Februar

 

Ako bih bojila mesece, ovaj februar bi bio crn. Potpuno. 

- Ne bi imao čak ni bele šape kao mačak Crni koga je sredinom meseca neko biće autom pregazilo nasred ulice. 

A on je bio najmiliji i najfiniji dlakavi mačak mladić.

Februar bi bio crn, potpuno.

- 19.02. 

Dan kada sam isplakala Dunav. I nisam jedina. 

Negde je dovoljno da voliš životinje i Đoleta. I već smo naši. I već si moj/a. 

A ima nas. 

Februar bi ovaj bio kao Đoletova mala garava, kao braća Arapi...

- I naposletku, juče. 

Sahranjena je tetka. Mnogi bi rekli "nerođena", po nekoj rodnoj klasifikaciji.  Po nekoj mojoj - rođena. 

Jer osuđene na život u kojoj su nam kuće bile jedna preko puta druge, ispratila sam celu njenu mladost. Bezbroj njenih suza. Krišom paljenih cigareta. 

Zima je bila. Grejno telo beše čuvena "Kreka Vesa", razdrndana pomalo, sa sve čuncima. Ona pali tu svoju cigaretu. Ja stražarim pored prozora. 

Odjednom, ranije s posla dolazi otac. 

Od šoka i želje da se oslobodi cigarete što pre otvara grubo poklopac peći. On ispada iz svog ležišta na veliki poklopac a ovaj na čunke koji popadoše kao domine povukavši i onaj mali zakrivljeni. 

Sve biva crno oko nas u roku od par sekundi. 

Otac otvara vrata: "Šta se TO desilo?"

Februar.

Desio se februar, 2021. 

Nikad crnji. 

Zajebao je sa svojim crnilom i dlaku Crnog mačka i  Đoletovu malu garavu i onu čađ otpalu sa čunkova. 

Ajd sad da spakuješ svoje kofere, svoje crnilo i odeš u tri lepe! Šaljem ti lep pozdrav.