Trgovi su im prelepi! Svaki je zaista lep na neki svoj način tako da se u odluci za najlepši mora uzeti u obzir da li ste za neki rekli “Wow!” :). Ja to rekoh kad smo nenadano ugledali Piazza Veneciju...
Nekada davno imala sam “Rimsko pravo” što bi ljudi rekli, u malom prstu. Kad smo došli do Foruma gde se odigravao društveni život a i svuda po gradu, pokušavala sam da osvežim sećanje, tek nekako shvatih da ništa ja to tako nisam zamišljala :). Mislim, građevine jesu takve ali je prosto sve mnogo drugačije kada vidite toliko toga na jednom mestu. Zato Rim i jeste muzej na otvorenom. Prosto je neverovatno koliko se istorije može videti na bukvalno svakom koraku!
Takođe sam poseban osećaj imala i pri pogledu na Pantheon, tzv. “hramu svih bogova”. Sagrađen je za vreme Hadrijana i lično mi je boja građevine bila najinteresantnija, mada su tu i stubovi koji ulivaju strahopoštovanje. Ipak, ono što će nam ostati u najboljem sećanju jeste upravo pizzerija u neposrednoj blizini kojoj smo se iznova vraćali:).
Došao je red i na Vatikan. Kročili smo na prostran Trg Svetog Petra a tamo...očekivali smo gužvu, ali onoliko ljudi...bukvalno ne možete da sagledate gde se završava red...Prema podacima, na ovom trgu može stati i 300 000 ljudi (imam utisak da ih je tačno toliko i bilo:)). Na sredini je obelisk dovezen iz Egipta, trg je okružen kolonadama za koje kažu da simbolišu vernike u zagrljaju, tu su i fontane, meni je sve to arhitektonski bilo fascinantno, no, sa religijske tačke, ništa me nije dotaklo. Mi svakako poštujemo druge religije, radoznali smo da i pogledamo sve što možemo, inače se ne bismo ni uputili ka Vatikanu, samo verujem da bi se kao kataloci sasvim drugačije osećali. Trg je projektovao mladi umetnik koga su mnogi nazivali Mikelanđelovim naslednikom, Đan Lorenco Bernini. Na dorskim stubovima kolonade nalaze se statue svetaca. Videli smo samo spoljašnjost crkve Svetog Petra po kojoj je trg i dobio ime i koju smo kasnije mogli videti sa terasa ostalih građevina, ali za ulazak u Vatikanske muzeje zaista nismo imali strpljenja. Verujem da ćemo ih jednog dana možda i videti :). Kasnije smo dobili informaciju da su ljudi iz naše grupe sa vodičem čekali 5 sati, iako im je rečeno da su za 40e koliko su platili trebalo samo da prođu pored ostalih smrtnika koji su čekali da kupe karte po čini mi se ceni od 18e.
Mi smo se okrenuli, ja večito zaljubljena u one šarene autobuse bez krova, odabrasmo jednu turu po centru Rima a po ceni od 13e po osobi. Dobismo slušalice odmah po ulasku, mogli ste odabrati i jezik na kome želite da slušate objašnjenja o mestima pored kojih prolazite a u pauzi ste mogli da uživate u operi, što je onako, baš dalo neki šmek celoj bus priči ;).
Zatim smo se odlučili za Anđeosku tvrđavu. Ulaz je bio 10e a naziv je dobila po anđelu na samom vrhu tvđave. Ovaj mauzolej cara Hadrijana sagrađen je po njegovoj naredbi na mestu Domicijanovih vrtova. Kao i većina ovakvih građevina ima bogatu istoriju, čak je jedno vreme služila kao zatvor a jedan od najpoznatijih zatvorenika bio je Giordano Bruno. Danas je to muzej u kome se mogu videti slike italijanskih umetnika, no svakako je najimpozantniji deo terasa odakle se pruža pogled od kojeg zastaje dah :).
Kada smo došli do čuvene Fontane di Trevi videli smo da je restauracija u toku, mogli smo da prođemo improvizovanom stazom ali novčiće nažalost nismo mogli da bacimo...
Mogla bih sad i o parku iznad Španskog trga gde se ponajviše osetila ta rimska opuštena atmosfera...
Mogla bih da pisem i o jednoj zanimljivoj kupovini gde su nam na kraju poklonili i magnet vespe koji nam sad krasi frižider :)
Ali, kasno je a i Rim čeka da ga sami otvorite skroz :).
Нема коментара:
Постави коментар