Ljubičevske konjičke trke
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
I eto nas konačno na Ljubičevskim trkama!
Kao što več negde rekoh, jedan deo detinjstva su mi obeležili i flajeri koje smo kao deca hvatali dok su padali iz helikoptera. Na njima je naravno pisalo o predstojećim Ljubičevskim igrama.
Godinama nisam stigla da posetim tu manifestaciju iako je Požarevac zaista blizu...Onda sam imala prilike da vidim sjajne fotografije džokeja i divnih konja.
Sad...nisam ja zbog fotki rešila da odem tamo, mada...bilo je pravi izazov napraviti dobru fotku!
Poslednjih godina i pored velike želje, datum igara se poklapao sa polaskom u školu i to nam nikako nije odgovaralo.
Ove godine sam rešila da deca vide šta sve konji mogu, pa kud puklo da pukne.
I tako krenusmo...a ni sami nismo znali gde tačno. Pa tako i svratismo greškom prvo u Ergelu Ljubičevo a onda od slučajnog prolaznika saznasmo da nama treba hipodrom.
A tamo neviđena gužva. I sve šareno. Bilo je tu raznih disciplina. Gađala se strelom meta, bilo je kurirskog jahanja, preskakale su se prepone, sekla se lubenica, ipak mislim da je najveći muk izazvao galop. One koji ne znaju, naučiću nešto. Konj ima tzv. tri vrste osnovnog hoda: korak, kas i galop. Neko ubacuje i skok u ovu podelu, tu je i kenter ali da ne komplikujemo sad stvari bez potrebe.
Nekako smo već u startu mogli da vidimo ko će biti najslabiji takmičar, možda i zbog godina, ali to čini mi se nije bilo uopšte toliko važno. Izgledalo je da svi besprekorno uživaju u takmičenju.
Ono što mi se nije svidelo, a podvlačim da sam totalni laik i možda i nisam u pravu, ali u jednoj od bitnih trka diskvalifikovan je konj koji je pobedio a čini mi se iz totalno neopravdanog razloga. Rekla bih da se radilo o nečem drugom i taj deo mi se nikako nije dopao.
Tu je još jedna stvar koja mi se nije dopala. Kada bi određeni konj pobedio, dolazio bi njegov vlasnik, najčešće sa sinom i trofej bi za slikanje bio u njihovim rukama. Razumem i to naravno, ali da se retko ko od vlasnika setio da na sekund da osvojeni trofej i džokeju...to ne razumem.
Uglavnom, deci je bilo zanimljivo, meni čini mi se još više. I tako smo puni utisaka krenuli kući.
Kao što več negde rekoh, jedan deo detinjstva su mi obeležili i flajeri koje smo kao deca hvatali dok su padali iz helikoptera. Na njima je naravno pisalo o predstojećim Ljubičevskim igrama.
Godinama nisam stigla da posetim tu manifestaciju iako je Požarevac zaista blizu...Onda sam imala prilike da vidim sjajne fotografije džokeja i divnih konja.
Sad...nisam ja zbog fotki rešila da odem tamo, mada...bilo je pravi izazov napraviti dobru fotku!
Poslednjih godina i pored velike želje, datum igara se poklapao sa polaskom u školu i to nam nikako nije odgovaralo.
Ove godine sam rešila da deca vide šta sve konji mogu, pa kud puklo da pukne.
I tako krenusmo...a ni sami nismo znali gde tačno. Pa tako i svratismo greškom prvo u Ergelu Ljubičevo a onda od slučajnog prolaznika saznasmo da nama treba hipodrom.
A tamo neviđena gužva. I sve šareno. Bilo je tu raznih disciplina. Gađala se strelom meta, bilo je kurirskog jahanja, preskakale su se prepone, sekla se lubenica, ipak mislim da je najveći muk izazvao galop. One koji ne znaju, naučiću nešto. Konj ima tzv. tri vrste osnovnog hoda: korak, kas i galop. Neko ubacuje i skok u ovu podelu, tu je i kenter ali da ne komplikujemo sad stvari bez potrebe.
Nekako smo već u startu mogli da vidimo ko će biti najslabiji takmičar, možda i zbog godina, ali to čini mi se nije bilo uopšte toliko važno. Izgledalo je da svi besprekorno uživaju u takmičenju.
Ono što mi se nije svidelo, a podvlačim da sam totalni laik i možda i nisam u pravu, ali u jednoj od bitnih trka diskvalifikovan je konj koji je pobedio a čini mi se iz totalno neopravdanog razloga. Rekla bih da se radilo o nečem drugom i taj deo mi se nikako nije dopao.
Tu je još jedna stvar koja mi se nije dopala. Kada bi određeni konj pobedio, dolazio bi njegov vlasnik, najčešće sa sinom i trofej bi za slikanje bio u njihovim rukama. Razumem i to naravno, ali da se retko ko od vlasnika setio da na sekund da osvojeni trofej i džokeju...to ne razumem.
Uglavnom, deci je bilo zanimljivo, meni čini mi se još više. I tako smo puni utisaka krenuli kući.
Нема коментара:
Постави коментар