Metalia, Tasos

Na ovu plažu nismo došli sa peškirima, u kupaćim kostima i svime što je redno... Krenuli smo u predvečernju šetnju, centar smo već upoznali, te sam poželela da se popnemo nepoznatim i prilično strmim putem, što suprugu baš i nije bilo naročito simpatično ako uzmemo u obzir da smo gurali i dečija kolica u kojoj je ćerka uživala. Onda rešismo da krenemo preko nekog parka, ah, pa tu smo već kod one napuštene fabrike, ili upravne zgrade rudnika koji se nalazio u blizini, kako mi je suprug objasnio.. Pa kad smo već tu, mogli bismo da gvirnemo dokle vode ove staze dole... Čujem iza sebe: "Tanja, gde ćeš više..."  "Hej, vidi ovde ima nekih spomenika...jao, vidi kamečića u obliku srca sa imenima.." I onda odjednom, PLAŽA! Nismo se nadali, nismo nosili laptop na kome bismo našli informacije o okolnim plažama. Da, pročitala sam pre puta o plaži Metalia, ali pojma nisam imala gde se nalazi, te nas prizor na koji smo naišli ostavi bez daha!

Ostavili smo kolica, budući da ni iza ni ispred nas ama baš nikog nije bilo, pa se uputismo u jednom pravcu, ali nedugo zatim shvatismo da je to deo rudnika koji ima kraj i vodi direktno u more ali sa ogromne visine.

Videli smo i ostale delove tog rudnika, a i otkrismo i pravi put ka plaži. Bio je tu i neki zanimljiv lavirint od kamenja, te spomenici za koje mi neko reče da su posvećeni masonima, ali nije isključeno i da sam pogrešno razumela.

Meni je plaža delovala i više nego interesantno, skrivena od svega ostalog na ostrvu, totalno posebna i svojim ličnim pečatom.

Karakterišu je velike pločaste stene, kafić, restoran sa slamenim suncobranima, tu je i plavo bela kabina za presvlačenje. Tada skoro da nikoga i nije bilo na plaži, već je počelo veče da pada, kad primetismo dečka ušuškanog među stenama na plaži, kako opušteno leži i posmatra nas:)

Voda je delovala čisto, ali kad smo se približili da ohladimo stopala videli smo ogromne klizave delove stena i shvatismo da je prava umetnost ući polako u vodu. a nije delovalo ni da ima plićak...pretpostavljam da se deca i ne kupaju ovde. Ako se dobro sećam, na plaži je pretežno sitan pesak, a stene koje je okružuju predstavljaju pravu umetnost prirode.

Sin je otkrio klackalice i ljuljaške, te neki lep spomenik i mi se super provedosmo na ovoj skrivenoj i lepoj plaži. Ostalo je samo da se vratimo zemljanim putem gore, daleko i nadamo se da zelena kolica još uvek čekaju nas. I jesu nas čekala.