Pinya de Rosa

Danima  pre putovanja za Španiju gledali smo ponude izleta. Sabirali, oduzimali, kalkulisali na milion načina...da nas ne zezne agencija (jer hoće to oni) za taj tzv. gold paket ukoliko se uplate svi izleti...možda bi u našoj režiji bilo jeftinije...Ne bi. I nisu nas zeznuli. Doduše, nisu nas zeznuli u globalu gledajući. Za neke sitnije stvari, jesu.

 I sad, u ponudi agencije je pisalo: '...polje kaktusa...' Pa majko mila...u mojoj glavi je kako bih vam rekla, polje - polje! I to ne neko malecno...Ogromno polje. Gotovo, pustinja prava! Tu je i Meksikanac koji se krije iza kaktusa ali ga odaje onaj veliki šešir. 

A da su lepo napisali ' Botanička bašta' znala bih da neću videti ni pustinju a ni Meksikanca :)

Nisam se razočarala, da se razumemo. Samo sam očekivala malo drugačiju kompoziciju. 

 Ovaj zaista prelep vrt kaktusa prostire se na oko 50ha. Stvorio ga je inženjer Fernando Riviere 1945. god. Nekada je tu bilo oko 7000 biljnih vrsta koje su bile sortirane po vrstama. Fernando je preminuo 1992. god. i od tada su mnoge zbirke izgubljene. Ipak, i ovo što se trenutno može videti jeste fascinatno i prelepo.

Među najistaknutijim kolekcijama smatraju se kaktusi, naročito Opuntias sa više od 600 vrsta. Američki botaničari je smatraju najboljom kolekcijom na svetu.

I nekako bi taj vrt mi i osetili kao utočište mira jer to i jeste da nismo dobili neizdržive nalete inspiracije za ludorije sa fotoaparatom. Žao nam je što se ne vidi bolje, tek, jedan kaktus je dobio i šešir i naočare.

 Cvetovi Aloje se mogu videti izmedju februara i oktobra. Otvaraju se pri zalasku sunca a usred noći se možete diviti njihovom maksimalnom otvaranju.

Postoje podaci da se svake godine zasadi oko 1500 vrsta izmedju novih i nekih semenki ponovljenih vrsta kako bi se povećala kolekcija.

Nikada nisam umela sa cvećem. Nije da nisam probala. Nekako je suviše nežno bilo za mene. Svaki pokušaj prijateljstva između cveća i mene nije imao srećan kraj. Kaktuse sam oduvek volela. U svojoj sam mladosti imala i lepu kolekciju istih.

Iako nikada nisam pričala o toj vezi sa njima, nisam se mnogo iznenadila kada nam je ćerka sa jedne manifestacije došla upravo sa kupljenim malim kaktusima. Geni su čudo.

Prelepog izgleda, različitih oblika uspevaju da traju i bez da se neko oko njih mnogo trudi. Cvetovi kaktusa su tek specifičan doživljaj. A bodlje su onaj najbolji deo. Nije pametno dirati ih ukoliko ne znate sa njima.

I tako...bejah tamo međ' svojima. I mnogo mi beše lepo.