Šta je covid-19 naspram nove haljine...

Fabrički bus u pokretu a iz jednog izloga pozva' me haljina:

"Hej, ovde sam...znaš one tvoje ljubavi na prvi pogled?... Ta sam."

Dočekah platu, probah je. I bila je TA.

Obukoh je već prvom prilikom za izlazak u jednu od lepših picerija grada.

Osećaj - LEP.

Od te lepote ne spakovah je, već po uzoru na svog muža, okačih je na vrata ormara. Da visi, nego šta! I da je gledam. I nju i njen kaiš tako.

Proglasiše vanredno stanje. Covid- 19 ili korona virus. Za zezanje - 0%. Ali, za situaciju da bukvalno gotovo svako krene da gleda svoje dupe - 100%.

Usled tadašnjih okolnosti u fabrici ja ostadoh gotovo bez glasa, temperatura doduše nije prelazila 37.2 ali kašljem, kijam...te procenih da niti bih takva prošla obezbeđenje na kapiji a sa pratećim kašljem verovatno bih unela i dodatnu paniku. Doktor mi je prepisao terapiju i pravac kuća dok se zaribalo grlo ne oporavi skroz.

Deca ne idu u školu, naravno.

Muž ide na posao u kasarnu, naravno. 
                                                                                  
Predsednik na tv-u 25h, naravno. 
                                                                                              
Prate se vesti ne bi li saznali do koliko smemo da izlazimo.

A ne izlazimo. 
                                                                                                                                                                  Statistiku o broju zaraženih, preminulih...trudimo se da ne upijamo.

I taj obavezni odlazak do doktora i kupovina hleba izazove neke, ne znam da li su novi ili negde su bili zatrpani, tek eto tako neke nepoznate mi strahove skroz.

Naši matori, uža i šira familija je (fala na pitanju) ok. Zoa, Zojka devojka, naš pas, dobro je takođe, puštena je u dvorištu i ima drugaricu Hinatu.

Na fb-u se kobajagi niko ne plaši. A svi se plaše. I to je ok. Tu najčešće i bivam jer smeh potisne strahove a hvala Bogu da imamo dosta duhovitih ljudi. I čisto da znate, nekad je ok. da niste ok.                                                                                                         
Kuća nikad čistija nije bila jer...strah čisti kuću bolje nego iko.
                                                                                                                                                                     Još  bih vam rekla da je većina njih i pre ovoga provodila vreme sa svojom decom, slušanje muzike se smatra obaveznim činom (mešaju se žanrovi istina u zavisnosti od raspoloženja različitih nam generacija u ovoj istoj kući). Crtali smo, slikali, gledali filmove, vežbali, grlili se i voleli i pre corone.

Ipak, najlepše u ovom trenutnom ludilu jeste upravo to što smo zajedno više nego inače.          

Jedino nismo koristili jebeni asepsol u jebenim količinama jebeno svaki dan! (prsla ja, a?... ma maaaloo)

Eto, samo sam htela da javim da ovu haljinu što visi jedva čekam da izvedem ponovo napolje.

I znam, osećaj će biti LEP.

Čuvajte se.