Stavros

Nekada malo ribarsko naselje, sada mali turisticki gradic prepun kafica, restorana i cini mi se jednom diskotekom. Nema u njemu muzeja (ili ga bar mi nismo nasli), niti necega spektakularnog sto bi svakako trebalo videti. Fin smek mu daju camci raznih boja pored obala podsecajuci na to da je Stavros bio lepo ribarsko naselje.

Pretpostavljam da sam tada, u to vreme ribara, bila tamo, mnogo bi mi se sve vise svidelo od velikog vasara u sta su ga sad pretvorili.Glavne ulice su naravno prepune suvenira i svakojakih stvari.

A na ulicama ne mozete osim domaceg grckog i naseg srpskog nijedan drugi jezik cuti! Mozda je i to jedan od razloga sto su Grci ove godine bar u Stavrosu bili prilicno neljubazni i drski. Pretpostavljam da su prihodi bili mnogo mali a sa njima je otisla i njihova ljubaznost.
Smesteni u delu Stavrosa koji se nalazi do Asprovalte imali smo izlaz na plazu koja je inace bila ok. 

Ali je glavni i prvi utisak pokvarilo neko iskopavanje kanala do mora. Par dana pre nego sto smo stigli padala je kisa, tako da je svo to blato i kanal do mora izgledao kao da smo se uputili ka seoskom jezercetu. Nisu zavrsili taj kanal ni kada smo krenuli.

Inace, peskovite plaze su fine, a ono sto je bilo zaista super jeste sto ste mogli pustiti decu u more i narednih 10-tak metara oni su bili u plicaku!I ono zbog cega bih se jednog dana i vratila tamo jeste fenomenalan osecaj kada udjete u more, pogledate gore i suocite se sa prelepim vencem planina okolo. Zato ga i zovu vazdusna banja. Ma koliko topao dan bio, vetar bi uvek prijatno pirkao. Na plazama uglavnom crnci prodaju razne suvenire i slika kada ih vidite sa tonom stvari na sebi, kaisevima oko glave, torbama oko ruku na plus neznasekolikostepeni, zaista je tuzna. Mislim, meni je tuzna.Vraca me na slike iz robovlasnickog perioda. U razgovoru sa nekima od njih saznajemo da rade za nenormalno mali procenat, pretpostavljate kome ide glavno deo zarade. Ujutru ih sve dovezu u jednom kombiju. Lezaljke i suncobran su ceo dan vasi ukoliko kupite bar jedno pice. Cene kafe i sokica su oko 1,2E.
Ono sto je meni bilo prosto neverovatno (a mozda i ne bi bilo da sam malo razgledala mapu:) jeste prevoz. Kada jednom udjete u Stavros ne mozete izaci iz njega. Bez sale, mozete gradskim samo do Asprovalte i Soluna i nigde vise! Secam se da sam pitala devojku iz agencije: "Moze li se odavde otici u neko drugo mesto osim Asprovalte i Soluna?" Kratko je odgovorila: "Ne." Buduci da su bas u to vreme bili aktualni strajkovi, tako su se i vozaci gradskog prevoza za Asprovaltu pridruzili strajku pa smo mi na stanici proveli skoro sat vremena cekajuci Godoa.
Na forumima pre puta sam imala prilike da procitam da su ljudi koji su posetili Stavros isticali neki vidikovac kao mesto koje se mora videti. Uputismo se jednog dana tamo, rekose nam da se nalazi u starom delu Stavrosa. Osim lepo obojenih grckih kuca i crkve nije se nista staro i zanimljivo moglo videti usput, a uzbrdica je takva da ne mozete zamisliti. Pa ipak, kad dodjosmo na cilj, pogled je zaista fascinantan. Meni se jos fascinatnije cinio restoran koji je imao bastu, cinilo se na ivici planine. Odatle se video ceo Stavros, more i sire...
Inace, Stavros ima i besplatne terene za 

tenis, fudbal, kosarku, parkice za decu, lepu fontanu, luna parkove i sve u svemu za odmor sa malom decom i nije lose.
Sto se cena tice, hleb im je mnogo mali i skup. Dodje kao malo veca kifla. I cene ostalih proizvoda su nerealno visoke osim cene praskova, omeksivaca i tome sl. Zapravo ono sto nam i nije potrebno na letovanju - to i nije skupo.
To su uglavnom utisci koje sam ponela iz Stavrosa. Mi smo se lepo proveli ali to ne znaci da sledece godine necemo potraziti nesto zanimljivije.