Prva atrakcija na koju naiđosmo je bio Most Uzdaha. Iako naziv asocira na romantiku verujem da ste upoznati sa legendom da su mostom prolazili zarobljenici budući da je povezan sa Duždevom palatom, koji su tu imali mogućnost da osete slobodu na kratko pa i da uzdahnu pre nego što odu u tamnicu. Ali...ako ste zaljubljeni i sa svojim izabranikom u vreme zalaska sunca prođete ispod mosta, možda i ostanete zajedno do kraja života! :) Od ostalih mostova razlikuje se po baroknom stilu.
Onda smo se zadržali na Trgu Svetog Marka, središtu a ujedno i najnižoj tački Venecije, slušajući vodiča. Iako važi za jedan od najlepših trgova u meni i nije probudio neka osećanja. Možda i zbog neverovatne gužve. Kad smo kod gužve, jeste li nekad razmišljali o tome da u Veneciji nema automobila?:) Pre nego što smo krenuli na put, tata me je upozorio: “ Nemojte da hranite golubove, ne šalim se, kazniće vas, slušao sam o tome...” Tek, mi nismo odoleli da sa njima ne podelimo sendvič. Uglavnom, trg je napravljen u IX veku a proširen zbog sastanka pape Aleksandra III i cara Fridrika Barbarosse.
Pogled će vam se pružati na Baziliku Svetog Marka , raskošnu građevinu, no, mi kad god obilazimo nešto, već smo se navikli da baš u to vreme budu radovi na najbitnijim građevinama, tako beše i ovog puta. Radovi su bili baš u delovima gde su konji i iznad njih.
Tu je i pomenuta Duždeva palata. Nekada rezidencija mletačkog dužda, danas je veoma posećen muzej u kome se čuvaju brojna umetnička dela. Suprug je kao najzanimljiviji podatak o tadašnjem zatvoru zapamtio legendu koja kaže da je iz njega uspeo da izađe samo Kazanova i to naravno uz pomoć žene, ključareve supruge :) Kišica se nije predavala, a mi smo već postali nestrpljivi i kao deca, pazeći da nas vodič ne primeti, napustismo grupu. Pogledasmo Zvonik bazilike Sv Marka, toranj koji ima oko 100m i dogovorismo se da nam to bude orijentir, ne sluteći da ga nećemo ni videti u narednih 10 minuta.
Svuda oko nas su se već uveliko šetali maskirani ljudi. Bilo je i dosta muzičara. I onda, krenusmo lagano, opet bez mape, kuda nas je intuicija vodila. Bezbroj prelepih mostića, gondola...Kad čovek zastane i pogled mu utone u sve one cigle koje se naziru ispod vode, probudi se neka čudna tuga. Kad smo se vratili, neko je gledao naše fotografije i prokomentarisao : “super je sve to, ali meni sve te kuće izgledaju siromašno...”. Razumela sam tako možda izgleda na fotografiji, uživo vi osetite da je ceo taj grad sve samo ne siromašan. Ali, te građevine u vodi, zaista u ljudima probude neki čudan osećaj. Baš kao kad stojite pred bilo kojom građevinom koja evidentno propada ili tone u ovom slučaju.
U neko doba setih se ne samo Zvornika od koga ni traga ni glasa:), nego i reči našeg vodiča:”Videćete, lažu ljudi da je Venecija kao lavirint”, sad, ne znam da li da razvrstavam ljude na one sa boljom ili lošijom orijentacijom, tek meni jeste sve izgledalo baš kao lavirint! Prosto neverovatno a ujedno i čarobno :) Od mostića do mostića razvajaju vas mnogobrojne prodavnice suvenira ili još preciznije uglavnom maski i čuvene prodavnice predmeta od stakla. Iskreno, ne znam šta mi je bilo interesantnije. Kupismo po jednu masku, ne ide da se izdvajamo:)
Tako u šetnji lavirintom dođosmo i do Kapija Rijalta odakle se pružao pogled na Veliki kanal. (Tu smo bili ponosni na sebe :). A tamo neviđena gužva i pogled prelep! Uputismo se na drugu stranu, no, tamo osim zanimljivih testenina na tezgama nismo ništa bitnije zapazili. Svraćali smo na kafe, kupovali razne stvarčice deci i već osećali umor.
Krenuli smo lagano ka Zvorniku, za svaki slučaj nekih sat vremena ranije, ko će ga znati sa svim tim mostićima...Imali smo vremena da izdaleka pogledamo prelepu Santa Maria della Salute. Sunce je zalazilo i divnim bojama za kraj kao da je htelo da se izvini za svoj poraz i pobedu kiše...
Onda smo se zadržali na Trgu Svetog Marka, središtu a ujedno i najnižoj tački Venecije, slušajući vodiča. Iako važi za jedan od najlepših trgova u meni i nije probudio neka osećanja. Možda i zbog neverovatne gužve. Kad smo kod gužve, jeste li nekad razmišljali o tome da u Veneciji nema automobila?:) Pre nego što smo krenuli na put, tata me je upozorio: “ Nemojte da hranite golubove, ne šalim se, kazniće vas, slušao sam o tome...” Tek, mi nismo odoleli da sa njima ne podelimo sendvič. Uglavnom, trg je napravljen u IX veku a proširen zbog sastanka pape Aleksandra III i cara Fridrika Barbarosse.
Pogled će vam se pružati na Baziliku Svetog Marka , raskošnu građevinu, no, mi kad god obilazimo nešto, već smo se navikli da baš u to vreme budu radovi na najbitnijim građevinama, tako beše i ovog puta. Radovi su bili baš u delovima gde su konji i iznad njih.
Tu je i pomenuta Duždeva palata. Nekada rezidencija mletačkog dužda, danas je veoma posećen muzej u kome se čuvaju brojna umetnička dela. Suprug je kao najzanimljiviji podatak o tadašnjem zatvoru zapamtio legendu koja kaže da je iz njega uspeo da izađe samo Kazanova i to naravno uz pomoć žene, ključareve supruge :) Kišica se nije predavala, a mi smo već postali nestrpljivi i kao deca, pazeći da nas vodič ne primeti, napustismo grupu. Pogledasmo Zvonik bazilike Sv Marka, toranj koji ima oko 100m i dogovorismo se da nam to bude orijentir, ne sluteći da ga nećemo ni videti u narednih 10 minuta.
Svuda oko nas su se već uveliko šetali maskirani ljudi. Bilo je i dosta muzičara. I onda, krenusmo lagano, opet bez mape, kuda nas je intuicija vodila. Bezbroj prelepih mostića, gondola...Kad čovek zastane i pogled mu utone u sve one cigle koje se naziru ispod vode, probudi se neka čudna tuga. Kad smo se vratili, neko je gledao naše fotografije i prokomentarisao : “super je sve to, ali meni sve te kuće izgledaju siromašno...”. Razumela sam tako možda izgleda na fotografiji, uživo vi osetite da je ceo taj grad sve samo ne siromašan. Ali, te građevine u vodi, zaista u ljudima probude neki čudan osećaj. Baš kao kad stojite pred bilo kojom građevinom koja evidentno propada ili tone u ovom slučaju.
U neko doba setih se ne samo Zvornika od koga ni traga ni glasa:), nego i reči našeg vodiča:”Videćete, lažu ljudi da je Venecija kao lavirint”, sad, ne znam da li da razvrstavam ljude na one sa boljom ili lošijom orijentacijom, tek meni jeste sve izgledalo baš kao lavirint! Prosto neverovatno a ujedno i čarobno :) Od mostića do mostića razvajaju vas mnogobrojne prodavnice suvenira ili još preciznije uglavnom maski i čuvene prodavnice predmeta od stakla. Iskreno, ne znam šta mi je bilo interesantnije. Kupismo po jednu masku, ne ide da se izdvajamo:)
Tako u šetnji lavirintom dođosmo i do Kapija Rijalta odakle se pružao pogled na Veliki kanal. (Tu smo bili ponosni na sebe :). A tamo neviđena gužva i pogled prelep! Uputismo se na drugu stranu, no, tamo osim zanimljivih testenina na tezgama nismo ništa bitnije zapazili. Svraćali smo na kafe, kupovali razne stvarčice deci i već osećali umor.
Krenuli smo lagano ka Zvorniku, za svaki slučaj nekih sat vremena ranije, ko će ga znati sa svim tim mostićima...Imali smo vremena da izdaleka pogledamo prelepu Santa Maria della Salute. Sunce je zalazilo i divnim bojama za kraj kao da je htelo da se izvini za svoj poraz i pobedu kiše...
 | Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji. |
Нема коментара:
Постави коментар