Bali Colosseum

Potroših sve svoje godine, svih 44! 

Na sve i svašta. Uglavnom, na ljubav u širokom smislu. 

I na putovanja. 

I ništa ja tu dosad i unazad ne bih menjala. 

Padovi su me naučili da se uspesima više radujem. 

Svi uspesi na raznim poljima opet, da se uvek zahvalim Bogu.

Svoj gotovo grčki nos dižem uvek samo iz odbrambenih razloga. Kao zaštitu od raznih idiota. 

I tako i u tom stilu dočekah svoj 44.rođendan.

Rajf sam sama napravila, šta mi teško. 

Odluka za odlazak u hotel Bali Colosseum pala je sasvim slučajno, posle čitanja loših recenzija o nekom spa hotelu koga umalo ne rezervisah. 

Ideja mi je bila da se odmorimo, osvežimo i lepo provedemo. 

Bali Colosseum se ničim izazvan pojavi na listi baš u pravom trenutku beznađa. 

Zevala sam u "zlatne" fotke pa nekih pola sata...Nisam ja baš u tom fazonu. A i ne volim zlato. 

Videh i silne balone, ruže...Ne bih ni to više. 

Ali...imaju saunu, imaju bazen...Pustih poruku, javi se verujem, vlasnica i fino se ispričasmo. 

Joka nije imala želju da se mlati sa nama ali Stefan i Teodora pođoše. Dogovorih se sa vlasnicom da dobijemo odvojene dvokrevetne sobe, s tim da bar jedna ima saunu. 

I bi tako. 

Nisam bila na egzotičnim indonežanskim ostrvima ali pri ulasku u hotel i meni koja sam gledala fotke, beše fascinantno i prijatno. I egzotično zaista. I indonežaski nekako. Prijatna nijasna zlatne boje.

Uđosmo u lift i nisam baš očekivala tapaciran svaki zid! A sve je i tapacirano i zlatno. Ti delovi su jako zlatne boje već.

Prvo dobismo manju sobu sa saunom...i to je trajalo nekih par minuta. Onda se vlasnica vratila: "Vama je danas rođendan? Daćemo vam veću sobu ipak" . 

Fini neki ljudi. 

I tako dobismo narandzasto-zlatnu sa većim kupatilom i saunom. 

A kakva bih ja to slavljenica bila bez plave tutu suknjice?

I jastuka bre. 

Onda smo rešili da posetimo bazen. 

Nismo se nešto fascinirali....jer beše malo hladnooo.

Već gladni svratismo do "zlatnog" restorana sprat iznad, ali posle razgovora sa vlasnicom shvatismo da je bolje da obiđemo neki obližnji restoran pa tako i učinismo. 

I sve potpune preporuke idu ovom restoranu u blizini hotela...kome smo zaboravili ime. Ali, fotka je tu, pa možete prepoznati ako vas put navede u tom pravcu. 

I za kraj smo ostavili posetu teretani. 

I to mi je bio apsolutni hit i doživljaj. 

Stoni tenis sam ceo život doživljavala kao sport gde ne moze covek da se umori mnogo...Au, koliko sam pogrešno mislila. 

Teodora je briljirala a ja osetila sve svoje godine u punom jeku. 

A onda, bokserski ring, crvene rukavice...Kakvo uživanje! 

Kakva sauna, bazeni, bakrači...ring i stoni tenis - doživljaj za pamćenje! 

Dragoslav: "Jaoj, kakve su ti to čarape?"

- Pa ratoborne i damske, 2 u 1. Tačka. 

A onda su u ring ušli Teodora i Stefan.

Prosudite ko je bio jači. 

Doručak je ok i ulazi u cenu smeštaja. 

Gledajući okolo taj ring, neke medalje tu...zlatna boja mi beše jasnija. 

Na ulazu u hotel stoji tabla:

Pametan otac, mislim. 

I preporučujem hotel.