Nica

 Galimard - prvi francuski proizvođač parfema sa sedištem u Grasse-u. 

Njihov muzej u srednjovekovnom mestu Eze beše  naše prvo odredište u Francuskoj. 

Osnovana 1747.god, treća je najstarija parfemska kompanija u svetu. 

U muzeju i prodavnici parfema radila je ne znate kakva dama! 

Na finom engleskom objašnjavala nam je proces dobijanja parfema, pokazivala tradicionalne aparate. 

Tu su i prostorije u kojima rade ljudi koji su zaduženi samo za osmišljavanje mirisnih kombinacija. 

Zovu ih "Nos." 

I oni za ovo radno mesto polažu brojne i komplikovane testove kako bi dokazali da imaju besprekorno čulo mirisa. 

Takvih ljudi na svetu i nema mnogo. 

Koliko me sećanje služi, mislim da se pohvalila činjenicom da ih u svetu ima 7 a da njih 3 upravo radi kod njih. Što morate priznati, jeste fascinantno. 

I iskreno se nadam da niko od njih nije doživeo iskustvo novog virusa.

Takođe se sećam da je objasnila da se zbog eventualne kondenzacije i vlažnosti u vazduhu pafremi ne čuvaju nikako u toaletu, već na sobnoj temperaturi. 

Nikad ni u jednom muzeju nismo imali lepšeg i prijatnijeg domaćina od pomenute dame. 

Na kraju ti prosto bude neprijatno da ne kupiš parfem u njihovoj prodavnici. 

Nisu mi se dopali već poznati parfemi. Ali ovaj, koga još niko nije imenovao svojim, jeste. I već u busu je dobio moje ime i prezime :) 

A razmišljam sada...kako bi to bilo da su nam sva bogom data čula podešena na max...Pa da upijamo miris letnje kiše sa asfalta negde usput a ne samo miris jutarnje kafe i miomirise iz svake pekare... 

                      ***

Kad već pomenuh pekaru...

Znam da budem gadna kada sam gladna i nenaspavana. 

Sunce obožavam. Ali i ono nekad pretera pa opiči sačuvaj me Bože...

Kada se ta tri faktora sretnu u meni i u jednom danu obično ne bude dobro. 

Ali, Nica je ljudi toliko lepa!!! 

Prosto je prelepa...Elegantna, šarmantna, vuče na ljubav i odmor..

Zaboravi čovek i da je gladan i da je umoran...

Nalazi se između Kana i Monaka. 

Pre nego što je pripala Francuskoj, Nica je do 1860.god bila italijanska. 

Sastoji se iz Simijeza, starog rimskog regionalnog središta, novog i starog dela grada. 

Novi deo se prostire duž obale i čine ga široke avenije od kojih je najpoznatija "Englesko šetalište" dugo 5km i koje se pruža paralelno sa obalom i prati ceo zaliv Nice. 

Sve je nekako belo, prefinjeno...

Trg Masena čini centar gradskog života. Prepoznatljiv je po građevinama crvene boje i svakako po ljudskim figurama na visokim stubovima koji predstavljaju kontinente. Noću svetle, a kada jedna boja pređe sa jedne na drugu figuru to predstavlja komunikaciju među narodima.

Zbog relativno blage klime tačnije blagih zima, Englezima je ovaj biser Azurne obale omiljena destinacija za odmor u zimskim mesecima.

Na listi po broju posetioca u Francuskoj Nica se nalazi na 2. mestu, posle Pariza. 

Mi smo zapucali do brežuljka od oko 90m, Hum zamka iznad starog grada. Tu me je već totalno udarilo Sunce u glavu tako da nisam bila u stanju da u potpunosti uživam u verujem najlepšem vidikovcu u gradu, vodopadu i celoj toj priči. 

Dragoslav jeste. 

Meni je bilo potrebno MOREEE.

Mnogo sam se radovala kupanju na Azurnoj obali...Mnogo.

Ali, nikad pre toga nisam baš osetila šta znači kamenita plaža. 

More je prelepo u svakom smislu. 

Ali put do njega je trnovit. 

Nemam nijednu fotku odatle. Nešto mi se nije fotkalo. 

Uputili smo se ka nekoj slobodnoj klupi na Engleskom šetalištu i zaista slučajno našli idealnu gde je u pozadini sijao čuveni Hotel Le Negresko sa svih svojih 5*.

Izgrađen 1912. a uvršćen je u istorijske spomenike grada 1974. jer mu je unutrašnjost ukrašena brojnim umetničkim delima.

U hodnicima hotela možete videti čitavu umetničku istoriju Francuske. 

Za mene značajna je i činjenica da je gost hotela bio i sam Salvador Dali.

Svih 145 soba i 25 apartmana u njemu su individualno uređeni.

Kroz hotel je prikazano 5 vekova istorije a to jeste apsolutno fascinantno.

Morala sam da proverim cene noćenja. 

Za naš standard jeste preskupo. 

Za standard u normalnim državama verujem da nije. 

Mi smo fino ručkali i u McDonald's-u. Jeste bilo prepuno ali smo uspeli i mobilne da napunimo.

Onda smo našli vozila i rešili da to vozimo, ostanemo i živimo u Nici!