Bali Colosseum

Potroših sve svoje godine, svih 44! 

Na sve i svašta. Uglavnom, na ljubav u širokom smislu. 

I na putovanja. 

I ništa ja tu dosad i unazad ne bih menjala. 

Padovi su me naučili da se uspesima više radujem. 

Svi uspesi na raznim poljima opet, da se uvek zahvalim Bogu.

Svoj gotovo grčki nos dižem uvek samo iz odbrambenih razloga. Kao zaštitu od raznih idiota. 

I tako i u tom stilu dočekah svoj 44.rođendan.

Rajf sam sama napravila, šta mi teško. 

Odluka za odlazak u hotel Bali Colosseum pala je sasvim slučajno, posle čitanja loših recenzija o nekom spa hotelu koga umalo ne rezervisah. 

Ideja mi je bila da se odmorimo, osvežimo i lepo provedemo. 

Bali Colosseum se ničim izazvan pojavi na listi baš u pravom trenutku beznađa. 

Zevala sam u "zlatne" fotke pa nekih pola sata...Nisam ja baš u tom fazonu. A i ne volim zlato. 

Videh i silne balone, ruže...Ne bih ni to više. 

Ali...imaju saunu, imaju bazen...Pustih poruku, javi se verujem, vlasnica i fino se ispričasmo. 

Joka nije imala želju da se mlati sa nama ali Stefan i Teodora pođoše. Dogovorih se sa vlasnicom da dobijemo odvojene dvokrevetne sobe, s tim da bar jedna ima saunu. 

I bi tako. 

Nisam bila na egzotičnim indonežanskim ostrvima ali pri ulasku u hotel i meni koja sam gledala fotke, beše fascinantno i prijatno. I egzotično zaista. I indonežaski nekako. Prijatna nijasna zlatne boje.

Uđosmo u lift i nisam baš očekivala tapaciran svaki zid! A sve je i tapacirano i zlatno. Ti delovi su jako zlatne boje već.

Prvo dobismo manju sobu sa saunom...i to je trajalo nekih par minuta. Onda se vlasnica vratila: "Vama je danas rođendan? Daćemo vam veću sobu ipak" . 

Fini neki ljudi. 

I tako dobismo narandzasto-zlatnu sa većim kupatilom i saunom. 

A kakva bih ja to slavljenica bila bez plave tutu suknjice?

I jastuka bre. 

Onda smo rešili da posetimo bazen. 

Nismo se nešto fascinirali....jer beše malo hladnooo.

Već gladni svratismo do "zlatnog" restorana sprat iznad, ali posle razgovora sa vlasnicom shvatismo da je bolje da obiđemo neki obližnji restoran pa tako i učinismo. 

I sve potpune preporuke idu ovom restoranu u blizini hotela...kome smo zaboravili ime. Ali, fotka je tu, pa možete prepoznati ako vas put navede u tom pravcu. 

I za kraj smo ostavili posetu teretani. 

I to mi je bio apsolutni hit i doživljaj. 

Stoni tenis sam ceo život doživljavala kao sport gde ne moze covek da se umori mnogo...Au, koliko sam pogrešno mislila. 

Teodora je briljirala a ja osetila sve svoje godine u punom jeku. 

A onda, bokserski ring, crvene rukavice...Kakvo uživanje! 

Kakva sauna, bazeni, bakrači...ring i stoni tenis - doživljaj za pamćenje! 

Dragoslav: "Jaoj, kakve su ti to čarape?"

- Pa ratoborne i damske, 2 u 1. Tačka. 

A onda su u ring ušli Teodora i Stefan.

Prosudite ko je bio jači. 

Doručak je ok i ulazi u cenu smeštaja. 

Gledajući okolo taj ring, neke medalje tu...zlatna boja mi beše jasnija. 

Na ulazu u hotel stoji tabla:

Pametan otac, mislim. 

I preporučujem hotel. 

BiH - deo prvi

 Put za Sarajevo mirisao je na slobodu. 

Deci su kućne žurke bile zanimljivije i od Španije, za Sarajevo se nisu dvoumili ni sekund. 

Odgovorili su da NE žele. I pitali kad mi TAČNO krećemo...

A krenuli smo posle odrađene prve smene, posle odrađenih sitnih loknica u frizerskom salonu gde sam preumorna na svako pitanje o mogućoj varijanti frizure odgovarala sa: "ma, može, može..." (ispalo je sjajno), negde u rane noćne sate, tempirajući da svoj divan dan provedem u nekim novim prizorima, drugačijim lepotama...

Preko booking-a rezervisala sam smeštaj standardno se zablenuvši u nešto nestandardno, kreativno...Ovog puta bio je to bicikl okačen na zidu apartmana Old Town Studio Loft. 

Vlasnik je bio vrlo ljubazan mladić, javio se porukom tik nakon rezervacije, poslao sve dodatne informacije, ali je dan pre puta javio da se preračunao u vezi željenog apartmana sa gostima koji su već došli itd....te da nam za isti iznos može ponuditi takođe zanimljiv smeštaj, sa "visećim krevetom"...Poslao mi je i novinska izdanja koja su pisala o tom apartmanu...

Prosledim ja mužu...gledam one fotke, onaj krevet...plašim se visine...Izazov je, majku mu...

Pitam vlasnika: "A ima tu negde i normalan krevet za svaki slučaj?". 

Da, bio je. 

I jeste doživljaj. 

A do njega stigosmo bogami prilično napornom noćnom vožnjom u ranim jutarnjim satima (čitaj: imam muža zmaja). Do 4 ujutru izdržah da pratim situacije na putu, a onda se otkotrljah na zadnja sedišta i čupava ustadoh po ulasku u Sarajevo. 

Ostatak apartmana je fino skockan, možda ima i malo previše detalja ali su svakako turistički orijentisani pa dodatno doprinose tome da se zaista i osetite kao na odmoru. 

Istuširali smo se i poleteli da probamo njihov burek, kafu, odgledamo to buđenje Baščaršije...

I bilo je čarobno. Skroz. 

Ljoret de Mar, hotel Montanamar i gradska plaža

 Dobro sam, dobri ljudi. 

Ma, ona moja Platina i još jedna kosmička veza ubediše me da pišem. 

Nemam snage za kićenje jelke još uvek, znam i da vas ponajmanje zanimaju turističke reportaže sada, ali hajde da preusmerimo misli i energiju na nešto lepše.

Kad se ovo ludilo završi a sve što ima početak, ima i svoj kraj...možete se odlučiti za letovanje u Ljoretu. 

I nećete pogrešiti.  Katalonski gradić na mediteranskoj obali ima svoj prijatan, šarolik šmek. 

Mi smo odseli u porodičnom hotelu Montanamar. Soba nam je bila mnogo mala. Iskorišćeno je baš svako ćoše objekta, dozidano je toliko toga i ja sam se danima divila svemu tome. Verujem da je restoran napravljen od veće terase i svakog dana ta ne velika katalonska porodica meni je pokazivala šta je u stanju da napravi samo volja čoveka i sloga u porodici uz verujem ne toliko mnogo novca koliko bi se moglo očekivati. 

Nažalost, ne posedujem mnogo fotografija samog objekta, samo jednu pozerajsku iz hola. Po ulasku a sa leve strane gostima je na raspolaganju i otvoreni bazen. 

Gradić je naravno prepun barova i klubova a sa leve strane na brdu kao najveći ukras stoji srednjovekovna tvrđava. Uputismo se jednog dana u tom pravcu, pa iako je put do tamo prelep, ulaz u samu tvrđavu nije bio moguć. 

Tada nije. 

Možda se vama posreći. 

No, svakako je i sam put do tamo iako malo naporan, vredan svakog koraka. 

A da sam psovala usput i more i vrućinu i sve tvrđave ovog sveta, jesam. 

Što se gradske plaže tiče, veličinu peska možete videti na Dragoslavljevom ramenu:

Na ovoj drugoj je plaža u mislim kasnim popodnevnim časovima. 

Negde već napisah da smo kupili ulaznice za sve izlete. Preračunasmo se da smo em matori, em se ne bi isplatilo da isfinansiramo van agencije. Tada dobismo neku drečavu narukvicu sa kojom možemo ući u neki od njihovih prestižnih klubova. To je kao i poenta kupovine svih tih izleta. 

Poenta za ove od nekih 20 i kusur godina. 

Šta zna želja šta su godine...

Raspitasmo se tu kod mladog naraštaja kada se sada izlazi...Neki kreću od 23h, neki kasnije...

"Daj bre Dragoslave, pa ja ću da se uspavam do 23h...ajmo mi polako"

"Rano nam je, Tanja..."

"Natakla sam štikle, neću biti brza, idemo..."

"Ajd... kad si navalila."

Ispred kluba crnci u finim odelima, puna oprema sa kravatom. 

"Vidiš da sam u pravu, može to i pre 23h..."

Proveriše oni narukvice, udariše pečat i uđosmo u mrak. 

Ali nekako ne običan mrak. 

Prelamaju se tu neka svetla, neka silna ogledala, zavrte mi se u glavi nenormalno. 

Dal vidim jednog crnca il' dva? Jel ovo uopšte ogledalo? 

Nikakva vrsta droge tamo i nije potrebna ako se ja pitam. 

Sami. 

Konobari i mi. 

Gledamo se. 

Ja ćutim. 

"Tanja, mene blam, ajmo odavde."

"Mene pa blam da sad izađem."

....Opet se gledamo. 

"Kupićemo znaš onaj veeeliki koktel u onom kafiću na plaži..."

Kupljeno. Izađosmo. 

Nije da ne bismo mi zbog godina izdržali sve što i duplo mlađi mogu...nego, nismo hteli da trošimo vreme bezveze. 

A na plaži..

Koktel nikad veći. 

I nisu uopšte štedeli na alkoholu. 

I havajske ogrlice smo dobili.

I super muzika. I atmosfera. I sve. 

Jedino...malo je teže pijan stići do hotela...

Sreća pa Ljoret de Mar ima dosta klupica. 

Od jedne do druge...lagano...i stiže se. Verujte mi. 

Vikend od 500km I deo

Neke stvari je bolje odmah zapisati.

Neke nije.

Ova priča spada u prvu kategoriju. Nije zapisano ni slovo u hodu. A trebalo je.

Sada se tih 500 pređenih kilometara za dva dana guraju bez ikakvog reda negde u hipokampusu.

U poslednje vreme muž je zadužen za biranje lokacija. I mi mu verujemo. 

Ja sam standardno zadužena za odabir smeštaja. Ne znam dal' mi veruju. 

Ali im uglavnom bude fino. 

Deca su zadužena da uživaju.

Prelistala sam dosta fotki apartmana u Golupcu i okolini dok ne nađoh onaj pravi. 

Problem je bio što je već bio bukiran za taj vikend. Eh, tuge. Pa, ništa. Pomerismo mi naše planove za sledeći. Nazovem ja vlasnicu, kad eto ti sad, taj apartman za četvoro zauzet beše i za taj sledeći vikend. Uh. Objasnim ja sve naše želje i nadanja utkane baš u te smeštajne jedinice. Pogledam apartman za troje i dođemo do zaključka da se mi ovakvi možemo skockati i u njemu. I molim lepo. 

Pritom je taj GOLD apartman imao i dzakuzi. I stvarno je gold :) Nije specijalno veliki, ali je sve uređeno sa stilom. Na prvu me je već kupio natpis iznad kreveta, fotka odatle mi je još uvek fb profilna, pa vi procenite...

Tu je odličan i prilagođen natpis u kuhinjskom delu koji je takođe dobro opremljen. 

Terasa je mala ali rekla bih, sasvim dovoljna za troje. Pogled puca na jednu od centralnih ulica. 

I dzakuzi...Žao mi je što ne opalismo jednu fotku za uspomenu u mraku sa svim diznama i lampama u boji...Kultura nas je valjda, sprečila. 

Ćerka vlasnice sa odličnom frizurom , pri našem dolasku a budući da su ostala dva apartmana bila trenutno prazna, imala je želju i njih da vidimo. I jesu lepi zaista. I verodostojni svim fotkama na sajtu.

 

Sam ulaz i deo recepcije takođe ima svetski šmek. 

I da zaključim, sve naše preporuke za smeštaj u Golupcu idu apartmanima - Mom's house. 

Marlin Inn Resort 4 stars, Hurgada II deo

Izvinjavam se što se nastavak ove reportaže umesto naredne nedelje, dešava, evo, nakon dve godine...U medjuvremenu se kao i uvek, dešavao, život.

Stali smo do plaže. Pokušaću prvo fotkom da dočaram situaciju.

Mala, ušuškana plaža u plavoj-beloj boji zagrljena prelepom vodom Crvenog mora prosto je bila neodoljiva. I kada na razglasu krenu hitovi, naše je bilo samo da uživamo. Jutarnje vežbe je vodila mala Ruskinja, Tanja.

Njena nasmejana koleginica je bila zadužena za dečiji kutak a dečko koji nam u startu ne beše mnogo simpatičan , na kraju ispade ok lik sa kojim smo često igrali odbojku.

Mišljenja smo da je animatorski tim trebalo da bude malo energičniji, zabavniji ali u suštini, gledajući celokupno osoblje ovog hotela, nekako su svi bili tako, distancirano ljubazni. I tako prema svima. Na plaži ste od 12h mogli dobiti sladoled koliko vam duša želi. Tu su i sokići, mi smo deci čak a u svrhu kompletne uživancije za njih, dozvoljavali i zabranjeni pepsi. Oko 16h su vas u tom restoranu na plaži čekale male pljeskavice, hot dog i pomfrit. U holu ste se takođe mogli poslužiti nekim poslasticama.

Hrana u restoranu je bila pa ok dok smo se malo prilagodili njihovim jakim začinima. Nije bilo mnogo suhomesnatih proizvoda, niti pašteta, najviše je bilo zastupljeno povrće i voće. Za doručak smo uglavnom birali kajganu sveže spremljenu. Sad, što smo naišli na dosta ljuski od jaja, bilo je totalno zanemarljivo gledajući veštinu lupanja tih istih jaja :) 

Deca su prva tri dana pila probiotik dok im se stomak nije prilagodio, tako da nismo imali nikakvih problema. 

Hotel poseduje i dva bazena od kojih je jedan za decu. Ali se većina ljudi nije zadržavala na bazenu. Najbitnije da ne zaboravim, kupanje je do 18h. Mi nismo dočekali fajront na plaži mada sudeći po tome koliko većina ljudi napušta plažu već oko 17h, verujemo da i na njoj nema kupanja posle 18h. Sad, da smo mi to znali pre puta, razmišljali bismo dugo o tome, ali totalno nepotrebno jer verujte mi, ako doručkujete oko 10h pa čak i ako ste to prepodne namenili nekom izletu, kupanje na plaži do 18h vam bude baš taman. 

O količini soli u Crvenom moru ću pisati u nekoj drugoj reportaži, tek kada oko 17h krenete totalno slani ka svojoj sobi pa usput so operete  malo i u bazenu, u sobi se detaljno sredite, dođe taman vreme za večeru. 

Hotel je smešten u novom delu Hurgade, zvanom Memša. 

Iako mi se Egipat strašno dopao sa svim svojim egzotičnim stvarima, veče kada smo posetili stari deo grada shvatih da sam presrećna što nam je hotel u novom delu. Prosto je nekako kulturica u odnosu na stari deo koji je prepun gužve, grupica koje te vuku za rukav da kupiš suvenir, prašine i nekako svega što nije prijatno i opuštajuće. 

Najzanimljivije su nam bile situacije kada na krevetu ostavimo bakšiš pre izlaska i po povratku u sobu zinemo gledajući remek dela napravljena od peškira. Bilo je tu raznih labudova, srca, strelica, cveća...

U sobi imate sef i vrlo je preporučljivo da ga koristite za dokumenta i novac. U sklopu hotela je i Joker Bar. Provereno prave odlične koktele. Svake večeri je neki show time uveče, nekad je to mađioničar, nekad trbušna plesačica na bini, nekad rock muzičari u holu hotela, tek tu je i disco koji mi matorci nismo, ali su deca posetila:) 

 Na spratu iznad bazena nalazi se teretana i salon lepote u koji smo samo gvirnuli jer nam je to nije bilo na listi prioriteta.
U holu i restoranu klima radi punom parom, za ove zimogrožljive poput mene postoji i deo restorana spolja, pored bazena. Većina gostiju je muslimanske veroispovesti.

Cena aranžmana all inclusive za 10 noćenja u ovom hotelu za dve odrasle, decu od 13 i 8 god. je iznosila 1500e sa dodatno uplaćenim putnim osiguranjem a bez egipatske vize koja je iznosila 100$ ili 100e, njima je to isto :)
No, mi smo najviše novca ipak potrošili na izlete : Snorkling, Utopia Island, Luxor, Hurghada Grand Aquarium, vožnja Nilom...od kojih je svaki jedno neponovljivo i prelepo iskustvo, te ne mogu da odolim da reportažu ne ukrasim i sa nekom od tih fotki, iako to nije tema ove reportaže o hotelu.

 

Izlete je sigurnije uplaćivati preko naših agencija a ne preko čikica koji vam prilaze na plaži hotela, gledajući da ih niko ne vidi i šapuću vam o izletima po daleko pristupačnijim cenama. Vrlo je verovatno da ih nakon uplate nećete videti do kraja svog letovanja. 

Marlin Inn Resort...Dobro je, za 4* sobe mogu biti i daleko bolje. Restoran je ok. Jedino vam je plaža vrh ;)