Mi volimo Bugarsku.
Ako možemo da je uporedimo sa letovanjima u Grčkoj, jer u našoj zemlji obično idu ta poređenja, delovi Grčke koje smo mi obišli proteklih godina su nekako suviše mirni a mi nismo uvek raspoloženi za bele fasade, plavu stolariju i ružičasto cveće.
Bugarska nam je nekako šarolika.
Ove godine uputismo se u hotel Kotvu najviše zbog tematskog aqua parka “Pirati s Kariba”, koga ulovih pre par godina u prolazu dok smo čekali da u bus uđu gosti iz tog hotela a mi smo se vraćali iz mesta Primorsko. Od tada pa do dana pred polazak nisam videla lepši i zanimljiviji hotel za decu. Pritom ga ovi moji Indijanci nisu ni videli, sreća, inače bi me 365 dana u godini pitali: “A jel hoćemo da idemo u onaj aqua park?” Ovako...dok su oni gledali drugu stranu ulice, ja sam već krenula da kujem plan kako ćemo rezervisati baš taj hotel a pre nego što porastu i prerastu tobogane. Mada...kad razmislim, tobogani se nikad ne prerastu.
Ispostavilo se da je osim tematskog parka i sve ostalo u Kotvi, odlično.
Krenuli smo svojim autom uveče.
Vozačku, saobraćajnu, vinjetu...Suprug napusti auto, meni se ali ljubaznim tonom na bugarskom koji nisam razumela, obrati jedan od dvojice i posle malo mimike i pantomime ukapirah da želi da mi kaže da je napolju počela da pada kiša a ja sam samo u majici...Htedoh da se osmehnem ljubazno al' nisam baš i sigurna da mi je to pošlo za rukom.
Put nastavismo nakon nekoliko minuta ali sa 20e manje u novčaniku. Dobro došli u Bugarsku.
Put - filmski lep. Što bi leskovčani rekli: Sam’ na tam’!
Da je bilo sunčano popodne i da smo imali kabriolet, tačno bih se osećala kao da sam u nekom spotu.
Toliko pravo, bez krivina, velikih uzbrdica, nizbrdica da ove poput mene, koji uvek imaju frku kad idu svojim autom, jedino oči mogu da zabole. Ne zezam se. I supruga i mene su jedino oči bolele tokom puta i na tamo i na ovamo. I to nam je prvo takvo iskustvo.
A ograničenja na putu... Suprug reče: “Ja bolje da izađem i guram auto, majke mi!”. To su oznake 50, 60 do Sofije a put milina za malo udaranje po gasu. Od Sofije preko 120. Brižljivo smo poštovali ograničenja, pa tako i stigli u Sunčev Breg u ranim jutarnjim satima.
Hotel Kotva je smešten između Nesebra i Sunčevog Brega. Iako se uglavnom vodi da pripada ovom drugom, nama je čini mi se bio bliži stari Nesebar nego centar Sunčevog Brega.
Hotelski parking se naplaćuje oko 5e po danu x 10 dana=50e za parking. U blizini možete naći slobodna mesta za parkiranje s tim da ukoliko se parkirate tik do ulice, računajte na noćno pranje ulica...možda se desi da sopstveni auto i ne prepoznate ujutru.
Narukvice kako bismo mogli ući u hotelski aqua park nam rekoše daju tek u 10:30 a tada je jedva bilo 8 ujutru. U zavisnosti od toga da li ste uplatili samo doručak i ručak ili all inclusive, takva vam je bila i boja narukvice. Niko bez narukvice nije mogao da se šeta u hotelskom kompleksu, izuzimajući zaposlene. A narukvice kada vam jednom stave, nema te sile da se same skinu. Sa oštrim krajevima možete se malo i izgrebati, već u zavisnosti koliko ste pažljivi a možete to i srediti svojim makazicama. Sa narukvicama all inclusive usluge su vam preko celog dana u neograničenim količinama bili dostupni sendviči, sladoledi, piva i kokteli fenomenalnih boja.
Posle par takvih situacija suncobrane nismo nigde ni nosili. Ali treba da znate da je iznajmljivanje ležaljke i suncobrana u Bugarskoj dosta skuplje nego u Grčkoj gde su uglavnom vaši kad naručite kafu, neki sokić...
I eto dece u moru. Njihovi osmesi nemaju cenu. Inače, Bugarsku volim i zbog onih čuvara plaža. Iza njihove "visoke stolice" se nalazi dobar zaklon od Sunca. Čak i kada se vijori crvena zastava kao tog jutra jer su talasi oggggromni, oni dozvoljavaju igrarije s morem ali ne i daleka plivanja. Što je skroz ok. Budno isprate svako dete i sva dešavanja u vodi. I tako...prosto je lep osećaj kad znate da o vašoj deci a u moru, još neko osim vas, vodi računa. (Ispostaviću račun turističkoj org. Bugarske za ovolike reči hvale).
Crno more je relativno malog saliniteta. Nema ni tako obožavanu tirkiznu boju (veliki sam ljubitelj iste), čak je poslednjih dana bilo dosta i algi, u nekim trenucima i neprijatnih mirisa...ali ako sve stavimo na tas (a ja sam vaga), alge i nemaju veliki značaj.
Zatim je usledilo oduševljenje hotelom, animatorima i bazenima zbog kojih da nije bilo mene, niko more ne bi ni video više!
Počev od opreme sobe, usluge čišćenja, osoblja na recepciji, hrane, sjajnih animatora preko prelepog tematskog aqua parka (ko o čemu ja o njemu:)) sve je bilo fenomenalno.
Pravi hotel za porodice sa decom.
Čak je i jedan deo broda nasukan na zid restorana!
Neću vam postavljati baš sve fot. iz Kotve, malo se iznenadite kad odete tamo.
U hotelu je po slobodnoj mi proceni bilo najviše Rusa, zatim Poljaka. Uglavnom su se svi fino ponašali, nisam videla nijedan incident a bilo je čak i Evropsko prvenstvo u fudbalu koje se gledalo u lobiju, mnogo pića, mnogo ljudi, pa vi vidite.
Okolina hotela nije bila preterano zanimljiva. Osim ostalih velikih objekata i prodavnica sa morskim rekvizitima, ništa se drugo nema videti. Izuzimam teren za mini golf tik ispred Kotve gde se možete baš lepo zabaviti.
Do centra grada se nismo usudili da idemo pešice. Prvenstveno jer su deca od 10:30 u moru pa plivanje posle pola sata pauze za ručak odmah nastave u bazenima do 18:30 (tada sledi pitanje: "Jel stvarno više nema plivanja za danas?" ) tako da smo bili sigurni da bismo ako ne sina, ono sigurno ćerku nosili u povratku. Kilometraža do centra nije za potcenjivanje. A u centru...
2007. smo bili u poseti Sunčevom Bregu na jedno popodne. Ostao mi je u sećanju po slikarima duž ulica, radnji sa milion sitnica od stakla (još uvek je na istom mestu) i jednom kafiću sa nazovi statuama golih žena. Već vidim kako se neko od mlađih ko čita ovo, smeje.
E, ove 2016. taj kafić je dominirao kao i sve ostalo u sličnom stilu.
Toliko je mladih ljudi sa kanticama alkohola bilo na glavnim ulicama, gde god se okreneš vidiš natpis "sex", a meni se stalno vrtelo u mislima: "Sodoma i Gomora". Malo je i smešno al' je više tužno.
Bila sam mlada i ja, nije da nisam. Izlazila sam i ja, provodila se, nije da nisam. Znali smo i znamo još uvek i da popijemo, nije da ne znamo.
Ali, onako ulično grupno opijanje, onakvo oblačenje, ne izgleda kao nešto što obećava.
Okrenuh se oko sebe i upitah supruga: "Ima li ovde porodičnih ljudi?" Videsmo posle još nekoliko porodica. No, tinejdzeri svakako preovladavaju i to je skroz ok. Može se konstatovati da Sunčev Breg više nije grad slikara već asocijacija na urnebesan tinejdzerski provod sa kanticama alkohola i samo par cevčica iz kojih svi piju. Samo konstatujem.
Cene po tezgama i radnjama variraju. Na početku ulice nešto možete naći po jednoj, a na kraju šetališta po drugoj ceni.
Umalo da zaboravim. Jedan deo centra čine i vašarske vragolije. Ali zaista prilično fascinantne uglavnom zbog visine i pretenzije da korisnici sprava dotaknu nebo!
Vožnje nisu ni jeftine ali ni to nije presudno što ne kupite kartu koliko osećaj dok gledate korpu-loptu koju nekim oprugama ili čime već, ama bukvalno katapultiraju ljude toliko visoko da i ovima na zemlji pripadne muka.
Eto, takav vam je mojim očima viđen centar Sunčevog Brega uveče.
Jedne večeri odlučismo se za posetu Pomorju koje nam je ostalo u vrlo lepom sećanju. Manji je to gradić i šetnjom kroz centar nismo ništa prepoznali sve dok nismo slučajno došli do crvenog restorana čiju fotografiju i imamo u svom foto-albumu. Odatle nam je već bilo poznato i skretanje i etno prodavnica na ćošku pored koje smo se ponovo slikali i napravili onu foru: pre i posle, u našem slučaju: 2007. i 2016. Ili još bolje, maleni dečak sa mamom i veliki momak sa majkom.
Gledali smo cene peškira za plažu i generalno smo se iznenadili neljubaznošću prodavaca. Ali, bilo je već kasno veče, ljudi tada već budu i umorni prilično...Prošetali smo se pored obale i da, tu je bio onaj prepoznatljivi šarm tog gradića, ušuškan u talase diskretno osvetljene sa zanimljivih brodova. Šarene zgrade hotela "St. George" i dalje su plenile svojom lepotom.
Stari Nesebar me je ovog puta podsetio na Kotor i sl. mesta gde preovladava kombinacija drveta, kamena i mnoštvo malih prodavnica ili kafića. Lep je, ovog puta smo se šetali drugom stranom pa zgrade sa naših fotografija i nismo videli.
Šetalište od našeg hotela do starog Nesebra je jednim delom prekriveno opet onim vašarskim vragolijama. Nisu fascinantne kao one u centru, ali smo recimo videliii a neki se i voziliiii nekom slatkom spravom sa dva ogromna točka! Vrlo je zabavno.
Poslednjeg dana na plaži su bili Rusi, kao grupa animatora sa svojom decom ali su zvali i sve ostale da im se pridruže u igrarijama. Jedan od njih je imao neki stari radio okačen oko vrata a kada bi muzika krenula drugi čovek bi deci i okupljenima pokazivao vežbe. Nakon toga su krenule igre bez granica sa balonima, čašama i ostalim rekvizitima...dovoljno da nam i poslednji dan na moru ostane u prelepom sećanju.
Mene su definitivno kupili animatori iz Kotve! I to mi je i glavna impresija. Iako kao na odmoru, vredno sam odvežbala sve u bazenu, vežbe na strunjači, izdržala sve vežbe snage!
Suprug je igrao odbojku, vaterpolo, sin fudbal u dvorištu a ćerka...ona je bila i Indijanka u bazenskom maskenbalu, i gusar, oslikavala lice i igrala još svašta nešto a našla je i drugaricu, ćerku suprugovog kolege sa posla.
Animatori su radili od 10h do 22h. Apsolutno šarolik program za sve. Nama je i pogled sa terese bio okrenut ka tom delu tako da smo i u pauzama između kupanja bili u toku dešavanja.
Pa sad ne znam...jesam li zaboravila nešto da napišem..
Setih se, jesam. Vodooporne kese za fotoaparate ne kupujte bilo gde!
I jedini nedostatak hotela jeste vrlo, vrlo slab wifi u lobiju. Ali tu je aparat za kupovinu šifre za korišnjenje u sobi. Minimum koji možete kupiti je 2 sata koje morate da iskoristite u kontinuitetu.
I da, i u povratku smo imali ponovni susret sa čikama u plavo-belim odelima.
