KUDA SADA ?: Srele smo se, korona i ja.

I još uvek smo zajedno.

***

Malopre dobih čestitku za brz oporavak u kompletu sa naručenim zlatnim kuglicama za jelku.

Postoje te neke stvari koje dotaknu srce. I ostave me bez teksta.

***

Praistorijski nagon upita:

"A šta misliš...gde si zakačila virus?"

"Dok su ti bušili zadnjicu ulivajući diklofenak za zanemarenu kičmu, čula si da je ona žena u teškom covid stanju pogrešila vrata...mislim i ulaz ambulante i sve ostalo...Vikali su na nju (!), ali kvaku za njom obrisali nisu...?"

Odgovaram nekulturno na pitanja pitanjima:

- A šta bih sa tim saznanjem pametno uradila?

- Bilo bi mi lakše, misliš?

- Ne verujem.

- Mogla bih polovinu besa u ovom haosu da usmerim na nju, na sestre, krizni štab...na državu...na koga bre, tačno? Na koga?

***

Nepogrešivo osetim kad mi se sa organizmom nešto dešava. Naučila sam da ga slušam. Jer nije jak.

Neki minut posle ponoći. Grlo neprirodno počinje da me grebe, rovari nešto...

Opaaa...

Evo i gospođe temperature. 37.4.

Poželela bih joj kulturno dobrodošlicu al' neću da je lažem.

Lagano se obukoh, pazih da ne probudim muža i izađoh u maglu. Bukvalno.

Ono kad napišu "maglovita noć" ja uvek pomislim "ajd, ne seri..".

Ali ova bukvalno beše takva.

Zamolih Boga da me poštedi bliskog susreta sa čoporima kućića. I on mi usliši molbu.

Iz takve maglovite tišine upadoh u pravi horor.

Scene koje sam gledala samo na tv-u na početku pandemije sada su se odigravale pred mojim očima, direktno.

Čovek do čoveka. Sve prepuno. Svi kašlju. Teško kašlju.

Većini su kapci već preteški od tolikog čekanja. Ima i unezverenih pogleda. Medicinsko osoblje kompletno zavijeno i obavijeno pretežno je nosilac unezverenih pogleda. Od haosa. Od straha. Od svega trenutnog.

Moj pogled je izgubljen. Pokupih ga brzo, sabrah se, izdržah sve nalete kašlja okolo, jer niko od njih i ne bi želeo da kašlje...i predadoh knjižicu u 00:40. I izleteh u onu istu noć.

Procenih i da proces izolacije za mene treba da počne.

U covid ambulantu vratih se u 6h, po svitanju.

***

Medicinskog brata zamolih da pronađe moju knjižicu i ubaci me u sistem. Učinio je to.

Ispratili smo članove treće smene. Znojave i umorne. I mlade. Baš mlade. I to govori o trenutnom virusu.

Članovi prve smene dođoše nervozni, drski i neljubazni. Valjda im se može i oprostiti.

Negde oko 12,13h uđoh.

Njihovo kucanje simptoma i ostalih stvari traje taman koliko i neka rutinska operacija.

Stoga mi rezultate krvi nije čitala ista doktorka već ljubaznija jedna iz naredne, druge smene.

Ej, majko mila....upoznali smo čekajući članove sve tri smene!!!

I to uglavnom u stojećem položaju. Buljeći jedni u druge između redova kašlja.

Jer klupa dovoljno nema.

PRC test - negativan. Ne čudi. Rendgeni su se pokazali netačni i nepouzdani a neće kineski testovi.

Sreća, više se ne rukovode samo testovima već terapiju daju shodno krvnoj slici. A ona mi je iako dotrčah odmah po pojavi prvih simptoma već ukazivala da treba uključiti hemomicin, aspirin i vitamine. Možda nekom bude od koristi.

***

Dan prvi.

Ne reče mi samo šta da radim sa postojećom temp. 37.4.

Ali ja imam već nekih 15 godina ne jedno zlato, već čistu platinu. Porukama me je iscimala usred noći da ustanem, nađem neki paracetamol kako znam i krenem da obaram temp.

Ja : "Ali ovde piše 2 tablete...a ja sam već popila celu šaku drugih tableta...popih jednu..."

Platina: " Slikaj mi kutiju, izmerićeš ponovo temp. "

Sitni noćni sati...Normalni ljudi spavaju.

Ja (a skršena od bolova u mišićima): "37.3"

Platina: "Popij još jednu."

Laka nam noć.

Beše mi bolje ujutru.

Želim vam...da nađete i čuvate jednu ovakvu platinu života vrednu.

***

Dan drugi.

Deluje opuštajuće i fino? Fino je samo ovo ćebence sa kojim me je muž obradovao "jer imam koronu" :)

A sama korona bar u mom slučaju ima tendenciju da se šeta, tačnije, nekako jurca s leva na desno i obrnuto a u predelu grudnog koša. Kao neka pomahnitala gospođa. Štetu koju je napravila na plućima svojim jurcanjem verovatno ću uskoro videti. Za sada me samo boli grudni deo. Najviše ujutru. Konstantna malaksalost je prisutna. A kad ona malo popusti, ustanem i odradim nesto, dođe gospođa temp. koju sad već iskusno oteram sa 2 tablete paracetamola.

Sve dobronamerne savete prihvatam u inbox-u.

***

Dan treći.

Ponadah se...bar ću da smršam. Terapiju smotano počeh da pijem u 16h pa se to onda nastavilo u 04h noću...I sad...preko dana nešto i nisam gladna...ali preko noći...Htedoh vam zapravo reći, verujem da je pametno uključiti i surutku. Jer nije ni jetri lako sad.

***

Dan četvrti. Danas.