Volimo ljude koji inspirišu i mirišu na lepe stvari...na putovanja, na sve lepote ovoga sveta.
Muž mi je nedavno predložio fb grupu u kojoj se ljudi bave lepotama naše zemlje. Istovremeno je gledajući fotke u grupi poželeo da posetimo Krupajsko vrelo.
Dvoumili smo se sa koje strane da iz Sd-a priđemo vrelu i na kraju se odlučismo za put preko Petrovca na Mlavi. Pauzu do tamo napravili smo kod manastira Gornjak. Ova zadužbina kneza Lazara sakrivena je ispod planine Ježevac. Predeo oko manastira je apsolutno prelep. Glavna manastirska crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice.
Kod parkinga videćete i oznaku za vidikovac. To ne bi trebalo da propustite nikako.
Isto tako ne bi trebalo na vrhu da izigravate divokozu, poput mog supruga.
Takođe ne bih preporučila dolazak ovde sa malom decom koja obično vole da trče.
Bili smo svedoci da je jedna od klupi pukla dok je žena mirno sedela na njoj. Tako da će vam do daljnjeg gore biti dostupna samo jedna klupa. Vidik je i više nego fascinantan.
A na putu uz i niz ukoliko imate tinejdzere moguće je da će uživati u predelu baš ovako:
U nastavku puta do vrela očekuju vas serpentine. Otprilike nekih 10 km. Zato vozite pažljivo. Jer neko vas voli.
I dolazimo do vrela koje je smešteno u ataru sela Milanovca, od Žagubice oko 35km, 155km otprilike od Beograda u podnožju planine Beljanice. Složismo se upravo na fb-u da prilaz nije baš idealan. Ipak, mnogo više od prilaza pažnju mi je privuklo nebrojano mnogo automobila.
Mi smo ne sluteći da će biti tako, poneli i strunjače da sednemo i uživamo u prirodi.
Ne da nije bilo potrebno nositi ništa, nego je bilo teško i mimoići se sa ljudima na daskama koje zapravo vode do prelepog prizora.
Spektar boja je fenomenalan. Takve i slične boje videh samo na izvoru Crnog Drima prilikom posete Ohridskom jezeru.
Videćete i podvodnu pećinu a o zanimljivim ronilačkim proučavanjima iste možete se informisati na zvaničnim sajtovima.
Ništa, bilo je vreme za ručak pa pomislih da je pametno da ispitamo specijalite restorana nakon čega bismo bacili još koji pogled na ove prirodne lepote.
No, u restoranu nisu toliki problem bili svi zauzeti stolovi koliko moram reći, neljubazno osoblje. Dečko koji radi, zapravo više samo stoji i posmatra situaciju i kome se nešto valjda nije živelo u tom trenutku nije bio naročito zainteresovan da se pokrene, ponudi bar sto u unutrašnjosti restorana, kada je već sve zauzeto spolja. Konobarica je za razliku od njega raspolagala bar blago telećim pogledom.
A stomak već krenuo da krči.
Odlučismo da u povratku posetimo manastir Manasiju i izađemo na autoput, pa tako resismo i da nađemo neki restoran usput.
Google nam je ponudio Eko farmu Milanović, selo Lipovica, Despotovac.
Koliko je to lep kraj, ljudi moji.
Dobila sam i pitanje za smeštaj. Iako nisam videla njihove smeštajne jedinice, predeo, vazduh i sve okolo je apsolutno prelepo i lično bih smeštaj rezervisala kod njih ukoliko bi nas put ponovo odveo u tom pravcu.
Nismo uspeli da ručamo ni tu, prosto, jer se nismo najavili. Ali smo popili odličan i zdrav sok od zove. Dobili pregršt informacija od vlasnika o tom kraju i preporuku za ručak.
Znam, sad se već pitate jesmo li već jednom ručali? ...Jesmo. U ovoj Mušmuli je osoblje prilično profesionalno, okolina prelepa i sve je za svaku preporuku. Žao mi je što nisam stigla da pitam "Zašto baš mušmula? I to zlatna?"...Verujem da ime krije interesantnu priču.
Nakon ručka ostalo je tek toliko vremena da ovaj vikend izlet završimo posetom manastiru Manasiji.
Sam manastir ima svoj sajt, odličan. Verujem i da nema stanovnika naše zemlje ko ga bar jednom nije posetio.
Mi smo gledali oblake iznad Manasije i ispunjeni krenuli kući.
Pitam muža sad, kako da završim tekst...Kaže mi: 'sa tačkom' :D
Nadam se da ste uživali. Tačka :D
Нема коментара:
Постави коментар