Ne budali se, Tanja

Sekao je brodić talase primerenom brzinom u pravcu Venecije. 

Romantične Venecije. Ili je bar takva u mislima onih koji ne stigoše da kroče na njeno tlo. 

Romantika u 21. veku? Ne budali se, Tanja.

I sve je bilo tu kao i pre nekoliko godina jednog kišnog dana za vreme Karnevala. 

U reportaži iz 2014. god.   naći ćete ponešto o glavnim atrakcijama  a ja ću ovog puta napraviti osvrt na druge stvari. 

Na zadnjicu, recimo. 

Bilo da imate zadnjicu kruškastog ili kojegod već voća oblik, verujte mi posle šetnje trgom na koji je Zvezda spičila svu svoju svetlost, zadnjica će šapnuti mozgu (ne mozak zadnjici, verujte mi) : "Spusti me u ovaj `lad ko Boga te molim! " . Mozak nema problema da usliši tu želju. 

Ali...

Taman se ova fino zavali u debeli `lad između ogromnih stubova stiže i opomena od vodiča:

"Pooštrena je komunalna inspekcija i to ne dozvoljavaju!".

Skupiše se sva tri gluteusa. Medius i minimus ćutaše, ali lenj gluteus maximus opsova sočno i telo skoči na noge lagane. Doći ćemo i do njih, kasnije. 

I nema to nikakve veze dal`se ta vaša zadnjica svidela tom vodiču ili ne. Jok. Ima isključivo veze sa već pomenutom romantikom ;) 

Kako bi se inače napunili svi restorani gde vam dva pića naplate 50e? Ali, ne koštaju toliko pića...Košta uživo muzika u kojoj ste neizmerno uživali ne sluteći o visini računa. 

Kad stigne račun, desi se i venecijanska romantika, prava. 

Ajmo malo o nogama laganim, sad.

Venecija jeste mali lavirint, ako mene pitate. Pa i ako me ne pitate :P . Pretežno, ravan lavirint. 

I jeste ukrašen tim lepim mostićima. 

I ne morate nikako da znate sve mišiće nogu...

Al`verujem da znate da od visokih potpetica može i mrak na oči da vam padne. Aham. Čudna je to veza, ljudi moji. 

I tako, od mostića do mostića, mrak na oči sve veći pada a one iste noge polako ali sigurno gube epitet `lagane`. 

- Slušaj Dragoslave...Boli me više i za figuru i za fotke, ovde i sad, vadim iz ranca papuče sa ravnim đonom! 

- Pa vadi, ženo...:D 

I skinuh visoke platforme. I bi svetlo. 

I ne zaboravite da u rancu ponesete udobnu obuću.

I nek zajebu sve fotke sveta i bolja linija tela - ZAJEDNO.

Sad ćemo malo o znoju, recimo. Naoružajte se strpljenjem do istog jer jebi ga, volim da davim sa širokim uvodima. 

One pomenute 2014. god. ne samo da je na ulicama bilo mnogo karnevalskih kostima i maski, već su i prodavnice bile prepune istih. 

Ovog puta i na jakom Suncu blještale su Chanel, Gucci, Versace (obavezna provera ispravno/neispravno napisanih sledi) i tako unedogled. 

Videh jednu zanimljivu i inspirisanu geografskom kartom sveta od cipela, preko torbi i svih mogućih i nemogućih predmeta, ne odoleh da je ne ufotkam, no, fotka nije preživela usled nužnog brisanja memorije i oslobađanja prostora. 

Modeli u ovim krasnim buticima bili su takođe ukrašeni venecijansko-romantičnim cenama.  

- Ženo, sav sam znojav. 

Znojava takođe i žena mu ova iako sportski nastrojena od ranog detinjstva, te tako i otporna na razne miomirise, baci se na razmišljanje šta nam je činiti jer...budimo humani...nije red gušiti ljude u busu. 

Mislim, ljubiteljka sam sode bikarbone, ona je keva za većinu stvari pa i za bakterije iz znoja, no, tog dana Sunce je odnelo pobedu. Odlučismo se za kupovinu novih majica. 

Nađosmo zanimljive modele dostupne i za nas smrtnike iz Srbije. Beše nas blam da se odmah presvučemo u kabini. Zavukosmo se pred polazak u jednu od onih usko-usko-uskih ulica pa u okvir od nekih starih vrata, pa gledaj levo-desno...ma ko jebe ove što dolaze, presvlači se već jednom! 

Preporučujemo da u onom vašem rancu a ukoliko se uputite ka Veneciji u letnjim mesecima, ponesete i rezervnu majicu. 

Mada, ima nečeg magičnog i u snalaženju u hodu. 

Muž mi je spremio iznenađenje. Tu negde kod Velikog kanala reče mi:

- Prati me. 

I šta mi teško. Krenuh za njim. Uđosmo u neki ogromni tržni centar. Razmišljam, dal moguće da i posle 17 god. braka on ne kapira da ne volim da gluvarim i zevam pa i kupujem po radnjama...

Al`sretoh rođaka sa fotke a sličan se sličnom raduje. 

I tako...nekih milion stepenika i izađosmo na terasu sa zaista prelepim pogledom. 

Fotke odatle nose naziv: Na krovu sveta...

I mi vam ovu terasu preporučujemo. 

Razmišljala sam da napišem il`prećutim ipak...Većina gondola mi je kičasta. Sam oblik jeste simpatičan, tradicionalna nošnja gondoliera takođe. Ali imam problem sa onim 'zlatnim' ukrasima na sredini gondole. Opasan problem :) 

Nekoliko divnih sati proveli smo sedeći u jednom od skrivenih kanala. 

I sad, šta ako je romantika poprimila neku novu dimenziju? A mi nepripremljeni i staromodni, nemamo dovoljno novca za nju. Bar ne za ovu venecijansku.

Ništa. 

Nama ostaje trojstvo: znoj, noge lagane i zadnjica.

Ne budali se, Tanja. Dosta je.