Gradska većnica sa astrološkim satom

Orloj

Atrakcija oko koje se gotovo sve vrti u Pragu. Bar sam ja takav utisak stekla. Po dolasku u Prag znali smo da prvo želimo videti taj sat, Orloj.

A šta se sve može videti na njemu? Tu je kalendarov krug, zatim se vidi položaj planeta i 12 apostola koje turisti željno iščekuju da vide. Tu su i ljudske slabosti a figura kostura naravno predstavlja smrt. Pa ipak, uzeću u obzir da se radi o satu iz 1410.godine, ono što mi se čini kao najzanimljivije jeste činjenica da sat pokazuje tačan aktuelni položaj Sunca i Meseca. 

Na plavom krugu su zlatni rimski brojevi koji pokazuju tačno vreme. Sad, tu ima toliko detalja, svaka boja označava nešto i zaista je potrebna detaljna analiza. Bojim se da bih se možda i izgubila u celoj priči o svakom detalju a stvarno ih mnogo ima. Između ostalog na njemu se može videti i staro češko vreme. 

Kod kalendara se mogu videti slike koje karakteriše tematika sa sela. Tu je i crkveni kalendar sa svim praznicima. Strela na gornjem delu kalendara pokazuje datum, mesec, dan, crkveni praznik i horoskopski znak. Šta biste još mogli da poželite?:)

Kao i većina starih i značajnih atrakcija i ovaj sat je bio gotovo uništen i ponovo obnovljen.

Ovaj astronomski sat nalazi se na zidu tornja gradske kuće. Ukoliko poželite da se popnete gore, ulaz se plaća. Ali vredi svaku paru. Ako se kao i ja plašite visine, neće vam biti svejedno jer nema baš mnogo prostora, jedva se mimoiđete sa ostalim turistima ali je pogled odatle zaista spektakularan. Osim visine i manjka prostora oseća se i starost građevine pa kad se sve skupi...u nekoj sekundi poželite da se čvrsto zalepite za zid :)

Ono što mi je nekako ostalo u najlepšem sećanju jeste ljubazan dečko sa trubom koji se odatle oglašava a turisti ga odozdo pozdravljaju i jedna prilično zanimljiva rekla bih mašina za suvenire. O čemu se radi? Ubacite novčić i izaberete koji simbol Praga želite da imate. Onda ćete uočiti mali točak koji treba da okrećete dok ne izađe novčić“ sa izabranim simbolom. To mi je ujedno i jedan od najlepših suvenira koje imamo. 

Legenda kaže da je izvesni Hanus koji je postavio sat oslepljen kako ne bi više nigde ponovio taj svoj fenomenalni rad. On je zatim uz pomoć sluge pokvario sat tako da niko nije mogao da ga popravi narednih 100 godina. 

Pored novčića iz Praga smo poneli još jedan mnogo lep suvenir. Okačen je na zid. Pogađajte o čemu se radi.

Karlove Vari

Uživali smo u zlatnim bojama prelepog grada Praga, no odlučismo i da u sopstvenoj režiji posetimo Karlove Vari. Na autobuskoj stanici nam objašnjavaju da se karte moraju rezervisati i da trenutno nema mesta ni u jednom autobusu. Uh! Suprug i ja nikada ne odustajemo tako lako, mada sedeći na klupi autobuske stanice i gledajući sav taj red, tačnost i finu disciplinu, gotovo sam pomislila da je trebalo lepo platiti vodiču, jer bismo možda tad već i bili na putu do tamo… Razmišljamo šta nam je činiti kad suprug ustade, priča i priča sa devojkom na šalteru i vraća se sa kartama! Ni do dan danas mi nije rekao koja je čarobna formula bila... a i šarm ponekad učini svoje. Za kratko smo još malo smo uživali u češkoj autobuskoj stanici na kojoj svaki autobus kreće tačno u minut, pre nego što smo, tačno na vreme, krenuli put Karlovih Vari. 
Znala sam da je banja u pitanju i nekako imala pogrešnu predstavu o svemu. Mislim, volim ja banje, ali nisu one nešto zanimljive…E, sad, za ovu sam znala da je osnovao Karlo IV i da je jedna od najpoznatijih svetskih…ali opet, to je samo banja, zar ne? Kažu da je udaljena od Praga 130 km a i meni se put nešto odužio. Doduše, usput sam videla kako izgledaju njihova sela i uočavala sličnosti i razlike sa našim. Razmišljala sam da sigurno ima neki centralni park, mnogo nekih malih izvora sa tim lekovitim vodama, poneki spomenik posvećen Karlu IV, neka crkva i to je to… 

A onda smo stigli. Izašli smo na peronu autobuske stanice s kojeg su se odmah mogle videti

 prelepe građevine spojene u nizu… 
Pa dobro, pomislila sam, možda je samo ovaj deo tako grandiozan. A onda se niz velikih, arhitektonski šarolikih i spojenih građevina nizao baš kako smo i mi išli…nije bilo kraja, ni njima a ni mom čuđenju i divljenju ! 
Ne treba biti ni veliki poznavalac arhitekture pa da osetiš to ogromno bogatstvo stilova. A onda, tu u centru, kao da vam želi reći : "Hej, vidi kako sam nov i moderan! Sav sijam !" - tržni centar u kome se ponosno ogledaju stare građevine. 
Jedan prolaznik nam reče da dođemo do reke i pratimo njen tok, to je ujedno celo šetalište. I taman kad pomislite da ste došli do kraja spojenih divnih zgrada, eto novog, još fascinatnijeg niza! Hotel do hotela da prosto ne možete da se odlučite koji je lepši! Hotel Sirius jedan je u tom nizu, preko puta parka i Sadová kolonáde gde se nalaze izvori lekovite vode, a o lepoti kolonade presudite sami. Mene je ostavila bez teksta. Tako bela okružena svim mogućim bojama jeseni, sa besprekorno lepim detaljima i malim jezerom sa patkama u blizini, izgledalo je kao da uživa u svoj toj raskoši a ipak je otvorena za sve. 

I tako idemo mi, gledamo... ma nikad u životu nisam videla toliko hotela na tako malom mestu! Dođosmo i do Mlýnská kolonáde, ona je najveća, ima mnogo korintskih stubova i 12 statua sa spoljne strane koje označavaju mesece u godini. U njoj ćete naći 5 izvora lekovite vode. Kažu da je dugačka 132 metra i da se tu održavaju razni koncerti i drugi događaji. Primetila sam da gotovo svi piju vodu iz onih malih ukrasnih bokalčića koji su jedan od glavnih suvenira Karlovih Vari. Mi se nekako osetismo još mladi za sve to, te preskočismo kupovinu ukrasnih čaša. 

Poseban čar daje reka koja protiče duž veliiiikog šetališta, po kojoj plivaju patke, a ukrašena je i mostićima. Na šetalištu ima dosta klupica na kojima se možete odmoriti. Sve je besprekorno čisto i lepo. 

Jel to neko spomenuo kafu? Švejk nas je direktno iz romana Jaroslava Hašeka pozvao u restoran. Mnogo detalja na šanku, prijatna atmosfera, nekako kao da se svi već znaju, dosta gostiju, jedva nađosmo sto, ljubazni konobar, mala kafa i solidna cena iste. To vam je Švejk, idemo dalje..

Hotel Petr je jedan od hotela koji mi se nekako izdvojio od ostalih svojim spoljašnjim izgledom, prosto je, čini mi se, nemoguće ne uočiti ga. Prodavnice takođe odišu nekom elegancijom, a kod pojedinih izloga sa recimo zanimljivim figuricama od stakla je zabranjeno fotografisanje. Kad smo već kod stakla, nije odmet napomenuti da se proizvođač stakla "Moser Glass" nalazi baš u Karlovim Varima. 

Kostel svaté Máří Magdaleny je crkva posvećena Sv Mariji Magdaleni, nalazi se u samom centru, ima dve kule i zaista pleni svojom izuzetnom lepotom. 
Ispred simpatičnog hotela Promenada nalazi se fascinantan spomenik, a samo cveće sa hotelskih prozora ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. 
Nikad nisam nešto volela zlato niti zlatnu boju, ali kod ovog hotela Felix Zawojski poželeh da se slikam. Prosto je neverovatno koliko je svaki hotel na svoj način lep i drugačiji od ostalih! 

Na kraju šetališta Grandhotel Pupp, hotel koji oduzima dah. Ja sam vam stala ispred i gledala… gledala, više mi nije bilo ni hladno. Prvo je trebalo da sagledam tu celinu, prilično je velik, mnogo prelepih detalja na njemu, a iza njega šume i priroda. Bila sam sigurna da je ponosni nosilac svih 5 zvezdica, što se i potvrdilo, kada sam po povratku kući otvorila trivago. 

Onda smo uočili veliki krst na brdu i vidikovac tamo daleko… Baš u tom trenutku spazismo i ljude iz naše grupe koji se spremaju da sa vodičem polako zauzmu svoja mesta u autobusu. Tada nam je bilo tako drago što nismo ograničeni vremenom, te umesto sa njima u bus, krenusmo na planinu, do vidikovca. Novembar mesec, možete li da zamislite prelepe boje lišća? Podizala sam ih, bacala i uživala u njihovom letu gotovo celim putem do vrha. Shvatila sam da i jesen može biti prelepa u zavisnosti od mesta u kome ste. A nije čini mi se, nigde moglo biti lepše tada, nego na planini Karlovih Vari… Nije bilo lako ni popeti se gore, no pogled odatle verujte da vredi svaki korak. Okružene šumama i planinama ove grandiozne građevine u velikom nizu bile su jedan od najlepših prizora koje sam ikad videla!
Hotel Imperial nekako ostavlja najveći utisak sa tolike visine kao i Městské divadlo, zgrada opere. Na vidikovcu videsmo i neku spomen ploču čini mi se o nekom tragičnom događaju, mislim da je devojka skočila odatle, da li zbog neuzvraćene ljubavi ili nečeg drugog, zaista se ne sećam više. No, nije bilo ni svejedno sediti tu na rubu, iako ima klupica ukrug, visina je velika, slikali smo se i ja sam se brže-bolje povukla sa samih ivica. Zaboravih da napomenem da još više, na vrhu, ponosno stoji spomenik Petru Velikom. 

Mnogo mi je bilo smešno kad sam krenula da se spuštam niz drugu padinu planine…, suprug je išao za mnom: "jel' si bre normalna, šta ako nam izadje neki medved sad…” Nije mu bilo svejedno, nepoznat teren, mnogo drveća, ali naiđosmo na restoran, rogovi jelena behu na ulazu, mi ga zaobiđosmo i nastavismo dalje. A onda odjednom…kroz krošnje drveća videle su se prelepe zlatne kupole pravoslavne crkve sv Petra i Pavla. Mislila sam da takvih crkava ima samo u Rusiji. Neću preterati ako kažem da je to i najlepša pravoslavna crkva u kojoj smo bili. 

Preko puta crkve prelepe vile, definitivno drugačije od hotela u samom centru, ali svaka sa svojim ličnim pečatom i gomilom zvezdica. Jedna od njih je i Villa Ritter. Tu su i kočije sa konjima ukoliko poželite vožnju. 

Mrak se već spuštao polako, orijentacija nam je bio visoki hotel Thermal, koji se vidi u kome god delu Karlovih Vari se nalazite. 

Polako smo napuštali banju Becherovke, u fotoaparatu sačuvali slike da nas večno sećaju na nju... 
A autobus je krenuo tačno u minut!