Kažete da smo stigli do Bara? A da Vi napišete neku reportažu? Niste razmišljali o tome? Krajnje je vreme.
Dobro, ispričaću vam samo još ovaj nastavak putovanja po Crnoj Gori a onda ozbiljno očekujem Vaše tekstove u svom inboxu!(ovo je za trivagoniste)
Stari Bar je lep, zapravo ne znam šta mi je bilo lepše, da li pogled na njega, da li uska kaldrma sa prelepim suvenirnicama i restoranima kojom morate proći ako želite da odete u Stari grad ili pak prelepi pogled odatle. Ulaz je bio 2E, Joka je prošla na šarm… a mi, da nije bilo strelica koje smo pratili, definitivno bismo se osetili kao da smo upali u lavirint. Videli smo ostatke crkava i drugih građevina, no, iako nam je bilo lepo, još lepše bi bilo da smo imali vodiča da nam ispriča ponešto o svemu tome. Ovako nam je samo ostalo da uživamo u šetnji i divimo se pogledu.
Kad smo već tu, hajde da vidimo i Staru maslinu . Znate sigurno da je stara preko 2000 godina, i znate šta? Bogami tako i izgleda. Verujem da biste je svakako primetili i da nije uokvirena kamenom i zaštićena. Ja sam celim putem razmišljala o načinima procenjivanja starosti nekog drveta. I sad bez šale, 2000 godina?! Sada je 2012. godina da se razumemo! Ne znam stvarno šta da mislim o tome...
Uveče smo kupili karte za Kraljičinu plažu. Moram reći i da smo sasvim slučajno karte uzeli baš za najmanji taxi brod te meni (plašljivoj kad sam sa decom) i nije prijala vožnja. Osećala bih se sigurnije u nekom većem brodiću, ovako su nas maltene zapljuskivali veći talasi, a ....nikad da stignemo! Ozarila sam se kad se brodić približio plaži koja je dobila ime po kraljici Mileni, jer joj je to bilo omiljeno mesto za kupanje. Kupila me je već na prvi pogled! Ovo je definitivno najlepša plaža koju smo posetili u Crnoj Gori. Prvo, obožavam suncobrane od trske (a ne od platna), ležaljke od drveta (a ne od plastike), pesak (nisam nesto luda za kamenom) i da sve bude kompletno: čisto i plavo more… A sve u uvali… Ma milina prava! Jedina mala, malecna zamerka odnosila bi se na oblik ležaljki. Nikako nismo uspevali da ih lepo ubodemo u pesak, taman se namestimo, ona krene iz peska, pffff. Suprug reče: "Vidim da će ovo već biti u nekoj od kritika na trivagu:)!" Bilo je tu i pedolina i restoran negde pozadi, sve u svemu zaista lepo. E, sad, kad znate da ste došli brodićem i da samo njime i možete natrag, onda nekako ne možete ni da se opustite skroz. Zapravo prvih par sati nismo obraćali pažnju na te brodiće, a kako je došlo popodne samo smo gledali njihove nazive! Na sreću, posle toliko kupanja, sunčanja i uživanja, nismo promašili onaj naš, pa se i to lepo završilo .
Večeri smo provodili u Sutomoru i to u delu u kome se nalazi luna park sa gomilom "vrtećih" stvari za decu. Predstave za decu, koje su se održavale na letnjoj terasi hotela Nikšić su bile posebno zanimljive. Nažalost, terasa im i nije nešto sređena, a nama odraslima je svakako bilo pomalo bezveze da gledamo Štrumpfetu i Kefala, dok se iza njih nalazi zid pola od cigala a pola od neke žice kroz koju prolazi trava:(… Uglavnom, svake večeri su se održavale predstave za decu, od Malog Kraljevstva preko Patka Dače i ostalih dečijih junaka. Cena ulaznice je bila, ako se ne varam, 3€, za roditelje je bio besplatan ulaz, s tim da svakako treba uračunati i piće koje ćete popiti dok čekate.
Onda smo rešili da odemo do Kotora. Taj grad mi je ostao u divnom sećanju, no ovog puta nisam toliko uživala. Neću da vas davim oštrim krivinama koje su neizbežne sem ako ne idete avionom do tamo, ali ljudi, toliko je bilo vruće, to je prosto bilo neverovatno, ni klima u autu nije pomogla. Kako smo izašli tako smo osetili potrebu za kupanjem a suprug za razgledanjem starog grada. U startu se nismo lepo organizovali, što nam se inače ne dešava, na kraju se događa da smo se, u nekoj totalno bezveznoj žurbi jer je nesnosno bilo vruće pa smo morali da se sklonimo negde, parkirali Bogu iza tregera. Našli smo gradsku plažu, prepunu ribica i onih sitnih pužića. Kad smo se osvežili krenusmo ka starom gradu prateći pogledom bedeme grada. I tek kada su deca zatražila sladoled shvatih da sam zaboravila novčanik! I to u autu koji je u tom momentu bio tako daleko! A onda, naravno, pošto jedna muka nikad nije sama, na ulasku u Stari grad, deca su objavila da su žedna… Sve u svemu, na brzinu smo prošetali, podsetili se starog sata, crkve Svetog Trifuna, restorana, Pomorskog muzeja, u koji nismo ni stigli da uđemo, a onda smo totalno ispijeni vrućinom krenuli nazad… ali ne pre nego što smo svratili u prodavnicu i napravili dobru zalihu vode i sokova!
Usput smo bacili pogled na Sveti Stefan.
Narednog dana smo odlučili da posetimo manastir Ostrog. Kupili smo karte od lokalne agencije a polazak je bio baš rano ujutru. Evo, iznenadiću vas, neću da pisnem o putu do tamo! Malo su mi se tresle i ruke i noge, mislila sam i da ostanem tamo, kod donjeg manastira, ali mi nešto prođe misao da, kad sam već došla dotle, treba zaista da odem i do gore, pa šta bude. Ovde dolazimo do momenta kada nešto prosto i ne možete rečima opisati, pa se ne treba ni truditi. Shvatila sam šta su mislili svi oni kada su govorili da je to jedna od najvećih Svetinja. Čekali smo u redu da se poklonimo moštima Svetog Vasilija, zatim razgledali sve ostalo, a najviše se zadržali kupujući knjige, ikone i ostale poklone za naše prijatelje. Malo sam se iznenadila kad sam videla gomilu ćebadi, šator i toooliko ljudi na jednom mestu. Obilazila sam tokom svog života razne manastire ali nikad toliko ljudi nikad nisam videla ni u jednom od njih. I deci je bilo interesantno, a pogled odatle je fascinantan. Mada je izuzetno lepo i kada se spustite do donjeg manastira pa gledate Ostrog između stena. Iz manastira smo krenuli pešice kozjim stazama, do mesta gde nas je čekao autobus.
Poslednjeg dana na nebu su se pojavili strašni oblaci, pa iako smo mislili da ostanemo još koji dan, zaključismo da je najbolje da krenemo. Nismo se vraćali preko Kanjona reke Morače, a ne, više nikad! Išli smo onim drugim putem, preko Žabljaka, i… jeste da ima mnogo serpentina, ali ako putujete danju, zaista nije uopšte strašno. Rešili smo da svratimo i do Zlatibora, ali to je neka druga priča... možda i bude nekad ispričana ali posle mnogo vaših! Od sutra ću češće da proveravam inbox, a Vi...tastaturu u ruke!
Stari Bar je lep, zapravo ne znam šta mi je bilo lepše, da li pogled na njega, da li uska kaldrma sa prelepim suvenirnicama i restoranima kojom morate proći ako želite da odete u Stari grad ili pak prelepi pogled odatle. Ulaz je bio 2E, Joka je prošla na šarm… a mi, da nije bilo strelica koje smo pratili, definitivno bismo se osetili kao da smo upali u lavirint. Videli smo ostatke crkava i drugih građevina, no, iako nam je bilo lepo, još lepše bi bilo da smo imali vodiča da nam ispriča ponešto o svemu tome. Ovako nam je samo ostalo da uživamo u šetnji i divimo se pogledu.
Kad smo već tu, hajde da vidimo i Staru maslinu . Znate sigurno da je stara preko 2000 godina, i znate šta? Bogami tako i izgleda. Verujem da biste je svakako primetili i da nije uokvirena kamenom i zaštićena. Ja sam celim putem razmišljala o načinima procenjivanja starosti nekog drveta. I sad bez šale, 2000 godina?! Sada je 2012. godina da se razumemo! Ne znam stvarno šta da mislim o tome...
Uveče smo kupili karte za Kraljičinu plažu. Moram reći i da smo sasvim slučajno karte uzeli baš za najmanji taxi brod te meni (plašljivoj kad sam sa decom) i nije prijala vožnja. Osećala bih se sigurnije u nekom većem brodiću, ovako su nas maltene zapljuskivali veći talasi, a ....nikad da stignemo! Ozarila sam se kad se brodić približio plaži koja je dobila ime po kraljici Mileni, jer joj je to bilo omiljeno mesto za kupanje. Kupila me je već na prvi pogled! Ovo je definitivno najlepša plaža koju smo posetili u Crnoj Gori. Prvo, obožavam suncobrane od trske (a ne od platna), ležaljke od drveta (a ne od plastike), pesak (nisam nesto luda za kamenom) i da sve bude kompletno: čisto i plavo more… A sve u uvali… Ma milina prava! Jedina mala, malecna zamerka odnosila bi se na oblik ležaljki. Nikako nismo uspevali da ih lepo ubodemo u pesak, taman se namestimo, ona krene iz peska, pffff. Suprug reče: "Vidim da će ovo već biti u nekoj od kritika na trivagu:)!" Bilo je tu i pedolina i restoran negde pozadi, sve u svemu zaista lepo. E, sad, kad znate da ste došli brodićem i da samo njime i možete natrag, onda nekako ne možete ni da se opustite skroz. Zapravo prvih par sati nismo obraćali pažnju na te brodiće, a kako je došlo popodne samo smo gledali njihove nazive! Na sreću, posle toliko kupanja, sunčanja i uživanja, nismo promašili onaj naš, pa se i to lepo završilo .
Večeri smo provodili u Sutomoru i to u delu u kome se nalazi luna park sa gomilom "vrtećih" stvari za decu. Predstave za decu, koje su se održavale na letnjoj terasi hotela Nikšić su bile posebno zanimljive. Nažalost, terasa im i nije nešto sređena, a nama odraslima je svakako bilo pomalo bezveze da gledamo Štrumpfetu i Kefala, dok se iza njih nalazi zid pola od cigala a pola od neke žice kroz koju prolazi trava:(… Uglavnom, svake večeri su se održavale predstave za decu, od Malog Kraljevstva preko Patka Dače i ostalih dečijih junaka. Cena ulaznice je bila, ako se ne varam, 3€, za roditelje je bio besplatan ulaz, s tim da svakako treba uračunati i piće koje ćete popiti dok čekate.
Onda smo rešili da odemo do Kotora. Taj grad mi je ostao u divnom sećanju, no ovog puta nisam toliko uživala. Neću da vas davim oštrim krivinama koje su neizbežne sem ako ne idete avionom do tamo, ali ljudi, toliko je bilo vruće, to je prosto bilo neverovatno, ni klima u autu nije pomogla. Kako smo izašli tako smo osetili potrebu za kupanjem a suprug za razgledanjem starog grada. U startu se nismo lepo organizovali, što nam se inače ne dešava, na kraju se događa da smo se, u nekoj totalno bezveznoj žurbi jer je nesnosno bilo vruće pa smo morali da se sklonimo negde, parkirali Bogu iza tregera. Našli smo gradsku plažu, prepunu ribica i onih sitnih pužića. Kad smo se osvežili krenusmo ka starom gradu prateći pogledom bedeme grada. I tek kada su deca zatražila sladoled shvatih da sam zaboravila novčanik! I to u autu koji je u tom momentu bio tako daleko! A onda, naravno, pošto jedna muka nikad nije sama, na ulasku u Stari grad, deca su objavila da su žedna… Sve u svemu, na brzinu smo prošetali, podsetili se starog sata, crkve Svetog Trifuna, restorana, Pomorskog muzeja, u koji nismo ni stigli da uđemo, a onda smo totalno ispijeni vrućinom krenuli nazad… ali ne pre nego što smo svratili u prodavnicu i napravili dobru zalihu vode i sokova! Usput smo bacili pogled na Sveti Stefan.
Narednog dana smo odlučili da posetimo manastir Ostrog. Kupili smo karte od lokalne agencije a polazak je bio baš rano ujutru. Evo, iznenadiću vas, neću da pisnem o putu do tamo! Malo su mi se tresle i ruke i noge, mislila sam i da ostanem tamo, kod donjeg manastira, ali mi nešto prođe misao da, kad sam već došla dotle, treba zaista da odem i do gore, pa šta bude. Ovde dolazimo do momenta kada nešto prosto i ne možete rečima opisati, pa se ne treba ni truditi. Shvatila sam šta su mislili svi oni kada su govorili da je to jedna od najvećih Svetinja. Čekali smo u redu da se poklonimo moštima Svetog Vasilija, zatim razgledali sve ostalo, a najviše se zadržali kupujući knjige, ikone i ostale poklone za naše prijatelje. Malo sam se iznenadila kad sam videla gomilu ćebadi, šator i toooliko ljudi na jednom mestu. Obilazila sam tokom svog života razne manastire ali nikad toliko ljudi nikad nisam videla ni u jednom od njih. I deci je bilo interesantno, a pogled odatle je fascinantan. Mada je izuzetno lepo i kada se spustite do donjeg manastira pa gledate Ostrog između stena. Iz manastira smo krenuli pešice kozjim stazama, do mesta gde nas je čekao autobus.
Poslednjeg dana na nebu su se pojavili strašni oblaci, pa iako smo mislili da ostanemo još koji dan, zaključismo da je najbolje da krenemo. Nismo se vraćali preko Kanjona reke Morače, a ne, više nikad! Išli smo onim drugim putem, preko Žabljaka, i… jeste da ima mnogo serpentina, ali ako putujete danju, zaista nije uopšte strašno. Rešili smo da svratimo i do Zlatibora, ali to je neka druga priča... možda i bude nekad ispričana ali posle mnogo vaših! Od sutra ću češće da proveravam inbox, a Vi...tastaturu u ruke!
