Lorenzo & Kakalamba

 

Detinjstvo je bilo okruglog oblika - lopti koje nam je deda Smrdoje sekao na pola čim bi upale u njegovo dvorište i točkova zelenog Poni bicikla. 

Detinjstvo je mirisalo na ulicu, užurbani dah kada se krijemo igrajući žmurke vijući se po mračnim ćoškovima, baba Kevinom tavanu punom dasaka različitih veličina. 

Detinjstvo je imalo mama Desin glas, čist sopran: "Tanjaaaaaa, dođi da jedeš!!!"

Detinjstvo je činila i jedna Danijela kao sastavni deo od trenutka kada na nekom mom 5,6,7 rođendanu, više ne znam ni ja kom, otvara i daje mi maramicu u kojoj su brižljivo spakovane svilene bombone. Bele sa nekim roze prugama. Jedno od najranijih i najvrednijih sećanja mi uopšte. Stajale su tamo sjajno elegantne u papirnoj maramici. Sada podsećaju na jedno divno vreme neopterećeno materijalnim stvarima. 

I konačno, detinjstvo je imalo boje. Četiri. Zelenu, narandzastu, crvenu i plavu. 

Diznijev set knjiga. 

Osnova detinjstva, kao neki temelj. Bajkovit, prelep pa samim tim i jak. Spreman da nosi teret dodatnih spratova. 

Videvši pre nekoliko godina sajt restorana "Lorenzo & Kakalamba" i njihove stolice u obliku zadnjice nisam se setila bajki i likova iz plave knjige. Ne. 

Ali...magija beše tu. 

Logično, želja standardno skoči. 

Tada sam radila na divnom turističkom sajtu "Trivago", te ga i dodah tamo kao atrakciju a kod sebe

 na listu želja.  

I onda su opet godine letele kao stranice Diznijevih knjiga. Bilo je tu priča o životinjama (zelena knjiga), dešavale su se neke slične poput onih iz crvene i narandzaste i tek poneka baš bajkovita kao iz plave. 

Rezervisah sto za nepušače u 14h. 

No, pre toga pokušah da nam rezervišem posetu jednom Muzeju koju već duuugo planiram. Bezuspešno. Ali mi zato u mob. ostade fotka lokacije tog muzeja. I ja krenuh Dragoslava da navodim kuda da ide...

Oba sajta su akcenat stavili na crveno-crnu kombinaciju, eh malera. 

Opasno se obradovah kad videh da ćemo baš maltene u minut stići na odredište. 

Ali, ispred nas se ne ukaza restoran već Muzej. 

Znam. 

Ali, znajte i Vi, dešava se. 

I uglavnom se sve da rešiti...odmah ili za nekih 20min. 

Stigosmo. 

I uđosmo direktno u bajku. 

Istina, ova nije ispisana u plavoj Diznijevoj knjizi, ovu su ispisali i napravili vlasnici restorana spajajući renesansnu Italiju,  tradicionalni Pirot i nespojivo. 

Dovoljno za magiju. 

Posetili smo mnogo muzeja tokom života. 

Retko je koji imao toliko detalja kao ovaj restoran. 

Retko gde smo videli ovoliko nespojivo-spojivih detalja. 

I na kraju, retko da smo u nekom ambijentu restorana toliko uživali. 

Što se hrane tiče, naručili smo italijanska jela i bili zadovoljni ukusom istih. 

Diznijeva plava knjiga dobila je dostojnu konkurenciju 💙. 

©Foto Arizanovic