Hotel Lovec *** - Ohrid I deo

Godinama sam planirala putovanje za Ohrid. Najviše zbog fotografija i lepih reportaža o njemu, svi koji su ga posetili rekla bih da su bili očarani tim gradom na severoistočnoj obali Ohridskog jezera.

 Tako se u čoveku prirodno probudi želja da i on poseti to lepo mesto... 

Na graničnom prelazu se nismo dugo zadržali a jedva smo čekali da vidimo i Skoplje ili bar deo njega. Na ručak smo svratili u neki od restorana u Tržnom centru Biser i već tada smo bili oduševljeni odnosom cena/usluga.

Dogodio nam se i mali peh sa autom, tako da smo imali prilike da osetimo i gostoljubivost makedonskih automehaničara. Zaista sam bila dirnuta celom situacijom, koliko su se potrudili oko svega i na kraju ostavili nama da odlučimo koliko im dugujemo. Volela bih da sam takva iskustva imala i u našoj zemlji. Dakle, gostoljubivost je reč koja tačno opisuje državljane Makedonije sa kojima smo komunicirali u Skoplju. 

I taman kad sam pomislila da je put ka Ohridu odličan, ušli smo u Mavrovo. Od brojnih krivina nije mi bilo ni do razgledanja Nacionalnog parka Mavrovo koji je osnovan 1948. godine. U njegovom najnižem delu smešteno je jezero a sam nacionalni park je ujedno i najveći u Makedoniji sa površinom od oko 73.088 ha. Uglavnom, put oko 170km od Skoplja do Ohrida meni je najteže pao. Iako, monotoniju krivina tu i tamo razbije poneka lepa tezgica sa teglama meda. Planirali smo da pazarimo neku u povratku, ali je put prosto takav da kada dok vi ugledate med, već bude kasno da bezbedno zakočite, mislim, to je naše iskustvo. 

Ovo je i vreme da kažem i poneku o nazivu grada koji je u ovom slučaju vezan za njegov položaj na brdu - “vo rid” i dobismo slovenski naziv “Ohrid”. 1980. godine on je postao i deo UNESCO svetskog kulturnog nasleđa. 

Rezervisala sam smeštaj u hotelu “Lovec” 

i pokajala se gotovo posle 2 minuta provedenih u razgovoru sa čovekom na recepciji za koga se posle ispostavilo da je osim recepcionara ujedno i kuvar (on nam je spremao kajganu) da je i barmen i tako još svašta nešto...E, jedino je mesto spremačice prepušteno drugoj osobi...U startu je pokušao da nam naplati pa recimo trostruko više od dogovorene sume prilikom rezervacije. Ja umorna od puta samo sam uspela da otvorim usta od iznenađenja, sreća pa je suprug bio pribraniji te je to i ostao samo pokušaj...Hotel je prepun prepariranih životinja, to mu i sam naziv kaže, videla sam to i na fotografijama tako da se na tako nešto i da sam želela, nisam ni mogla žaliti.

Mogu da priznam da je sve to deci bilo interesantno a meni korisno jer sam nekako uspela da objasnim da verujem da je život lepši kada se životinje vole žive a ne preparirane. Za doručak smo mogli da biramo jaja na više načina ili džem i toliko. Soba je možda i fina ali za dvoje, po mogućstvu mladi par kome nije bitno što se na vratima kupatila (oprez: preskočiti uvek podignuti “prag”)

pocepala samolepljiva tapeta, te je sve što se događa u kupatilu ujedno vidljjivo i ostalim posetiocima sobe 208 (ako se ne varam), što postoji tzv. vojnički tuš u kupatilu gde samo akrobata ili njemu slični mogu da se snađu, što kada stavite kofere nemate mnogo prostora ne za šetnju po sobi, nego za običan hod...Imaju oni i veće sobe ali mi nismo bili raspoloženi za doplatu, prosto nam je svega bilo previše...i tako... Iako je bilo kasno a mi prilično umorni, rešismo da ne prekidamo tradiciju večernje šetnje po dolasku u neko mesto, te se uputismo pešice do centra, koji sudeći po opisu hotela, nije trebalo da bude daleko...ali avaj... svako naredno veče od hotela Lovec koji je inače kategorisan sa cele tri zvezdice do centra išli smo isključivo kolima.

Hotel Lovec ne preporučujem!