KUDA SADA ?: Italija

Leto 2022.

Ukoliko nekada stvari koje ne funkcionišu dobro vi pokušate da sredite nekim putovanjem trebalo bi da znate da ih nećete srediti. Zamaskiraćete problem, na kratko, da. Ali ga rešiti nećete tako i ne dugoročno.

Tek, put do Riminija nije bio loš. Ili ga bar ja ne pamtim kao takvog. Stefan je imao drugačije planove ali je Joka krenula sa nama.

Pripremili su nas da su u Riminiju cene svega prilično visoke.

Spoljašnost hotela Amica obećavala je prijatan smeštaj...

Ali avaj😁...ne beše tako.

Zanimljiv je bio Dragoslavljev izraz lica videvši garderober. Meni je jedino on bio retro simpa skroz.

Ljudi moji, kupatilo je bilo haotično. Jedan se istušira i sva voda krene duž cele sobe!

Reagovali smo naravno nakon prvog tuširanja ali već tada smo i videli svu "snalažljivost" osoblja hotela.

I tako nakon jednog izlivanja vode neko zakuca na vrata. Ja iznervirana do besvesti izletim u peškiru i dohvatim za ruku dečka: "Odlično si došao! Moraš da središ OVO sa vodom!"....On se jadan vrteo malo, gledao poplavu i na tečnom engleskom lepo odgovori: "Pozvaću vam nekog. Ja sam samo iz susedne sobe došao da pitam da nam pozajmite toalet papir.."

Znam...

A kad smo kod toalet papira...Oooooo, vredniji beše od suvog zlata! U ravni sa platinom gotovo. U početku smo kulturno pitali sobaricu i jedva iskukamo ne za ceo...već za polovinu toalet papira. Na kraju smo pravili sačekuše. Samo je nedostajalo da još i toalet papir kupujemo i vučemo.

Ali...pravi šou je bio u restoranskom delu. Lik zadužen za sve, uglavnom je visio na recepciji ali za vreme doručka zauzme mesto na početku sale. I sad...u svakom normalnom restoranu kad nesto nestane, to se i dopuni. Ali, ne i u ovom.

Na meniju su svakog jutra bile čak 2 vrste salama, neki kroasani bezveze, jaja ni u najavi i kad ranoranioci pojedu te salame nas sačeka sve prazno!

Salu za doručak ukrašavali su morski detalji.

A lik sa početka sale iskusno uvek iskulira celu situaciju. Ja sam mu par puta skrenula pažnju al' ukapirah da je takva "politika" hotela.

Rezime bi glasio: Hotel Amica izbegavati.

Sad ide lepši deo priče. Dok sam radila na Malti upoznah Giusy, italijanku sa Sicilije. Radile smo u istom hotelu a pogodilo se da smo i živele u susednim zgradama. U to vreme ona je bila u vezi sa dečkom sa naših prostora, pa su nas dve spojile psovke, piva i jagode i empatija a i nostalgija.
Provodile smo letnje večeri na terasi kada moji nisu bili tu a kada smo se rastale i svaka krenula u svoju državu znala sam i osetila da ćemo se jos nekad videti.

I jesmo.

Giusy sa sestrom i mamom trenutno živi i radi u Riminiju. I naravno da smo se videle mislim već prvog dana...I svih narednih dana.

Podsetih se koliko Giusy dobro kuva.

I dobismo tonu korisnih saveta za letovanje. I isprobasmo sve sto je trebalo probati.

Giusy, Francesca - Grazie 💙. Zahvaljujemo na svemu.

Ovo sad malo mojih fotki je kako bih reklamirala fotografa, a i da ne propadnu😁

Italija je meni P R E L E P A😍! SKROZ.

U Riminiju su slobodno mogu reći, najlepše sređene plaže. Italijani imaju stila gotovo za sve. I o tome, mislim, suvišno je i raspravljati.

Svaka plaža je besprekorno čista. I svaki hotel će da vam preporuči deo plaže na kome ćete kao njihov gost dobiti popust. I tu onda postoji mnogo varijanti. Ako kupujete karte za više dana, za jedan dan, ako kupujete karte za ležajke blizu mora itd, itd... A sve plaže vidite zajedno kad skupite petlju za visinu i iskeširate evriće za nekoliko minuta vožnje ovim točkom sa poslednje fotke.

Pesak je sitan, najsitniji. Po mojoj meri baš.

Sad, na kraju par plaža ima prostora i za vaše suncobrane ukoliko ste voljni da se mačujete sa vetrom i dozvoljeno je da ne platite ništa i budete na svojim peškirima.

Ovo nije loša varijanta ukoliko niste planirali da bukvalno ceo dan provedete na plaži.

More je ok. Malo duže hodate da biste došli do dubina al' kakve veze ima.. taman odradite i vežbe za noge tada.

Cene izleta su bile ovakve:

Mi smo se odlučili da posetimo San Marino, državu ukupne površine oko 60km^2.

Nismo išli preko agencije već u sopstvenoj režiji. Giusy nam je dala bitne smernice. San Marino važi za jednu od nastarijih i najbogatijih država, s tim da je u potpunosti zavisna od Italije kojom je u celosti i okružena.

Za ovu brdovitu unutrašnjost Apeninskog poluostrva je bila potrebna kondicija.

Sunce standardno opali kad vec počnes da se pitaš šta ti je to uopšte trebalo u životu ovom...

Radnje obiluju prilično zanimljivim stvarima.

Dragoslav nije odoleo jednom braon šeširu koji sam mu sa zadovojstvom maznula za jednu foto sesiju.

Šešir možete videti ovde↩️

I tu smo išli od utvrđenja do utvđenja...

Na samom kraju smo izgledali k'o ovaj mučenik na fotografiji levo.

Ali, kao već iskusni, hvala Bogu, znali smo i da do svega što vredi obično nije lako doći.

Tako da smo potrošili poslednje atome snage pod vrelim Suncem leta i napustili San Marino ispunjeni.

Ispunili bismo i pasoš njihovim pečatom, ali nam se nije baš davalo po oko 10e za pečat. Ali, eto, da znate da imate i tu opciju.

Sve je prilično skupo pa vam savetujemo da obavezno ponesete bar flašice vode.

A koliko je San Marino sjajan govori i činjenica da nađoh tamo i svoje rekvizite, a njih ne možete naći bilo gde...

Trenutno pitam Dragoslava kako se proveo i šta smo sve beše videli...Kaže:" Skupo sam se proveo. Video sam decu, babe i dede. Ženske nisam."🤣

Ništa, moramo da se vratimo tamo.

A kad smo kod ženskih...mlađe, starije...sve voze skutere. Totalno zemlja za mene.

Večeri u Riminiju bile su šarene i lepe. Posvađamo se malo Dragoslav i ja, razbijamo bračnu monotoniju, ali generalno kad je sve oko tebe lepo i mukice brže prođu.

Onda smo rešili da obiđemo stari deo Riminija. Jedna od bitnih stanica bila nam je Marebello. Svaki put sam zamišljala kako bi sve to što je tamo besprekorno čisto, bilo besprekorno prljavo u zemlji Srbiji. I razmišljala sam gde je kvaka...u kamerama, u kulturi, mentalitetu, novčanim kaznama možda...

Uglavnom, Italijani i žene im - jesu vredna nacija. I brza.

U tom starom delu je tek bilo zanimljivo. I hvala Bogu, te se raspoloženje i naše tinejdzerke znatno popravilo tumbajući po zaista lepim komadima garderobe.

Pijaca sadrži stvari koje se kod nas prodaju po najprestižnijim lokalima.

S tim da nisu ni ovde cene niske. Pa tako po mojoj proceni bluzu koju ste kupili za 20e kod nas možete naći za 30,35e recimo.

U tom periodu našeg obilaska bila je neka rekli bismo, uživo emisija sa lepim devojkama.

Jednu od njih uhvatismo.

Mislimo da je fora bila u tome da kada kupiš neku stvar sa neke tezge, onda možes da se fotkaš sa ovom u impoznatnom kostimu.

Tako smo bar mi skapirali situaciju.

Do starog grada dolazili smo u dva navrata.

Bio je tu zanimljiv Cezar, muzeji, mostovi, radnje, patike za Joku i od svega pomalo.

A koliko sam lepo stilizovanih baba i deda videla...Za oči - prelepo. I možda je Italija jedina država gde mi starost ne izgleda baš toliko strašno.

Zaključano to.

Iiiiiii, evo nas do najlepše atrakcije! Njegovo veličanstvo - Aqua park!

Obično ne pamtim cifre uopšte. Ove se jasno sećam. Iskeširala sam nekih 95e za nas troje. Aham.

Ali...da vidite koje je to ludilo od aqua parka!

Sjebalo nas samo vreme.

A i malo smo se iscimali oko prevoza do tamo.

Nekoga je bilo žao para, neko je gledao vreme - 'oće kiša, neće kiša...Jedino je moja volja bila jaka. Ne zato sto nešto volim aqua parkove već zato što zaista ima šta da ponudi.