S Club Resort Hotel Aqua Park and Spa

Sretenjski praznici. 

Privatnici ne vole da plaćaju više nego što baš moraju.

Plaćanje prazničnog rada pogotovo izbegavaju.

A nama koji radimo kod njih to baš "teško" padne..

I svima bude lepo. 

Prosto čovek ne zna gde će i šta će da radi sa celaaa 4 slobodna dana!

I onda se razlete svi. 

Booking se usijao od rezervacija, instagram od reklama...

Divčibare nisam nikad posetila. Zamislim da nađemo smestaj u Valjevu sa spa sadržajima pa da sutradan obiđemo Divčibare. Znači, kombinacija opuštanja sa penjanjem na planinu. 

I ne beše loš na fotkama hotel koji sam gledala, ali se spa posebno naplaćivao, 1800din. po osobi čini mi se na 2h. Otpada. 

Iz Vrnjačke banje mi na instagramu jave da su im 2 noćenja 390E!

Au rođaci...

Pa jel sutra postoji?

Pa jel moguće da smo postali toliko ALAVI? 

Toliko me gramzivost naših ljudi iznervirala da umalo nisam odustala od svega. 

Ali...ćerka ima društvo u Bg-u, voli Bg (vrlo razumljivo s moje tačke gledišta) pa se svojski potrudila da pronađe neku ok varijantu a blizu njenom voljenom gradu. 

Pored raznih privatnih spa apartmana u zgradama S Club u Jakovu je zadržao prihvatljive cene. 

Sa onim Genius popustom na bookingu 2 noćenja za nas troje (sin nije mogao sa nama) iznelo nas je 13000 sa svim taksama. U cenu su uključena 2 doručka i spa centar kad god i koliko god smo hteli. 

Joka se odlučila za smeštaj u bungalovu, to joj se više svidelo a i meni su drvene varijante totalno prihvatljive za odmor. 

Check in je nesto kasnije, u 14:30, ali smo zamolili da to bude bar pola sata ranije. Javili su nam da nije problem. 

Iako je na bookingu bila milion jedna fotografija nekako sam stekla utisak da je sve daleko manje...A nije. I bungalova nema 3 kako sam pomislila već toliko da sam bila sama tačno bih se vrtela ko zna koliko dok ne nađem našu.

U trenutku kad smo se odlučile za takav smestaj znala sam da će odlazak i dolazak do spa centra biti malo cimanje ali nas je vreme lepo iznenadilo tako da smo i u tim šetnjicama uživali. Ali ako rezervišete bungalove u baš hladnim danima a imate na umu korišćenje spa centra budite spremni i na slojevito oblačenje i šetnjicu 😊

Opasno mi se svidelo i što su sve vreme puštali muziku u dvorištu. 

Tobogani su...pa moglo bi se reći, svetski. 

Spa centar im jeste manji. Sadrži jedan đakuzi, saunu, tursko kupatilo, slanu sobu i 2 tepidarijuma od kojih jedan nije radio. 

Ali su oni sa zakazivanjem termina nekako uspevali da kontrolišu situaciju.

Jedina mini zamerka jeste čistoća u spa delu. Kapiram da i ne mogu da stignu da čiste od gostiju ali je đakuzi kad smo po drugi put prvog dana zakazali u 22h bio prepun dlaka...

Jeste bezveze. Al`šta mi teško da odvojim 5 min. i očistim šta se očistiti može...

Nadam se da su sa hemikalijama u vodi stajali kako treba. 

Lično mi je slana soba najviše prijala. 

Drugog dana smo spa zakazali posle doručka. Restoran im je ok. Doručak takođe. 

Možda nedostaju one male oznake za recimo urnebes koji je ljut, koji nije i tome sl. 

Za sam izbor namirnica za doručak nemam ama baš nikakvu primedbu. 

Doplata za doručak/večeru je 1500din. 

Objektu po mom mišljenju nedostaje zatvoreni bazen. 

Prilikom rezervacije spa termina birate da li želite peškire ili bade mantile. 

Mi smo naravno porodično opsednuti fotografijom a naši bade mantili su crvene i roze boje. 

Zamislila sam fotku u BELOM bade mantilu sa čašom i flašom šampanjca. 

Svi bade mantili su im tada bili na pranju. 

Uzeh beli peškir, šta ću. 

A on malčice kratak. 

I za mene i za moje godine. 

Al`fotka i boje na njoj - vrh! 

Neću da je postavljam ovde, čisto da objasnim i tu situaciju. Šta god da ste zamislili svakako ponesite svoje bade mantile. 

Nismo planirali nigde da idemo ni drugog dana (Joka je naravno tokom popodneva uživala u svetlima velikoga grada a ja ponosna na njeno snalaženje generalno), ali ako vas put nanese tamo, salaš Stremen vam je blizu. Mi smo dan odvojili za fotkanja, šampanjac, odmaranje i stavljanje maski za lice. 

Što se cena masaža tiče zapamtila sam da je najniža cena 2500din. - masaža leđa.  

Prve noći nam je bilo malčice hladno. A i borili smo se za jedno usko ćebe pošteno i cele noći. Joka je na spratu imala 2. 

Zamolili smo na recepciji za dodatno ćebe a i devojke koje održavaju sobe rekoše da će da zatraže da malo pojačaju grejanje. Posle toga je bilo top!

Drugog dana smo poučeni iskustvom spa zakazali u 19h...tad nas je sačekala mala gužva ali ništa strašno. 

Jedna od lepših stvari im je i kasni check out, tek u 11:30, tako da smo i trećeg dana opuštali mišiće u spa centru, stigli na doručak bez cimanja i na vreme se oprostili i napustili objekat. 

Na bookingu smo ih ocenili sa 9. Pošteno. 

20 godina braka/mraka

 

Onomad, kad bejah na Malti pustih fotku sa divnim kolegom, crncem. Ni na kraj pameti kakav ce to odjek imati u zemlji Srbiji. 

Apsolutno mi je ružno i nepotrebno pisati o bilo čijoj seksualnoj orijentaciji, ali u našem slučaju da je stvaralac priče znao da je kolega privržen istom polu možda mu i ideja o meni i njemu ne bi bila toliko zanimljiva. Ili bar ne bismo došli baš do te tačke u njegovom umu da sam muža izbacila i oterala. 

Mi smo iskulirali sve. 

Pre neki dan mnogo sam bila gladna čim ustadoh. I  nerado se javljam uvek na mob. Doručak i slatko mljackanje mi prekinu poziv i priča da mi se brak raspada. Muž mi se odao alkoholu. Ali, ima i ljubavnicu. Mlađu. 

Opa! 

Stvaralac priče isti. 

Mljackanje sam nastavila u istom ritmu sve do reci "mlađa". Našao si Ahilovu petu. Konačno. Sve čestitke. Tu mi se zalogaj malo zaglavi pa ni tamo, ni ovamo...

Idi bre čoveče u peršun više! Pa neće valjda da nađe stariju sve mu jebem!

Nama je 1. juna - 20 godina braka. 

U tu svrhu muž reče: " Vodim te negde, na kraj sveta. Menjamo tri prevoza. Obuj patike."

Opa...mogla sam da se kladim da je jedan od ta tri - voz...

Kako volim kad pogrešim ...Osećaj neprevaziđen ali stvarno. 

Auto je bio prvo prevozno sredstvo. 

"Sad izađi i idi do one table...."

Gledam i ne verujem. 

Nastavismo u pravcu za na kraj sveta. 

Drvored me standardno kupio. I stigosmo. 

Prirodno okruženje uvek učini svoje. 

Stigli smo pre 12h. I znate, recimo, ja obožavam u Pančevu ono " Pilence" i doručak u njemu. Par puta smo zakasnili ali su nam uvek izašli u susret. Čak su nam i zaboravljene kišobrane čuvali. 

Ovde smo naručili prvo kafu. Uživali desetak minuta u svemu i kad smo hteli doručak...ispalo je da smo zakasnili za njega tačno tih 10min. ..Propustila sam taj deo priče sa konobarom jer sam u toaletu popravljala kazanče i konstatovala kakav sam ja meni majstor...

Ništa, naručismo neki tanjir za nepunih 2000din. 

Evo ga: 

Ambijent je simpatičan...

 Životinje i najmanji poni kojeg u životu videh nesumljivo su ulepšali celu priču i izvadili čak i ljudsku gramzivost. 

Smazali smo sve servirano a ne beše baš mnogo toga i nastavismo dalje. 

  

Hteli smo da posetimo rodnu kuću Laze Kostića u Kovilju. 

Ali je sve zakjučano i unutra se ne može. 

Ugledasmo oglas za prodaju kuće tik pored. Šta mi teško bilo da pozovem...Strašno simpatičan stariji i vojvođanski glas mi ispriča o veličini bašte, odajama gde je otac čuvao konje...cena 75000e...Broj mob još uvek imam za slučaj da neko želi da kupi kuću spojenu sa zidom one u kojoj je rođen Laza Kostić. Mene muž podseti da ja konje nemam...

Onda smo se malo vrteli...

Nešto je bilo zatvoreno...neka ruševina nedostupna od korova i šiblja...put za auto katastrofa...

Ali upoznasmo crnog malenog psa pa sam se tu mlatila sa problemom u čemu da mu sipam vodu...i tako dođosmo do divnog dela koga jedino pojava komaraca učini manje privlačnim. 

Za sledeću tačku muž je odabrao plažu Čortanovci. 

Ne verujem da bi bilo koji narod dozvolio ovakav izgled nečega što je nekada izgledalo lepo. 

I nemamo opravdanja.

Ali baš i zato ovaj deo je trenutno isto opuštajući, bez gužve, za kratak predah - odlična ideja. 

I onda dođosmo do nekog dela gde ukapirah da menjamo prevozno sredstvo...

I sad...videh ja neku tablu "Srpska Kapadokija" ali obrnuh pogledom sve, osim Dunava ne videh nijedan jedini ni balon niti korpu niti bilo sta slično tome....

Plavuša sam i inače. 

I rekoše nam da sačekamo tu, u nekom restoranu. Popismo jos dve kafe.

Čamac je bio drugo prevozno sredstvo. 

U njemu upoznasmo kolegu po fotoaparatu. 

I palo je milion korisnih saveta na kojima smo mu beskrajno zahvalni. 

I koje ćemo uskoro primeniti. 

I onda smo stigli. Na Adu...neku...Toliko sam znala. 

Ali na koju?

Pa Krčedinska ada!

A tamo i životinja koliko hoćeš.

PRELEPOOO!

E, sad od tog osećaja da su kadrovi kao iz nekog filma ja smetnuh s uma na kratko da vidim tu i neke kamione...

Ne znam na koju foru stižu do Ade.

Ali su tu. 

I na njima nešto pokriveno. A VELIKO.

AAAAAA....na jednom videh veliku korpu!

Shvatih. 

BALON JE TREĆE PREVOZNO SREDSTVO.

Nešto kasnije...

Jel treba da pišem koliko sam se oduševila?

Baloni su mogli da budu i lepših boja. U krajnjem slučaju, mogli su bar da ih operu. Organizacija je mogla da bude daleko bolja. Organizatori nisu morali da kasne više čini mi se od sat vremena. 

Balone nisu morali da drže sa užadima sve vreme. Ili su ipak morali? 😊

Ali...mi smo dobili balon koji smo želeli, za dvoje. Ja sam se i opustila zahvaljujući tome što je užad bila tu. Kašnjenje mi nije smetalo jer mi je i priprema balona bila zanimljiva. 

Bila mi frkica da mi se ne zapali ona visoka punđa na glavi ali se ni to nije desilo.

Kad smo prišli da pitamo da li mozemo u taj balon, pitali su nas: "A vi biste zajedno?"...Pa da...mislim...mi tako već celih 20 godina... zajedno i u svemu. ❤️

Vodopad Prskalo

 

Ne tako davno kupih periku, plavu. 

Pa dabome. 

Sve što je ljudsko, nije mi strano. 

Rešio muž da me tada odvede u prirodu (valjda za bolje i nisam 😜). 

Deca, tinejdžeri jedva čekaju da nam vide leđa. 

Navukoh  nešto poput mini hulahopa na glavu, pa periku, procenih da nisam omašila redosled stavljanja... Odmakosmo malo... kad krenuše munje i gromovi da mi sevaju preko slepoočnica.... 

O Bogo moj... 

Prelistavam ja eventualne razloge nesnosne glavobolje mi i ukapiram! Onaj lastiš zakočio sav dotok krvi! To steglo, to boli da presvisneš! Skinem brzo taj hulahop razmišljajući kako onoj Karleuši i sličnim ženama nije nimalo lako, vratim samo periku al' nataknem šešir preko nje, što je sigurno, sigurno je. 

I nastavismo tako do nekog mosta kad izađoh da malo ispoziram. 

Ne primam ni dinar za to fotkanje, volontiram.   

  

 Al' ukapiram da sam ustavši ošamućena sabajle natakla neke plave pantalone koje rekla bih, nisam bacila jer mogu da ih nosim po kući... A zašto po kući? - zapitah se, al' u ovim godinama čovek zaboravlja. 

'Dragoslave, da mi nisu možda negde pocepane ove pantalone?' 

-Niiiiiisu. 

To sam ga pitala po izlasku iz dvorišta još. 

'Dobrooo.' 

Sad... primera radi, ako obučete donji veš jakeee boje... a pantalone su vam ipak pocepane na vidnom drugima a vama teško vidljivom mestu... Zajebana situacija skroz. 

Al' nisam se mnogo zamarala sa tim, uđosmo u deo gde medvedi nose poštu pa opušteno... 

Put je katastrofa prava,uzan, naš auto nizak. Nisam ni znala koje nam je odrediste dok sa desne strane ne ugledah vodopad Prskalo. 

I beše lepo. Baš. 

Pripada opštini Despotovac i nalazi se na obroncima južnog Kučaja u dolini reke Nekudovo. 

Znači, kad se uputite prema Despotovcu imate još nekih 10km, put za vodopad je označen, bitno je samo da posle pumpe skrenete levo. 

Snimak mi je jedan od dražih. 

Visina vopada je oko 15m. Po nekim podacima iako zna da bude siromašan vodom, nikad ne presušuje. 

A sama kupasta formacija stena je više nego interesantna. 

Probala sam da zapalim vatru. Dragoslav me je prvo snimao pa objasnio da to tako sa mokrim drvima neće da može😁

I kad smo se dovoljno nagledali, izmokrili i odeću i obuću... setismo se sa krenemo lagano. 

I.... ne odmakosmo mnogo kad se začu: 'Dammm!!!' Udari nam donji deo auta u nešto. 

Dragoslav, iskusan u svim mogućim i nemogućim havarijama, ugasi auto. 

Ulje je počelo da curi. Ne valja. Uopšte. Probušen karter! Opaaaaa! 

                                  

Dakle, naš savet je da auto ostavite kod osmatračnice i onda pešačite nekih 5,6km.     

     

'Sedi Tanja i upravljaj, ja ću da guram'. 

Planina je u pitanju. Put neravan. Imam vozačku, neaktivnu. 

'Neka hvala. Ja ću da guram. Jaka sam.'..... 

Kuku i lele. 

Skinem brzo onu periku i bacim je na zadnje sedište. Gurala sam auto od krivine do krivine. Dušu da ispustim. 

Jebem ti i vodopad i sve vodopade sveta i prirodu i sve... 

Prođoše neki ljudi iz `Srbijašume`, pitaše šta je u pitanju al' nemaju sajlu, žure... 

Sledeći auto 'Srbijašume', trojica u njemu, stadoše i ostadoše uporni u želji da nam pomognu. 

Neizmerno smo im zahvalni. Sa mojim guranjem stigli bismo sutradan. 

U jednom trenutku otvoriše vrata auta, ona perika na zadnjem sedištu stvorila je ko zna kakvu sliku o nama i situaciji. Malo se zabezeknuše al' iskuliraše generalno.

Meni beše glupo da sedim u autu dok ga svi guraju pa ne odustadoh od ideje da guram i ja. Vidim, oni se nešto smeškaju...al' ja i dalje ne kapiram. 

I bilo je žestoko prilično sve. Puče nam jedna sajla! Pa se još i uvrti oko točka. Kraj puta se ne nazire. Dragoslav sastavi od dve jednu, zamolismo Boga samo da i to ne pukne bar dok ne stignemo do dela sa nizbrdicom. Drugari iz' Srbijašume' odlučni da nas ne napuste dok nas ne dobace do grada i nekog majstora.

 Ima još dobrih ljudi. 

I dovukoše nas uspešno. 

Stadosmo ispred prodavnice, počesmo razgovor, saznadoh svašta o šumama a najmlađi, skroz fin dečko i šef preostaloj dvojici se iznenadi kad pomenuh da smo Dragoslav i ja u braku oko 19god....

-'Vi ste u braku?' - izlete mu 🤣

- Sa onom perikom na zadnjem sedištu smo se samo zezali, rekoh mu, a u braku jesmo. 

Odoše fini ljudi. 

Prvi majstor dođe al' proceni da u prevodu nema vremena da se mlati sa tim što nas muči. Stvori se iz prodavnice dobrovoljac da nas odbaci do drugog majstora. 

Opet, o moj Bogo... To šlepovanje do narednog sela kad preživesmo... 

Drugi majstor pogleda, biće gotovo uveče u 19h...šta je tu je. Mora da zavari karter. Odbaci nas do centra.

Vrtesmo se mi tu, gledamo gde će da jedemo, odabrasmo piceriju, vidim konobari zevaju i oni se smeškaju. I tad ukapirah. 

Odoh do toaleta i ima šta da vidim. 

Na rubu kod džepa rasule se pantalone samo tako... 

A od onog silnog guranja niz planinu to se verovatno i proširilo. 

Dragoslavu je od izvesnog davanja para majstoru dubok mrak na oči pao pa se nisam ni iznenadila što video nije. 

Onda mi beše smešno, glupo da plačem. 

Uzvratih konobarima osmeh, podigoh svoju krunu i nastavih dalje.

Procenismo da imamo vremena da pogledamo makete crkava na izlazu iz Despotovca. Ispešačismo se pošteno ali je vredelo. Nama se dopalo. 

Vratismo se u centar. 

Radni dan. Ali gotovo sve radnje zatvorene. U jednoj, retko otvorenoj, pitasmo zašto je tako? 

- A pa, kod nas je danas pijačni dan. Svi pokupuju sve ujutru i onda se skoro sve radnje zatvore oko 14h. 

Nismo to znali. 

Majstor javi da će biti gotovo do 21:30h...pa u 22h....pa dočekasmo na ulici i 23h...

Au,au,au. 

Bili smo malo beskućnici. Odmarali malo po klupama u parku. Malo pili kafu, malo sam psovala majstora i pade noć. 

Mi još uvek u Despotovcu, majstor nikako da stigne po nas, ja radim sutradan u prvu, krećem u 5h....

Intenzivno mi se vrzmaše razne rečenice po mislima koje ću da uputim majstoru. To me je smirivalo. Što je kraća a jača rečenica to mi je bio manji osećaj besa zbog njegovog celodnevnog zezanja. 

Tek koju podelih sa Dragoslavom. 

'Molim te, samo te molim da dok ne sednemo i upalimo auto, ne kažeš ništa od toga!'

Eto ti njegove žene kad je pošten svet sav već otišao da spava. 

Rekoh prvo da čujem šta ima da kaže u muževljevu odbranu. I bogami su se dobro odbranili. Nešto zapeklo, pa se polomilo, pa nije imao takav isti, pa dok je to stiglo...Videh da se pošteno iscimao. 

Progutah sve svoje neizrečene dugosmišljane rečenice. Zapričah se sa njegovom ženom o deci, školama, mačkama u dvorištu...

Ostade još da vidimo za koliko ce da nas opali, jer ceo dan..

Procenila sam ih dobro. Naplatio je zaista minimalno. 

`Jel si ga častio?`

-Naravno. 

Dakle,

želim da kupimo DZIP. 

Može Lada Niva 😉 I nove pantalone.