Marlin Inn Resort 4 stars, Hurgada I deo

Način na koji su užurbano pomerili rampu ispred hotela videvši naš bus i način na koji je čika u žutoj majici insistirao da sve naše kofere ponese on sam, obećavao je lep boravak u njihovom hotelu.

Iznenadih se i velikim fascinantnim holom. I dok nas je suprug prijavljivao na recepciji a ja najmilijima javljala da smo stigli, osoblje hotela je već ispred nas držalo piće dobrodošlice.

Zaboravismo i da nam je avion kasnio bukvalno ceo dan. Umesto na doručak stigli smo na kasnu večeru. Ukrašeni restoran sa egipatskim simbolima sam već videla na fotkama pre puta pa ipak je drugačiji osećaj kad ste tu tik pored svega i unutar svega toga.

 Uplatili smo all inclusive uslugu a davanje bakšiša se u Egiptu podrazumeva.
Ušli smo u sobu i raspoloženje mi je malo splaslo. Bile su tu kožne fotelje, lep sto, ogledala, lampe, ali kreveti su nam bili poređani kao u onoj priči "Zlatokosa i tri medveda", samo je nas bilo četvoro :)

 Kada sam sredila stvari i kofere ugurala u neke medjuprostore, bilo je mesta za hod po sobi, ali sam se još uvek dvoumila da li sa prvim jutarnjim zracima posetim recepciju i zatražim drugu sobu.

U tome su me sprečile dve stvari.

Prva je pogled na more sa terase, ali ne onako sa strane već pravo i direktno ;)

Ispred su nizovi apartmana koji su trenutno u fazi obnavljanja ali nimalo nisu ometali pogled ka moru.

Na vidiku je uvek bio i neki zanimljiv brodić...

A druga stvar je što mi je suprug rekao da smo malo duže čekali ključ jer su ubacivali četvrti krevet, pa pomislih da nema smisla da se bunim.
U kupatilu je lavabo bio veliki i dovoljan za celokupnu kozmetiku ali je kada bila dotrajala i u stanju haosa, toliko da nije ni bilo svrhe prijavljivati za ponovno čišćenje i tome sl. Tuš kabina bi bila daleko bolje rešenje.

Sutradan krenusmo ka hotelskoj plaži i desi se LJUBAV :)

Hotel Alfa

Hotel Alfa se nalazi u Končarevu, nedaleko od Jagodine.

Razlog naše posete ovom hotelu je familijarna proslava. 

Cena noćenja je bila pristojna a soba iako ne velika, bila je čista I delovala kao da je sve u njoj prilično novo.

Bila je tu klima, tv i telefon. Ali hit je definitivno bila ćebad, baš, baš mekana.

Kupatilo je takođe dobro opremljeno i čisto.

Restoranska sala nije ostavila neki specijalan utisak na mene. Ipak, jedina mana ovog hotela iz mog ugla prilikom te posete, tačnije, prilikom doručka ujutru, jeste nebrojano mnogo mušica.

U sobi ih i nismo nešto primetili, inače, pogled iz sobe se prostire direktno na reku.

Ujutru smo imali vremena da posetimo i bazene koji se nalaze preko puta objekta. Jedan je dečiji a drugi je poluolimpijski.

Osoblje na recepciji je bilo umereno ljubazno. 

Za wellness oazu hotela nismo imali vremena.

Sve u svemu, odnos cene i kvaliteta je skroz ok. 

Studio-apartmani Tera Nova Vrdnik

Studio-apartman Tera Nova smo rezervisali preko jednog od sajtova sa popustima. Dva noćenja platila sam 3000 din.
Objekat je smešten u centru Vrdnika.
Samo mesto nije veliko, i sam centar je mali, osim Vrdničke kule, manastira, crkve i obližnjih izvora, nema se mnogo šta drugo videti.
Naravno, tu su zatvoreni bazeni hotela “Termal”. Nisu ni oni ništa specijalno, nema nikakvih sadržaja za decu, ni tobogana ni bilo šta tome slično. Ipak, voda u bazenima jeste baš topla, kad jednom uđete u bazen, nekako vam opušteni mišići ne daju da izađete :) Ali je zato problem kad izađete i legnete na ležaljku...velika je temperaturna razlika u samom objektu u odnosu na vodu bazena.
No, da se vratimo apartmanu.
Budući da se radi o ovakvom tipu smeštaja, neosporno je bilo da ćemo upoznati i domaćine. Ljubazni su ljudi. Dugujem im i zahvalnost što su nam izašli u susret za promenu termina budući da zbog obaveza nismo mogli da ispoštujemo prvobitni dogovor.
Ispred apartmana je skroz fin prostor za roštiljanje. Tu je i stari bunar, dosta trske da da šmek i sladak sat koji vizuelno odvaja dva studia.
Nakon dolaska sa bazena svoje peškire i kupaće kostime možete raširiti na prostirci za ves ispred.
U studiu kreveti su dobri i dovoljno široki da iako su predviđeni za dve osobe i treća može da spava komotno.
Tu je i fotelja na razvlačenje, ormarčić za stvari, mali sto, dva para papuča i kuhinjski deo koga čini sto, tri stolice, sudopera, posuđe i rešo.
Pomalo nam je neobičan osećaj bio gledajući prozore sa simpa vezanim zavesama ali kad padne veče, imate osećaj kao da ste napolju.
I kupatilo je malčice malo.
No, ako uporedimo cenu/kvalitet moglo bi se reći da je to ok.
Dana kada smo napustili studio meni je bio rođendan. Pozdravili smo se sa vlasnicom a ona me iznenadila malim poklonom i samom činjenicom da se setila toga budući da sam to verovatno pomenula dogovarajući se prethodno sa njom...
Znači, ljudi koji misle na sve. I to je veoma lepo.
Ako nas put navede ponovo u Vrdnik, mi ćemo zasigurno ponovo kod njih :)

Hotel Kotva ****

Objekat je smešten između Nesebra i Sunčevog Brega.
Kategorisan je sa 4 zvezdice.

Njihovi gosti bili smo početkom jula 2016. Na recepciji su nam rekli da ćemo narukvice sa kojima možemo ući u aqua park dobiti u 10:30 a ključeve od sobe u 14h. Očekivali smo raniji check in ali Bože moj, čim smo ušli u aqua park već smo se osvežili od putovanja. Check out je u 12h.
U delu iza recepcije se nalazi veliki bazen i bazen za decu. U tom delu rade i animatori od 10h do 22h. U holu hotela se nalazi tabla sa tačnim programom za svaki dan. Najveći deo aktivnosti je naravno posvećen deci ali je bilo i časova yoge, pilatesa, aquabika, zatim odbojke i vaterpola za muški svet...da ne zaboravim i časove masaža.

U prizemnom delu zgrade je smeštena teretana, stoni tenis koji se plaća naknadno ukoliko niste uplatili all inclusive. Tu ste takođe kao nosilac narukvice all inclusive usluge mogli da uzmete sendviče, sladoled, pivo ili neki koktel. I dečiji kutak za oslikavanje lica, oblačenje kostima za maskenbale ili dr. zanimacije, nalazi se takođe u tom delu pored velikog bazena.

Naš balkon je gledao direktno na dečiji bazen kao da su mene pitali da biram. Tako da smo mogli da popijemo kaficu i sa terase da motrimo na decu u bazenu. 

U dvorištu iza bazena nalazi se travnati deo za fudbal a tu je i fenomenalna kućica na drvetu. Ako se ne varam, zgrade imaju po 4 sprata a široke su baš.
Mi smo bili smešteni u apartmanu na 3. spratu.
U prvoj sobi se nalaze dva kreveta za decu, manji sto, garderober, tv, klima, kettle i minibar. U fioci ćete naći pored ponude room servisa i papir na kome piše da se u prazan mini bar ne smeju stavljati sopstvene namirnice. No, verujem da niko ne obraća preteranu pažnju na to.
Druga soba za odrasle ima veliki bračni krevet, nešto veći tv, noćne stočiće i deo sa ogledalom za šminku. Obe sobe imaju balkon s tim da je naš bio opremljen i stolicama i stočićem. Videli smo da su pojedini gosti doneli verovatno svoje kanape za sušenje veša, nama to nije palo na pamet pa smo improvizovali sa prostiranjem peškira i kupaćih kostima na stolicama.

Jedina mana jeste nedostatak wifi signala u sobi. Zapravo u holu možete kupiti lozinku za pristup u sobi, dok je u lobiju bilo besplatno ali je signal bio neverovatno slab.

Restoran je klasičan ali ukrašen lepim motivima od kojih su mi najlepši bili na terasi hotela. Na hranu apsolutno nemam primedbi, eventualno malecnu na čorbice od brokolija i paradajza. Bile su baš vodnjikave.

Drugi deo, desno od ulaza u hotel vodi vas u tematski aqua park "Pirati s Kariba". Raj za decu. Pored šarenih tobogana za najmlađe, tu su bili beli pravi i nesto sporiji, te tunel, krivudavi, hobotnica tobogan koja je odnela sve moje simpatije. Tu je i deo broda nasukan na restoran, toalet u obliku kovčega, bar u mirnom bazenu, kofa koja se okreće kad se napuni sa vodom...ma bukvalno svašta nešto!

Baldahina sa masažama je bilo nekoliko u celom kompleksu.

U tom delu je smeštena i kućica za Indijance.

Posetioci aqua parka koji nisu bili gosti hotela imali su narukvice drugih boja. Dok smo mi bili tamo, nije bilo preterane gužve, uvek je bilo moguće naći slobodne ležajlke i suncobrane.

Bilo bi bezveze da ne pomenem i restoran u obliku ajkule gde možete videti i figuru Dzonija Depa.

Hotelski parking se naplaćuje oko 5e po danu.

Od gostiju ih najviše posećuju Poljaci i Rusi po slobodnoj mi proceni.

U svakom slučaju najviše ocene za ovaj objekat upravo zbog animatorskog tima i sjajnog aqua parka!

Hotel Imperial Timisoara ***

                                         

Suprugu sam pokazala mapu hotela, on je bacivši pogled kao već znao gde se tačno nalazi...a budući da smo Temišvar već posetili, ja mu (naivna) poverovah.
Međutim, kad smo stali a bez mape u rukama, ispred velikog tržnog centra u Temišvaru i pitali prolaznike za ulicu sa rezervacije, nije se činilo da ćemo ga lako naći. Slobodno mogu reći da nas je poslužila najviše sreća, dobro, bilo je tu i intucije, te do hotela stigosmo za nepunih desetak minuta. I generalno ga nije teško naći iako nije blizu centra.
Zašto sam odabrala baš Imperial? Planirala sam da decu i supruga iznenadim dočekom za Novu godinu baš u Temišvaru a oni su imali u ponudi sobe u crveno-beloj kombinaciji. Šta bolje asocira na novogodišnju noć ako to nije crvena boja? Prilikom rezervacije preko bookinga prvo sam kontaktirala hotel i zamolila ih da dobijemo baš apartman sa fotografija. Obećali su da će biti tako i nisu nas izneverili.
I nije bilo skupo. Našli smo parking mesto u dvorištu, ali smo isto i izgubili po povratku sa dočeka. Dvorište se već napunilo automobilima najviše iz naših krajeva, no, parkirali smo se preko puta na deo ulice koji smo i videli iz apartmana.
Devojka na recepciji je bila ljubazna, malo su se suprug i ona teže razumeli oko večite dileme: thousand ili hundred, ali smo već za par sekundi bili u prelepom apartmanu.
Naša od dečije sobe je bila pregrađena vrlo zanimljivim zidom, zapravo najinteresantnijim rešenjem koji sam imala prilike da vidim. Taj deo zida je podsećao na haljinu i oko njega su se deca vrtela narednih pola sata.
Bile su tu i crvene zavese i deo posteljine, kupatilo je jedino bilo u narandzastim tonovima ali je i ono bilo svakako fino. I najbitnije, sve je bilo čisto.
Spremili smo se za izlazak i doček Nove 2016. i izašli iz hotela.
Po povratku bilo je tu otvaranje paketića, slušanje naših pesama, bio je dobar i wifi signal.
Ujutru smo imali prilike da bolje pogledamo salu za doručak. I meni je delovala doduše, nešto manje od većine sala/restorana ali je bila elegantno uređena. Utisak da vrlo vode računa o svakom detalju, nije me napuštao. Izbor hrane za doručak takođe je bio dobar. Tu je bio i tv na kome su se vrtele muzičke numere, sve u svemu, baš prijatan ambijent.
Hodnici su ukrašeni maskama i perjem koje podseća na Veneciju.
Nešto kasnije, sa mladićem na recepciji smo razmenili najlepše želje za Novu godinu i zadovoljni krenuli dalje...
Naše preporuke za ovaj fini hotel sa ljubaznim osobljem.

Hotel Lovec *** - Ohrid I deo

Godinama sam planirala putovanje za Ohrid. Najviše zbog fotografija i lepih reportaža o njemu, svi koji su ga posetili rekla bih da su bili očarani tim gradom na severoistočnoj obali Ohridskog jezera.

 Tako se u čoveku prirodno probudi želja da i on poseti to lepo mesto... 

Na graničnom prelazu se nismo dugo zadržali a jedva smo čekali da vidimo i Skoplje ili bar deo njega. Na ručak smo svratili u neki od restorana u Tržnom centru Biser i već tada smo bili oduševljeni odnosom cena/usluga.

Dogodio nam se i mali peh sa autom, tako da smo imali prilike da osetimo i gostoljubivost makedonskih automehaničara. Zaista sam bila dirnuta celom situacijom, koliko su se potrudili oko svega i na kraju ostavili nama da odlučimo koliko im dugujemo. Volela bih da sam takva iskustva imala i u našoj zemlji. Dakle, gostoljubivost je reč koja tačno opisuje državljane Makedonije sa kojima smo komunicirali u Skoplju. 

I taman kad sam pomislila da je put ka Ohridu odličan, ušli smo u Mavrovo. Od brojnih krivina nije mi bilo ni do razgledanja Nacionalnog parka Mavrovo koji je osnovan 1948. godine. U njegovom najnižem delu smešteno je jezero a sam nacionalni park je ujedno i najveći u Makedoniji sa površinom od oko 73.088 ha. Uglavnom, put oko 170km od Skoplja do Ohrida meni je najteže pao. Iako, monotoniju krivina tu i tamo razbije poneka lepa tezgica sa teglama meda. Planirali smo da pazarimo neku u povratku, ali je put prosto takav da kada dok vi ugledate med, već bude kasno da bezbedno zakočite, mislim, to je naše iskustvo. 

Ovo je i vreme da kažem i poneku o nazivu grada koji je u ovom slučaju vezan za njegov položaj na brdu - “vo rid” i dobismo slovenski naziv “Ohrid”. 1980. godine on je postao i deo UNESCO svetskog kulturnog nasleđa. 

Rezervisala sam smeštaj u hotelu “Lovec” 

i pokajala se gotovo posle 2 minuta provedenih u razgovoru sa čovekom na recepciji za koga se posle ispostavilo da je osim recepcionara ujedno i kuvar (on nam je spremao kajganu) da je i barmen i tako još svašta nešto...E, jedino je mesto spremačice prepušteno drugoj osobi...U startu je pokušao da nam naplati pa recimo trostruko više od dogovorene sume prilikom rezervacije. Ja umorna od puta samo sam uspela da otvorim usta od iznenađenja, sreća pa je suprug bio pribraniji te je to i ostao samo pokušaj...Hotel je prepun prepariranih životinja, to mu i sam naziv kaže, videla sam to i na fotografijama tako da se na tako nešto i da sam želela, nisam ni mogla žaliti.

Mogu da priznam da je sve to deci bilo interesantno a meni korisno jer sam nekako uspela da objasnim da verujem da je život lepši kada se životinje vole žive a ne preparirane. Za doručak smo mogli da biramo jaja na više načina ili džem i toliko. Soba je možda i fina ali za dvoje, po mogućstvu mladi par kome nije bitno što se na vratima kupatila (oprez: preskočiti uvek podignuti “prag”)

pocepala samolepljiva tapeta, te je sve što se događa u kupatilu ujedno vidljjivo i ostalim posetiocima sobe 208 (ako se ne varam), što postoji tzv. vojnički tuš u kupatilu gde samo akrobata ili njemu slični mogu da se snađu, što kada stavite kofere nemate mnogo prostora ne za šetnju po sobi, nego za običan hod...Imaju oni i veće sobe ali mi nismo bili raspoloženi za doplatu, prosto nam je svega bilo previše...i tako... Iako je bilo kasno a mi prilično umorni, rešismo da ne prekidamo tradiciju večernje šetnje po dolasku u neko mesto, te se uputismo pešice do centra, koji sudeći po opisu hotela, nije trebalo da bude daleko...ali avaj... svako naredno veče od hotela Lovec koji je inače kategorisan sa cele tri zvezdice do centra išli smo isključivo kolima.

Hotel Lovec ne preporučujem!

Ibis Praha Karlin ***

Pre nego što smo kročili u hotel Ibis pročitala sam i kritiku o njemu, te i nisam mnogo očekivala. Stigli smo u Prag u večernjim satima, ali sam ga već po fotkama sa trivaga prepoznala ;), i pošto smo jedva čekali da krenemo u istraživanje grada, te to i rekosmo vodiču, na recepciji smo se zadržali svega par minuta.

 Hol je skroz ok. prijatno osvetljen, ljude koje sam tih 5 dana sretala na recepciji su odmereno ljubazni i pretežno su jako mladi. Postoje tri lifta, od kojih su dva manja, jedan veći. Ovaj veći se pokvario,nećete verovati, samo jednom i to baš kada smo jedva dovukli kofere do njega pred odlazak iz hotela! 

Dobili smo sobu na sedmom spratu, i kad se izađe iz lifta sve je nekako nisko, ono što sam negde očekivala jeste poneka stolica i mali sto na svakom spratu, ali toga nije bilo. 

Uđosmo u sobu i već pripremljena da ne očekujem nikakav luksuz, mogli smo, suprug i ja da konstatujemo da je ok. mada ne bi bilo zgoreg da je malo renoviraju, pomalo deluje staro:( Dušeci su fenomenalno tvrdi, jastuci pa fenomenalno meki i iako su sve sobe oko nas vrvele od dece sa eksurzije, ja sam sva četiri dana spavala nikad bolje! Terase nije bilo, a i pogled nam se sudarao sa zgradom u izgradnji, ali na to smo obraćali pažnju prvih 5 minuta posle buđenja i odlaska iz sobe, uveče od tolikih šetnji, ni terasa a ni pogled nam nisu bili ni na kraj pameti. 

Soba je opremljena jednom slikom, koja je eto iz nekog razloga uvek bila pomalo iskrivljena, možda i zato što soba i nije baš prostrana, pa je možda svako i zakači u hodu. Sobe se svakodnevno čiste, a peškiri nas nisu sačekali samo prve večeri, no imali smo svoje;) Za televizijske kanale vam nisam baš stručna, znam da je suprug u par navrata pustio neku utakmicu, a bio je tu i neki muzički kanal, čini mi se da je spisak kanala stajao na tv-u, no nisam baš obratila pažnju. Sobu krase i dva ogledala, lampe, sto, stolice, deo za sedenje i telefon. Iako je bilo pomalo hladno, ni radijator u sobi nije bio topao, ali čini mi se da je to njima delimično normalno, u smislu da dok sam ja šetala sa kapom, šalom, razmišljala i o rukavicima, videla sam mladiće i u majicama, jedan je bio i u šorcu, a i kad god bih videla decu pomislila bih: na ovu hladnoću bez kape, bez šala? Tako da možda krenu sa grejanjem tamo u januaru negde:) Sef se nalazio u ormanu zajedno sa ključićem i objašnjenjem da nisu odgovorni za sadržaj koji se u njemu ostavi. Kupatilo je odvojeno od toaleta. 

Pre nego što smo uopšte i uplatili aranžman, zamolila sam vlasnicu turističke agencije da proveri postoji li bežični pristup internetu u sobama ili eventualno samo na javnim mestima, rečeno mi je da ga imaju u sobama, a to i pročitah na njihovom zvaničnom sajtu. Prvenstveno sam htela da budem u kontaktu sa decom, a i da gvirnem povremeno na trivago:). Uzela sam na recepciji šifru ali mi niko nije objasnio da pristup internetu u našoj sobi ili tačnije na svim spratovima osim eventualno prvom i drugom, nikako nije moguć:( I tako smo napravili par pokušaja, sišli ponovo do recepcije i od tada koristili internet isključivo u restoranu ili holu gde inače postoji i internet kutak u koji sam ušla na kratko i videla dva stara računara od kojih jedan trenutno nije bio povezan sa tastaturom, a na drugom su već bila dva čoveka sa izgledom da neće ustati ni narednih par sati. 

Restoran je ok. osvetljenje je prijatno kao i u holu, svakog jutra nas je čekao doručak po principu švedskog stola na koji nemam ama baš nijednu zamerku!:) Bilo je tu raznih namaza, od marmalade, meda, raznih sirnih namaza, kačkavalja preko salama, šunki, kuvanih jaja, žitarica, kolača,raznog voća, kafe, čajeva i krajnje fenomenalnog đusa. Tu je i bar, a pivo im je kad bolje razmislim, i bolje od onog đusa!:) 

Postoje i sale za održavanje sastanaka, ali budući da nisam bila na poslovnom sastanku, te pomenute i nisam videla:) 

Ali videla sam parking, a lokacija hotela je jako dobra, nije baš sam centar, ali je stanica blizu i za desetak minuta već ste u strogom centru. Mi smo poslednje veče priuštili sebi i šetnju iz centra do hotela, tako da iako nije preporučljivo, jeste izvodljivo:)

Reč "solidno" nekako najbolje opisuje ovaj hotel. 

Kiparisiou, Limenaria (Thassos)

Leto 2011. godine. U agenciji se gledajući fotografije raznih apartmana zaljubih u Kiparisiou na prvi pogled. Tačnije, u njihovu terasu nadomak plaže sa predivnim pogledom na morsko prostranstvo.

Stigli smo na ostrvo Tasos, izašli iz busa, nismo mnogo čekali, tek eto nama u susret čovek sa brkovima (čitaj vlasnik vile) vozeći kamionet. Svi koji smo se odlučili za ovu vilu stavismo kofere u kamionet i polako za njim. Viđali smo vlasnika još mnogo puta posle toga i mogu slobodno reći da se radi o jednom ljubaznom čoveku.

Prvi utisak nije bio spektakularan samo zato što je po mom mišljenju dvorište moglo malo lepše da se uredi. Ulazimo u hol, pomalo mračan, plastični sto, stolice i tv, pomalo bezveze ali čisto. U krajnjem slučaju apsolutno fantastičan hol za ostavljanje dušeka i ostalih morskih rekvizita. 

Penjemo se na sprat, razmišljam samo da li imaju sobe sa terasama koje ne gledaju na more i da nam ne zapadne baš takva neka... budući da devojka iz agencije nije raspolagala tom informacijom. I već spremna da insistiram na morskom pogledu ulazimo u sobu koju smo i gledali u katalogu:)

Standardna oprema, peškiri na krevetu, vlasnik je doneo i pomoćni ležaj. Kupatilo je malo sa tuš kabinom, čisto, fen je u sobi pored ogledala. Na jednom zidu se nalazi sef za odlaganje dragocenosti. Za televiziju me ne pitajte, osim crtaća i fudbala ništa drugo nisam uspela da vidim. Pretpostavljam da su kablovski kanali u pitanju. Klima se dodatno naplaćivala, mi smo bili krajem juna i zaista nije bilo potrebe da se uključuje. Kuhinjski deo je imao frižider, sudoperu, dve ringle i deo za odlaganje namirnica. Ćebad je bila na ormanu i tu je i ostala sve vreme. Nismo nosili laptop ali mislim da nije ni postajao bežični pristup internetu, možda će ga u nekom narednom periodu uvesti.

Terase su bile zasebne (imali smo ranije slučajeve da nas iznenadi zajednička terasa), tako da smo prilikom posete komšijama prolazili kroz njihovu sobu, gotovo identičnu kao našu. Da vas davim još malo sa spektakularnim pogledom na more? Samo ću da dodam da će vas tu sačekati plastični sto i stolice, a kada vam oči i duša zatraže mir i opuštanje, "morski pogled" će već učiniti svoje.

A onda je pala noć. Uh, talasi su se čuli kao da su na metar od nas. To zaista bude problem ukoliko ste navikli na apsolutnu tišinu dok spavate. Meni nije smetalo, suprugu jeste, ali se navikao nakon par dana. Iz dvorišta izlazite direktno na plažu, no, ima mnogo kamenja, te i nije baš idealna za decu i kupanje. Samo par metara odatle nalazi se kafić, ako se odlučite za kafu i sokiće, ležaljke i suncobrani su vaši ceo dan a tu je i sitniji pesak kad ulazite u vodu. Takođe se (kada naručite piće) može koristiti bazen koji je u sklopu tog hotela što je super varijanta. A sve to na samo par metara od Kiparisiou. 

Ako se odlučite za šetnju i krenete na drugu kapiju, za samo par minuta već ste u samom centru Limenarie. Prodavnica i pekara su vam na tek nekoliko metara udaljene od vile. Ukoliko vam padne na pamet da obiđete celo ostrvo cene rent-a-car su izuzetno povoljne. 

Ispred naše sobe se nalazila improvizovana kuhinja gde smo često sretali spremačice koje su redovno čistile sobu. Svi su bili uvek ljubazni i nasmejani. Poslednjeg dana ćerka vlasnika nam je izašla u susret za kuvanje kafe, opet su nam povezli kofere i bili krajnje gostoljubivi. Parking mesta postoje odmah ispred dvorišta u kome se nalaze plastični sto, stolice i suncobrani. Sve pohvale za celokupno osoblje vile sa prelepim pogledom na more.

Vila Niki - Stavros

Iako sam na sajtu bezbroj puta gledala slike Vile Niki pre polaska, nisam se setila ama bas nijedne kada smo krocili u dvoriste a ni narednih dana. Tek mi je ovog trenutka dok pisem ovo, proletela misao: “Da li smo dobili ono sto smo i videli na sajtu?“ Jos jedna od dobrih strana kritika.
Prvi utisak je bio fin. Dvoriste sredjeno, cisto, hodnik isto. Otvaramo vrata karticom i u sobi smo, maloj, ali cistoj, kupatilo posecno, obicno.

Nista sto bi fasciniralo, a opet deluje ok. Izlazimo na zajednicku terasu. Malo mi smeta, na odmoru volim da se malo izolujem od ostatka sveta, ali prihvatam činjenicno stanje budući da o tome uopšte nisam ni razmisljala. Tu je i plasticni sto sa stolicama. Ono sto prvo primecujem je da u sobi iako je za toliko bilo mesta, u sobi ipak stola i stolica nema. I to nam je bio prvi problem. Kako jutra budu hladnija, deca vruća od spavanja, bili smo prinudjeni da sto sa terase unosimo unutra da bi ga ponovo iznosili napolje po povratku sa plaze. I tako smo ga setali danima. Druga stvar koja mi je zasmetala jeste sudopera i premali radni sto na kome osim mini sporeta koji je bio tu, nista drugo nije moglo da stane.

 To je bilo sve sto nam je zasmetalo u apartmanu. A sada dolazimo do ljubaznosti domacina. Prilikom jednog povratka sa plaze, muski deo porodice je ranije otisao, ja sam ostala sa velikim dusekom, peskirima, kanticama, lopaticama (i ostalom pratecom opremom) i naravno ćerkicom kojoj se vec spavalo a tada je i uplakana i nemoguca. Mi takve ulazimo u dvoriste i ugledamo zenu koja je krenula da napusti dvoriste pa je odustala za tren videvsi nas. Lice joj poprimi krajnje neprijateljski izgled videvši da dušek sa minimalno peska na njemu bez prethodnog ispiranja nameravam da unesem u hodnik. Ne zato sto nisam htela, vec zato sto se iz aviona videlo da sa uplakanim detetom i tonom drugih stvari zaista nisam mogla, pa ni da sam hobotnica! Ali ona to nije htela da vidi, videla je verovatno samo sačicu peska kao da je to nesto krajnje neprihvatljivo i kao da ne izdaje apartmane ljudima koji joj i zapravo plaćaju da bi uživali na tom pesku i u moru. Mogla sam dušek da ostavim u dvoristu, da, nisam se setila. Zbunila sam se njenim izrazom a onda i bujicom reči koju mi je vec vidno pobesnela, sasula u lice. Tog trenutka sam i shvatila da je zapravo vlasnica vile:). Otprilike da je celih 5 minuta vikala i objasnjavala da dušek obavezno moram da istuširam u dvorištu. Sve je to moglo da se kaze na mnogo finiji i kulturniji nacin. A onda, kulminacija. Dečija kolica smo ostavljali u hodniku ispred vrata, sto je valjda i logicno. Sutradan, u vreme odmora, gazda je pozvonio na vrata, ali ovog puta je suprug otvorio vrata. Tražim adekvatan izraz za njihovo drsko, nekulturno i krajnje neljubazno vikanje, ali ne mogu da ga nadjem. Dok sam ležala na krevetu, slušala sam kako je kao grom iz vedra neba vikanjem suprugu pokusao da objasni kako mu gumeni tockovi od kolica tobože grebu mermerne plocice (vec izgrebane ko zna koliko dugo vec) i da ih obavezno stavljamo na terasu (na iste takve plocice!)

Više ih nismo videli. Ni čuli, hvala Bogu. Kolica smo uredno unosili preko cele sobe, na terasu. Dušeke redovno tuširali. Ali i rešili da nikad vise ne kročimo u Vilu Niki.
Pitala sam se kada im za 10 dana platiš i očekujes da se zasluženo odmoriš, koliko je bitno zrno peska u hodniku i koliko u stvari košta ljubaznost? Mozda se dodatno plaća?