nedostajala je samo spontanost u svemu tome. A smetao je i utisak nekakvog jeftinog sponzorstva. Iako se vrlo pribojavam da bilo kome sudim, utisci se sami oforme. Tako ostade i utisak da je uprkos svemu i bila simpatična u toj svojoj priči.

Tek...

Prva stanica u Barseloni beše nam Trijumfalna kapija. Nalazi se na putu Luisa Komanisa a kada se spustimo niže izlazimo na park de la Citadella o kome ću kasnije.
Izgrađena je od ogoljenih cigli i prikazuje industrijsku i trgovačku slavu u Barseloni 19. veka. Kažu da se takva unikatna nalazi na Jelisejskim poljima u Parizu.

Tek...ova nije bila ni trijumfalna...jer je trijumf pripao upravo gore pomenutoj cici.

Iskočivši pre svih u nekoj zlatnoj varijanti činilo se kao da je začas rasterala turiste u centru ispred kapije.

Zlatna majica. Lanac neki oko struka. Cipelice zlatne.

Da, menjala je i obuću.

Vodila je sa sobom drugara pretpostavljam a zapravo ličnog fotografa.

A ocenila je da uz kapiju ide isključivo zlatna boja.

I kad smo mi ostali izmrcvaljeni od klackanja u busu stigli do kapije ona je već uveliko zauzela teren sa kosom koja vijori u pozerskim zamasima.

Završila se zlatna šetnja pa smo mogli i mi ostali da se ufotkamo tu. Ne ide sad da se i mi mlatimo kao na pisti. Kinezi koji posmatraše usput pomislili bi da je ceo bus iz Laze, pa beše: priđi bliže, sakrij mi stomak, blagi kez, možeee...hvala lepo.

A kapija jeste lepa.

Tog dana obišli smo i neki gradski stadion.

Za tu priliku uskočila je cica u neki zmijski kombinezon. Devojke iz busa su se već gurkale i smejale pa je i ona malo smanjila doživljaj.

Obiđosmo i vidikovac koji bi verujem bio daleko lepši da je kiša uzela predah. Od njega mi na tom mestu beše jedino zanimljiva fontana.

Cicu više nisam uočavala na kasnijim obilascima. Ne znam ni da li je za taj dan imala i treću kombinaciju. A ne bih se iznenadila.

Videh je tek na samom kraju putovanja kad smo se uputili u čuvene kockarnice u Monte-Carlu. Iako sam sigurna da je i ona imala pristup samo turističkim kockarnicama, obukla se u najsvetlucaviju belu haljinu koju videh ikada!

I pomislih:

♪♫  Shine On You Crazy Diamond...♪♫