KUDA SADA ?: Zemun 2021.

Ne nazirem kraj ovom virusnom ludilu. A vi?

Gledaj ovako.

Ako se ti ono baš nenormalno trudiš da za kobajagi moju dobrobit ja primim i prihvatim nešto, ako mi nudiš i neku siću čak jer za veći poklon iz drzavnog budzeta koga ste izmuzli, i nemaš, ako konstantno ulivaš strah preko medija a mediji su jaka sila, ako...ako...meni to samo govori da tu nešto ne štima skroz.

I onda naravno, neću.

Neću jer ne želim i ne pristajem da me uslovljava niko.

A da se desi da hoću...

-Dobar dan..

-Dobar dan. Ja bih malo do Francuske ako može. Vakcinisala sam se, jesam. Vakcinom Sputnjik.

-A ta vam za Francusku ne važi.

Kao klinka volela sam vašarsku lutriju. Stave oni u plave koverte razne dzidza-bidze i meni srce stane šta li će ruka da mi izvuče...

U ovim godinama lutriju ne volim.

-E, sad...izabrala sam pogrešnu vakcinu?

-Da, ali mozete da fljusnete koji dinar za onaj test, šta vam teško...

Pa rođako, postaje teško.

Neću nigde da idem. Neka ste nam trenutno sasekli krila. Ne pristajem da učestvujem u ovom ludilu.

I prošle godine smo u vrtlogu kolektivnog virusnog ludila obilazili samo sopstvenu zemlju.

I ove ćemo.

Zemun je recimo, baš lep.

Molim da se pažnja obrati na sklad kolorita moje haljine i ove milenijumske kule iz 1896.god. :)

Ova šmekerska građevina visoka je 36m i u njoj se nalazi Atelje i galerija Čubrilo.

Vidikovac je lep i sam zove na fotkanje i pravljenje uspomena.

Kad se umorite od Gardoš kule predlažemo vam da posetite

Cafeteriju Gardoš ukoliko je već niste upoznali.

Svaki sprat je uređen baš sa ukusom.

Ne nalazi se često kafić sa toliko stila.

Mogu da zamislim koliko je čarobno preko zime.

I mogu da zamislim Dragoslava i sebe kako baš tamo pijemo čaj negde pred decembarske praznike.

Mada i ova irska kafa im je bila odlična.

Za kraj tog vikenda planirali smo i unapred rezervisali večeru na brodu "Horizont" koji polazi sa zemunskog keja.

Kad smo gledali ponudu, skromnog iznosa sa fotkom lepog keteringa, lično sam bila malo sumnjičava. Prvo sam pomislila da će biti ko zna kolika gužva.

Nije bila.

Došli smo među prvima. Kad videh da dečko nosi spisak sa unapred rezervisanim mestima nije mi bilo dobro. Pomislih: 'sad ce da nas stavi usred srede na brodu, niti cu da uživam u pogledu na Dunav, niti će fotke biti lepe...'

Ali nam je on pokazao baš sto prema kome bih se i ja uputila bez da razmišljam. Rekoh mu to, osmeh je bio obostran.

A na brodu...Stolnjaci besprekorno čisti, pribor za jelo vrhunski. Muzika prilagođena doživljaju.

Ketering je bio postavljen na spratu niže.

I tu sam posumnjala i u ukus i u izgled. A obe stavke su bile odlične.

Kao žena čoveka koji se profesionalno bavi keteringom i koji je pravi perfekcionista u pravljenju istog, moram reći da smo oboje bili oduševljeni i prijatno iznenađeni.