Ne tako davno kupih periku, plavu.
Pa dabome.
Sve što je ljudsko, nije mi strano.
Rešio muž da me tada odvede u prirodu (valjda za bolje i nisam 😜).
Deca, tinejdžeri jedva čekaju da nam vide leđa.
Navukoh nešto poput mini hulahopa na glavu, pa periku, procenih da nisam omašila redosled stavljanja... Odmakosmo malo... kad krenuše munje i gromovi da mi sevaju preko slepoočnica....
O Bogo moj...
Prelistavam ja eventualne razloge nesnosne glavobolje mi i ukapiram! Onaj lastiš zakočio sav dotok krvi! To steglo, to boli da presvisneš! Skinem brzo taj hulahop razmišljajući kako onoj Karleuši i sličnim ženama nije nimalo lako, vratim samo periku al' nataknem šešir preko nje, što je sigurno, sigurno je.
Ne primam ni dinar za to fotkanje, volontiram.
Al' ukapiram da sam ustavši ošamućena sabajle natakla neke plave pantalone koje rekla bih, nisam bacila jer mogu da ih nosim po kući... A zašto po kući? - zapitah se, al' u ovim godinama čovek zaboravlja.
'Dragoslave, da mi nisu možda negde pocepane ove pantalone?'
-Niiiiiisu.
To sam ga pitala po izlasku iz dvorišta još.
'Dobrooo.'
Sad... primera radi, ako obučete donji veš jakeee boje... a pantalone su vam ipak pocepane na vidnom drugima a vama teško vidljivom mestu... Zajebana situacija skroz.
Al' nisam se mnogo zamarala sa tim, uđosmo u deo gde medvedi nose poštu pa opušteno...
I beše lepo. Baš.
Pripada opštini Despotovac i nalazi se na obroncima južnog Kučaja u dolini reke Nekudovo.
Znači, kad se uputite prema Despotovcu imate još nekih 10km, put za vodopad je označen, bitno je samo da posle pumpe skrenete levo.
A sama kupasta formacija stena je više nego interesantna.
Probala sam da zapalim vatru. Dragoslav me je prvo snimao pa objasnio da to tako sa mokrim drvima neće da može😁
I kad smo se dovoljno nagledali, izmokrili i odeću i obuću... setismo se sa krenemo lagano. 
I.... ne odmakosmo mnogo kad se začu: 'Dammm!!!' Udari nam donji deo auta u nešto.
Dragoslav, iskusan u svim mogućim i nemogućim havarijama, ugasi auto.
Ulje je počelo da curi. Ne valja. Uopšte. Probušen karter! Opaaaaa!
Dakle, naš savet je da auto ostavite kod osmatračnice i onda pešačite nekih 5,6km.
'Sedi Tanja i upravljaj, ja ću da guram'.
Planina je u pitanju. Put neravan. Imam vozačku, neaktivnu.
'Neka hvala. Ja ću da guram. Jaka sam.'.....
Kuku i lele.
Skinem brzo onu periku i bacim je na zadnje sedište. Gurala sam auto od krivine do krivine. Dušu da ispustim.
Jebem ti i vodopad i sve vodopade sveta i prirodu i sve...
Prođoše neki ljudi iz `Srbijašume`, pitaše šta je u pitanju al' nemaju sajlu, žure...
Sledeći auto 'Srbijašume', trojica u njemu, stadoše i ostadoše uporni u želji da nam pomognu.
Neizmerno smo im zahvalni. Sa mojim guranjem stigli bismo sutradan.
U jednom trenutku otvoriše vrata auta, ona perika na zadnjem sedištu stvorila je ko zna kakvu sliku o nama i situaciji. Malo se zabezeknuše al' iskuliraše generalno.
Meni beše glupo da sedim u autu dok ga svi guraju pa ne odustadoh od ideje da guram i ja. Vidim, oni se nešto smeškaju...al' ja i dalje ne kapiram.
I bilo je žestoko prilično sve. Puče nam jedna sajla! Pa se još i uvrti oko točka. Kraj puta se ne nazire. Dragoslav sastavi od dve jednu, zamolismo Boga samo da i to ne pukne bar dok ne stignemo do dela sa nizbrdicom. Drugari iz' Srbijašume' odlučni da nas ne napuste dok nas ne dobace do grada i nekog majstora.
Ima još dobrih ljudi.
I dovukoše nas uspešno.
Stadosmo ispred prodavnice, počesmo razgovor, saznadoh svašta o šumama a najmlađi, skroz fin dečko i šef preostaloj dvojici se iznenadi kad pomenuh da smo Dragoslav i ja u braku oko 19god....
-'Vi ste u braku?' - izlete mu 🤣
- Sa onom perikom na zadnjem sedištu smo se samo zezali, rekoh mu, a u braku jesmo.
Odoše fini ljudi.
Prvi majstor dođe al' proceni da u prevodu nema vremena da se mlati sa tim što nas muči. Stvori se iz prodavnice dobrovoljac da nas odbaci do drugog majstora.
Opet, o moj Bogo... To šlepovanje do narednog sela kad preživesmo...
Drugi majstor pogleda, biće gotovo uveče u 19h...šta je tu je. Mora da zavari karter. Odbaci nas do centra.
Vrtesmo se mi tu, gledamo gde će da jedemo, odabrasmo piceriju, vidim konobari zevaju i oni se smeškaju. I tad ukapirah.
Odoh do toaleta i ima šta da vidim.
Na rubu kod džepa rasule se pantalone samo tako...
A od onog silnog guranja niz planinu to se verovatno i proširilo.
Dragoslavu je od izvesnog davanja para majstoru dubok mrak na oči pao pa se nisam ni iznenadila što video nije.
Onda mi beše smešno, glupo da plačem.
Uzvratih konobarima osmeh, podigoh svoju krunu i nastavih dalje.
Procenismo da imamo vremena da pogledamo makete crkava na izlazu iz Despotovca. Ispešačismo se pošteno ali je vredelo. Nama se dopalo.
Radni dan. Ali gotovo sve radnje zatvorene. U jednoj, retko otvorenoj, pitasmo zašto je tako?
- A pa, kod nas je danas pijačni dan. Svi pokupuju sve ujutru i onda se skoro sve radnje zatvore oko 14h.
Nismo to znali.
Majstor javi da će biti gotovo do 21:30h...pa u 22h....pa dočekasmo na ulici i 23h...
Au,au,au.
Bili smo malo beskućnici. Odmarali malo po klupama u parku. Malo pili kafu, malo sam psovala majstora i pade noć.
Mi još uvek u Despotovcu, majstor nikako da stigne po nas, ja radim sutradan u prvu, krećem u 5h....
Intenzivno mi se vrzmaše razne rečenice po mislima koje ću da uputim majstoru. To me je smirivalo. Što je kraća a jača rečenica to mi je bio manji osećaj besa zbog njegovog celodnevnog zezanja.
Tek koju podelih sa Dragoslavom.
'Molim te, samo te molim da dok ne sednemo i upalimo auto, ne kažeš ništa od toga!'
Eto ti njegove žene kad je pošten svet sav već otišao da spava.
Rekoh prvo da čujem šta ima da kaže u muževljevu odbranu. I bogami su se dobro odbranili. Nešto zapeklo, pa se polomilo, pa nije imao takav isti, pa dok je to stiglo...Videh da se pošteno iscimao.
Progutah sve svoje neizrečene dugosmišljane rečenice. Zapričah se sa njegovom ženom o deci, školama, mačkama u dvorištu...
Ostade još da vidimo za koliko ce da nas opali, jer ceo dan..
Procenila sam ih dobro. Naplatio je zaista minimalno.
`Jel si ga častio?`
-Naravno.
Dakle,
želim da kupimo DZIP.
Može Lada Niva 😉 I nove pantalone.
Нема коментара:
Постави коментар