Put za Sarajevo mirisao je na slobodu.
Deci su kućne žurke bile zanimljivije i od Španije, za Sarajevo se nisu dvoumili ni sekund.
Odgovorili su da NE žele. I pitali kad mi TAČNO krećemo...
A krenuli smo posle odrađene prve smene, posle odrađenih sitnih loknica u frizerskom salonu gde sam preumorna na svako pitanje o mogućoj varijanti frizure odgovarala sa: "ma, može, može..." (ispalo je sjajno), negde u rane noćne sate, tempirajući da svoj divan dan provedem u nekim novim prizorima, drugačijim lepotama...
Preko booking-a rezervisala sam smeštaj standardno se zablenuvši u nešto nestandardno, kreativno...Ovog puta bio je to bicikl okačen na zidu apartmana Old Town Studio Loft.
Vlasnik je bio vrlo ljubazan mladić, javio se porukom tik nakon rezervacije, poslao sve dodatne informacije, ali je dan pre puta javio da se preračunao u vezi željenog apartmana sa gostima koji su već došli itd....te da nam za isti iznos može ponuditi takođe zanimljiv smeštaj, sa "visećim krevetom"...Poslao mi je i novinska izdanja koja su pisala o tom apartmanu...
Prosledim ja mužu...gledam one fotke, onaj krevet...plašim se visine...Izazov je, majku mu...
Pitam vlasnika: "A ima tu negde i normalan krevet za svaki slučaj?".
Da, bio je.
I jeste doživljaj.
A do njega stigosmo bogami prilično napornom noćnom vožnjom u ranim jutarnjim satima (čitaj: imam muža zmaja). Do 4 ujutru izdržah da pratim situacije na putu, a onda se otkotrljah na zadnja sedišta i čupava ustadoh po ulasku u Sarajevo.
Ostatak apartmana je fino skockan, možda ima i malo previše detalja ali su svakako turistički orijentisani pa dodatno doprinose tome da se zaista i osetite kao na odmoru.
Istuširali smo se i poleteli da probamo njihov burek, kafu, odgledamo to buđenje Baščaršije...
I bilo je čarobno. Skroz.
Нема коментара:
Постави коментар