Ne volim vam ja planine bez drveća, ni krivine oko istih, a kod onih najoštrijih krivina mi već ne bude dobro. No, isto tako, znam da se to mnogima sviđa. Shodno tome nisam ni bila oduševljena odlukom da idemo u Crnu Goru. Usput shvatih i činjenicu da je sve mnogo bezbolnije bilo kada sam kao dete i devojka putovala istim putem i kada sam jedino morala da verujem vozaču.. negoli sada kada sam svakog trena suprugu pričala i pričala svašta nešto da se ne bi uspavao za volanom, budući da smo se odlučili za noćnu vožnju. O beskrajnoj brizi i osećaju odgovornosti za dvoje (najlepše:)) dece neću ni da govorim. Uglavnom, odlučili smo se za put preko Novog Pazara za koji nemam nikakvih zamerki, mislim, bila je noć pa i nisam mnogo toga videla.
Na Crnogorskoj granici nas je sačekalo prijatno iznenađenje ( jul mesec), nismo stigli ni da izvadimo pasoše, samo su nam klimnuli glavom i poželeli sretan put! Nismo se ni minut zadržali! Odmorili smo se pre ulaska u Kanjon reke Morače koji je naravno lep za sve one koji ga se ne plaše. U Kolašinu je vredno videti iNacionalni park Biogradsku Goru a videćete i tablu za skretanje prema Manastiru Morača. Priroda je tu zaista fascinantna, samo što meni posle toliko sati putovanja i nije bilo do prirodnih bogatstava... Jedva sam čekala da vidim onaj veliki tunel (Sozina), koji vodi od Podgorice do Sutomora, našeg krajnjeg odredišta.
Bilo je već jutro kada smo stigli u Sutomore . Sin je otvorio oči i rekao: "pa mi već tri dana spavamo u kolima!" :) A tamo, ljudi moji, neviđena gužva! Toliko ljudi cirkuliše po ulicama u ovom ne tako velikom mestu, to je prosto neverovatno!
Glavna gradska plaža je podeljena na više privatnih plaža, s tim da postoje i delovi gde turisti mogu postaviti svoje suncobrane i peškire. Ali, ja onako nešto nikad nisam videla! Tolika je gužva na toj gradskoj plaži, da ako se smeštiš bliže moru izuzetno teško možeš da izadješ van plaže, ljudi su primorani da jedni drugima gaze iznad glave, bude zaista neverovatno i neprijatno. A voda i nije baš čista, ali je ta priča o crnogorskom moru već svima poznata. Prilaz je ok. i za decu je sasvim prihvatljivo. Mi smo se uglavnom kupali na delu kod hotela Nikšić gde se mogu iznajmiti skuteri. Iznad plaže se nalaze kafići i restorani, a duž cele plaže prostire se i veliko šetalište. Setih se da smo na tom istom šetalištu a pre mnogo godina na par sati izgubili moju sestru (koju sam pominjala u prošloj reportaži, a svekrva mi je potvrdila da se i ove godine dosta dece izgubilo, što negde nije ni čudno ako se uzme u obzir tolika gužva! Uz sve to, sa gradske plaže ste, zbog velikih vrućina mogli da gledate kako se helihopterima gasi vatra u planinama.
Druga, pomalo skrivena plaža Maljevik je bila u blizini našeg apartmana, ali nam se nije svidela. Iako postoji deo privatne plaže gde možete iznajmiti ležajke i suncobran, deo gde počinje borova šuma je prilično prljav, prilaz za decu nije baš idealan, a ima i ježeva i stena u vodi, pa ko voli skakanje i bodlje...
Ono što je nama bilo interesantno jesu stari kameni ostaci, nešto poput stare tvrđave. Nalazi se na prvom brdu do gradske plaže, a na putu do gore videli smo i nudiste, šatore i sve što uz to ide. Pogled odatle je prelep ali put kao što možete pretpostaviti i nije baš prohodan. No, mi smo svi obuli patike i krenuli da tražimo babarogu za koju smo u pesmi čuli da živi u strogoj pećini a tamo je bilo takvih! Poneli smo joj i limun i krušku...ali se prepostavljate uplašila i pobegla… pa iako nju nismo videli, uživali smo gledajući Sutomore i njegove plave talase.
Posle dva dana u Sutomoru rešili smo da posetimo Bar. Prvo smo naišli na plažu Žukotrlicu i dok su se deca zabavljala spuštajući se niz tobogane ugledasmo i stare prijatelje. Inače mi se ova plaža dopala. Nije idealna za decu jer ima i kamenja a talasi su bili ogromni, ali svakako spada u lepe plaže. Tu iznad nje ima dosta drveća i možete priuštiti sebi prijatan hlad a tu su i kafići za osveženje. Bilo kako bilo, mi smo se zapričali sa prijateljima, krenuli polako dalje i ja sam na ovoj plaži zaboravila svoj najlepši veliki peškir :'(…
Onda smo ugledali nešto za šta smo pomislili da je samo park, ali kad smo ušli i pogledali gradjevinu shvatili smo da je u pitanju Dvorac kralja Nikole a onda smo uočili i restoran. Krenuli smo da razgledamo park i videsmo da se direktno sa Šetališta izlazi na gradsku plažu. Zaustavili smo se ispod jedne velike palme, kafu popili u kafiću pored gde su i deca našla zanimaciju na toboganima i ljuljaškama. Plaža je ok, u njenoj neposrednoj blizini nalazi se marina a mom suprugu su jahte neiscrpna insipiracija za fotografisanje, te smo se tu baššš zadržali!
Centar Bara me nije ničim posebno očarao, no, ostaje i verovatnoća da možda nismo ni stigli da vidimo neke lepe stvari. Ono što smo usput videli bili su uglavnom butici, prodavnice i jedan zanimljiv spomenik kneza Vladimira. Pitali smo meštane kako da stignemo do Starog Bara, a šta nas je tamo sačekalo...pročitaćete u nastavku reportaže:)
Na Crnogorskoj granici nas je sačekalo prijatno iznenađenje ( jul mesec), nismo stigli ni da izvadimo pasoše, samo su nam klimnuli glavom i poželeli sretan put! Nismo se ni minut zadržali! Odmorili smo se pre ulaska u Kanjon reke Morače koji je naravno lep za sve one koji ga se ne plaše. U Kolašinu je vredno videti iNacionalni park Biogradsku Goru a videćete i tablu za skretanje prema Manastiru Morača. Priroda je tu zaista fascinantna, samo što meni posle toliko sati putovanja i nije bilo do prirodnih bogatstava... Jedva sam čekala da vidim onaj veliki tunel (Sozina), koji vodi od Podgorice do Sutomora, našeg krajnjeg odredišta.
Bilo je već jutro kada smo stigli u Sutomore . Sin je otvorio oči i rekao: "pa mi već tri dana spavamo u kolima!" :) A tamo, ljudi moji, neviđena gužva! Toliko ljudi cirkuliše po ulicama u ovom ne tako velikom mestu, to je prosto neverovatno!
Glavna gradska plaža je podeljena na više privatnih plaža, s tim da postoje i delovi gde turisti mogu postaviti svoje suncobrane i peškire. Ali, ja onako nešto nikad nisam videla! Tolika je gužva na toj gradskoj plaži, da ako se smeštiš bliže moru izuzetno teško možeš da izadješ van plaže, ljudi su primorani da jedni drugima gaze iznad glave, bude zaista neverovatno i neprijatno. A voda i nije baš čista, ali je ta priča o crnogorskom moru već svima poznata. Prilaz je ok. i za decu je sasvim prihvatljivo. Mi smo se uglavnom kupali na delu kod hotela Nikšić gde se mogu iznajmiti skuteri. Iznad plaže se nalaze kafići i restorani, a duž cele plaže prostire se i veliko šetalište. Setih se da smo na tom istom šetalištu a pre mnogo godina na par sati izgubili moju sestru (koju sam pominjala u prošloj reportaži, a svekrva mi je potvrdila da se i ove godine dosta dece izgubilo, što negde nije ni čudno ako se uzme u obzir tolika gužva! Uz sve to, sa gradske plaže ste, zbog velikih vrućina mogli da gledate kako se helihopterima gasi vatra u planinama.
Druga, pomalo skrivena plaža Maljevik je bila u blizini našeg apartmana, ali nam se nije svidela. Iako postoji deo privatne plaže gde možete iznajmiti ležajke i suncobran, deo gde počinje borova šuma je prilično prljav, prilaz za decu nije baš idealan, a ima i ježeva i stena u vodi, pa ko voli skakanje i bodlje...
Ono što je nama bilo interesantno jesu stari kameni ostaci, nešto poput stare tvrđave. Nalazi se na prvom brdu do gradske plaže, a na putu do gore videli smo i nudiste, šatore i sve što uz to ide. Pogled odatle je prelep ali put kao što možete pretpostaviti i nije baš prohodan. No, mi smo svi obuli patike i krenuli da tražimo babarogu za koju smo u pesmi čuli da živi u strogoj pećini a tamo je bilo takvih! Poneli smo joj i limun i krušku...ali se prepostavljate uplašila i pobegla… pa iako nju nismo videli, uživali smo gledajući Sutomore i njegove plave talase.
Posle dva dana u Sutomoru rešili smo da posetimo Bar. Prvo smo naišli na plažu Žukotrlicu i dok su se deca zabavljala spuštajući se niz tobogane ugledasmo i stare prijatelje. Inače mi se ova plaža dopala. Nije idealna za decu jer ima i kamenja a talasi su bili ogromni, ali svakako spada u lepe plaže. Tu iznad nje ima dosta drveća i možete priuštiti sebi prijatan hlad a tu su i kafići za osveženje. Bilo kako bilo, mi smo se zapričali sa prijateljima, krenuli polako dalje i ja sam na ovoj plaži zaboravila svoj najlepši veliki peškir :'(…
Onda smo ugledali nešto za šta smo pomislili da je samo park, ali kad smo ušli i pogledali gradjevinu shvatili smo da je u pitanju Dvorac kralja Nikole a onda smo uočili i restoran. Krenuli smo da razgledamo park i videsmo da se direktno sa Šetališta izlazi na gradsku plažu. Zaustavili smo se ispod jedne velike palme, kafu popili u kafiću pored gde su i deca našla zanimaciju na toboganima i ljuljaškama. Plaža je ok, u njenoj neposrednoj blizini nalazi se marina a mom suprugu su jahte neiscrpna insipiracija za fotografisanje, te smo se tu baššš zadržali!
Centar Bara me nije ničim posebno očarao, no, ostaje i verovatnoća da možda nismo ni stigli da vidimo neke lepe stvari. Ono što smo usput videli bili su uglavnom butici, prodavnice i jedan zanimljiv spomenik kneza Vladimira. Pitali smo meštane kako da stignemo do Starog Bara, a šta nas je tamo sačekalo...pročitaćete u nastavku reportaže:)
Нема коментара:
Постави коментар