O poseti stadionu Kamp Nou onog kišnog dana neću ni trošiti reči. Od odlaska Darka Pančeva mene fudbal specijalno i ne interesuje. Stadion je bio 'preoran' ili šta god su mu već u tom trenutku radili, tek nije lepo izgledao a jeste i veliki i jeste impresivan. Toliko o njemu.
Orijentir u Barseloni bio nam je Kolumbov spomenik. Podignut je u znak sećanja na Kristofera Kolumba i čast njegovom prvom putovanju prema kako će se ispostaviti već, Američkom kontinentu. Po povratku sa putovanja svoj raport izneo je kraljici Izabeli I i kralju Ferdinandu V upravo u Barseloni.
Spomenik je visok 60 metara a Kolumbo simbolično pokazuje rukom na novi svet. U unutrašnjosti stuba, kažu, postoji lift koji vodi do vrha odakle već možete zamisliti kakav je pogled. U podnožju se nalaze ovi ogromni lavovi. Jednom od njih ne odoleh. Osim za lava, nismo imali vremena ni za lift ni za poglede jer smo žurili da ispipamo puls Barselone. I uputismo se duž čuvene La Rambla ulice.
Neko normalnim hodom, neko patkastim korakom...Šta ću...
Duž nje se nalaze objekti različiti po stilu gradnje, pa se kao i u svakoj glavnoj ulici mogu videti brojni restorani, kafići, prodavci suvenira i ulični zabavljači.
Ipak, što se La Ramble tiče, čini se da smo se najduže zadržali na pijaci Bukeriji. Lokalni poljoprivrednici, pekari, mesari i ostali prodavci ovde izlažu svoju robu još od XVII veka. I pojedini delovi pijace su fascinantno šareni. Tu smo se takođe družili se pomenutom divnom porodicom iz II dela reportaže.
Na kraju Ramble izlazimo na Katalonski trg koji se smatra i centrom Barselone.
Katedrala Svete Eulalie jeste jedna od lepših primera gotičke arhitekture u celoj Španiji.
Zapravo, verujem da četvrt može mnogo više da ponudi od same usputne šetnje i pogleda na gotičku arhitekturu. Ona je podignuta oko antičkog rimskog grada Barcina. Takođe mislim da je fascinantan Istorijski muzej ispod koga se nalaze ostaci rimskih kuća i ulica koga nismo stigli da posetimo.
Najlepša je ipak je bila lagana šetnja ulicama Barselone...
Gledali smo, divili se, čudili se, smejali...
I meni definitivno najlepši deo Barselone jeste park Citadela . Ma, nije zato što je muž uspeo da dobije odličnu cenu za divne prostirke za park ili plažu, doduše u više navrata i pregovora :) Već zato što volim te široke parkove, tu travu kojoj nema kraja, travu koja te zove na piknik ili vežbanje, šta god...Ali svakako nudi osećanje mira, unutrašnje harmonije i spajanje sa prirodom.
Za one romantične i voljene preporučujemo da posete Magičnu fontanu kada svetlo, voda i muzika igraju zajedno. Delo je španskog inženjera Carlesa Buigasa a ja prosto ne mogu da odaberem dovoljno reprezentativnu fotku...Svaka od ovih je zamolila da bude postavljena i ja se složih sa tim.
Нема коментара:
Постави коментар