Istanbul, deo prvi

 

'Ženo, uplatio sam nam Istanbul, to ti je poklon i za Dan zaljubljenih i za 8. mart... Dobro... (ne beči se Tanja) dobićeš i cveće za 8.mart...'. 

I tako krenusmo u pravcu dugoplanirane želje zvane Istanbul oko 16h sa požarevačke petlje. Dan 1. 

Trajkovići i mi, Arizanovići.

Agencija Oktopod. Aranzman 80e sa doručkom. Bus, sedišta sa stočićem, odmeravanje znanja, umeća i sreće u jambu. Put nismo osetili.... sa Trajkovićima se družimo oko 13god. otprilike... i mnogo su nam dragi... al' u jambu smo ih TOTALNO RAZVALILI! A nije da se hvalimo. 

U ponudi su bila dva hotela sa 3* i jedan sa 4*. Ako uplatite za 3* biranja nema. Nisam ni trošila vreme gledajući ih unapred jer bih se  iznervirala ako nam zapadne onaj bez restorana na krovu. Suđen nam beše hotel Bosna. Skroman, fin hotel sa dobrom lokacijom i osobljem iz Sjenice sa kojima smo mogli i na maternjem jeziku da proćaskamo i da im se zahvalimo i na pomoći za jedno krstarenje.  Dragoslav se pažljivo pripremao danima unapred. Spisak atrakcija smo imali, u njegovu gotovo savršenu orijentaciju nisam ni sumnjala. Koleginica mi je dan ranije donela i vodič kroz Istanbul koji mi odmah postade omiljeno štivo, marama za ulazak u džamije mi je takodje bila u torbi i ravni đonovi na nogama za nebrojani broj kilometara. Znači, bili smo spremni da po dolasku u hotel oko 11h, posle tuširanja teška srca iskuliramo krevet i izađemo odmah napolje. Dan 2. 

Istanbul smo upoznali bez vodiča, sami i uzduž i popreko. Zapravo... imali smo vodiča, sjajnog...Dragoslava 😊 U nastavku ćete uživati premijerno i u njegovim fotkama. 

 

 Istanbul je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta, u evropskom delu se nalaze trgovački i poslovni centri dok azijski deo pretežno čine stambeni objekti. Postavljen je na obalama Bosforskog moreuza koji sa jedne strane odvaja Evropu i Aziju a sa druge strane povezuje Crno more sa Mramornim. Izgrađen je na 7 brda od kojih se 2 nalaze na Istorijskom poluostrvu. Na jednom je izgrađena Palata Topkapi a na drugom Sultanahmetova džamija. Na ravnicama između brda nalaze se ostali istorijski spomenici. U ovom delu nalazi se i tzv. Hipodrom koji je za vreme Vizantije i Osmanlijskog carstva bio centar grada. I na koga smo u šetnji prvo naleteli? Pa na lava. 

Mnogo, mnogo dzamija ima gde god da bacite pogled i nije bas lako razlikovati ih. 

Prva kojoj smo se približili bila je Sokollu džamija.  

Turskom arhitekti Mimaru Sinanu naručila je izgradnju džamije 1571-1572.god. supruga Mehmet Paše Sokolovića koji je kako znamo bio srpskog porekla. 

Za izgradnju su upotrebljeni stubovi crkve Anastasije na čije je temelje postavljena džamija.  

Dvorište je lepo i prostrano, mačke uživaju u njemu najviše. 

Mene je ovde očarala jedna lepotica od mačke i baveći se njome nisam se mnogo impresionirala džamijom. A lepoticu sam uspela i da snimim i ufotkam. 

Kupola je visine 22metara. Unutrašnjost osvetljavaju 56 prozora. 

Ukrašena je pločicama iz Iznika, na kojima dominiraju dezeni plave i bele boje. 

 Put nas je zatim doveo do Čemberlitaša. Stari naziv mesta bio je Forum Constantinus na kome se u to doba nalazio senat i ostale državne institucije. Jedini trag iz tog vremena je spomenik Čemberlitaš ili izgoreli stub izgrađen u 4.veku za vreme vladavine Konstantina. Prvobitna visina stuba bila je 50m i do 1105.god. se na njegovom vrhu nalazio bronzani Konstantinov spomenik. Usled jakih zemljotresa i požara stub je doživeo velika oštećenja tako da je njegova trenutna visina 37m a na stubu su postavljeni i metalni obruči pa je poznatiji i pod nazivom ' stub sa obručima`

Omiljene radnje su mi one sa šarenim lampama svih mogućih veličina, oblika i boja. Jednoj takvoj ne odolesmo usput. 

Druga džamija koju smo posetili beše Sultanahmet džamija koja važi za najveličanstveniju. Izgrađena je od strane Sultan Ahmeta I, 14. Osmanskog sultana. Završena je nekoliko nedelja pre njegove smrti. 

Sa severne strane u donjem delu predvorja nalaze se česme gde vernici pre molitve izvršavaju svoje potrebe. U sredini dvorišta smeštena je fontana izgrađena na 6 stuba u šestougaonom obliku. 

Na zidovima i kupolama ubedljivo dominiraju pločice i ukrasi plave i zelene boje. To objašnjava i zasto je poznatija kao 'Plava džamija'. Dominiraju dezeni grana, listova, pupoljka, lala, ruže, zumbula....

 
Kako je Islam zabranio slikanje ljudskog bića i upotrebu muzike prilikom verskih obreda ove umetničke grane i nisu doživele razvoj u to doba. Ali su zato kaliografija, bojenje stakla, duborez na kamenu i drvetu, pogotovo umetnost na keramičkim pločicama doživeli totalni procvat. Keramika je umetnost kojom se Turci bave od 12.veka. Kao i kod tkanja tepiha tako i kod izrade keramičkih pločica svaki region ima svoj stil u pogledu boja i dezena. Budući da planiram veliku akciju u našem dvorištu baš sa pločicama verujem da će mi ta turska umetnost biti bliža više nego ikad. 

U vreme naše posete je u jednom delu bila restauracija pa nas i nije nešto očarala, moramo priznati. 

A ovo je? Pa onaj što vas pošteno zeza dok mu vi pošteno platite sladoled a on ga izvrti na sve strane pre nego što vam isti stavi u ruku 😀 

I onda stigosmo na Trg Hipodrom koji je srce turizma. Njegova izgradnja je počela posle osvajanja grada od strane Rimljana 203.god. a završen je 330.god. za vreme Konstantina. Dužine 400m i širine 12m bio je jedan od najvećih objekata izgrađenih za konjske trke u doba Rima. 

Za vreme Vizantije prostor je korišćen za konjičke trke koje su svakako izazivale veliko interesovanje kao i igre gladijatora. Ovo je bilo i mesto pobune za janjičare u Osmanskom dobu. Za vreme Vizantijskih imperatora prostor je korišćen kao `muzej otvorenog tipa`. Na sredini trga bili su postavljeni razni objekti poput stubova, skulptura, obelisci i spomenici donešeni iz raznih krajeva sveta. 

Od svih tih spomenika danas je sačuvano samo tri, ostali su ili preseljeni ili uništeni. 

Egipatski Obelisk je i najstariji spomenik Istanbula. 

Potiče iz 15.veka p.n.e. i napravljen je u čast pobede Mesopotamije. 

Slični obelisci postoje u Egiptu i u nekim gradovima Evrope i mi smo imali tu sreću da nam ovo nije prvi koji smo videli ali je svakako impozantan. 

Trenutna visina je 20m. Na sve četiri strane obeliska nalaze se hijeroglifi koji govore o junaštvu Tutmosisa. 

Na vrhu su naslikani bog Amon i faraon. Ispod njih je orao Horus koji simbolizuje početak pisanog dela. 

Budući da podloga obeliska nije bila ravna, ispod njega je postavljeno 4 bronzanih kocki. Na dnu je mermerna baza izrađena 389.god. I na sve četiri strane nalaze se prikazi sa Hipodroma. Tu je loza imperatora, postavljanje obeliska, konjske trke, primanje darova i ostali događaji. 

Na strani koja je okrenuta ka Plavoj džamiji nalaze se natpisi starog rimskog i grčkog pisma. 

Zmijski ili Upleteni stub 

Dragoslav je standardno briljirao našavši ovakav ugao za fotkanje. 

Stub potiče iz 479.god. p.n.e. a 326.god. je od strane Konstantina donešen iz hrama Apolon koji se nalazio u grčkom gradu Delfi. Spomenik govori o pobedi nad Persijancima. Ovo su zapravo bile tri upletene zmije na čijim glavama je bio postavljen zlatni kazan. I pre dolaska u Istanbul kazan je bio izgubljen ako se tako može reći. U Osmanskom dobu oštećene su glave zmija. Jedna od glava se nalazi u Arheološkom muzeju koji nismo stigli da posetimo a druga se nalazi u Londonu. Visina stuba bila je 6,5m, njegova današnja je 5m. Za vreme Vizantijskog carstva korišćen je kao fontana. Na njegovom bronzanom delu nalazi se 29 pletenica. 

Zidani kameni stub 

Izgrađen je od strane Konstantina VII u čast njegovog dede. Potiče iz 10.veka i nekada je bio na sredini trga Hipodroma. Visine je 32m. 

Originalan stub je bio obavijen bakarnim pločama koje su za vreme invazije Latina u 13. veku skinuti sa stuba i od njih je kovan novac. 

Tu je još i Nemačka česma, najnoviji spomenik, izgrađena 1898.god. kao znak zahvalnosti za gostoprimstvo prilikom posete nemačkog imperatora Wilhelma i koja je ujedno i simbol tog međunarodnog prijateljstva. Dopremljena je vozom u Istanbul. Česmi nismo prilazili blizu, ali čim je ovom Nemcu po povratku palo na pamet da im daruje ovakvu česmu, možemo da zamislimo kakvo je gostoprimstvo bilo. 

Mi smo se pre oko 19god. posle naše svadbe odlučili da odemo u Tursku prvi put. Mislim da su ovde na blogu reportaže i o tim događajima. Pored toga što su nam nargile tada bile zanimljive, ništa manje interesantno nam nije bilo i što su nas Turci cimali za rukav i vukli do njihovih radnji. Sada, nakon gotovo 19god. mogu da konstatujem da se to prilično promenilo. Na ulazu radnji/restorana pozvaće vas, ali nećete na svakom koraku naći 'vodiče'. Osim... ako nemate baš sreću kao što smo je imali mi 😁 Uhvati nas u šemu jedan mladi Turčin. Kažemo mi njemu da idemo u Aja Sofiju. Ok je to, nego, on samo da nas odvede do svog rođaka koji drži agenciju... Ajd, dobro. Kod naših vodiča izlet 'tursko veče' bilo je 40e po osobi. Rođak nam ponudi večernje krstarenje, da gledamo i evropsku i azijsku stranu...ako nam to ne bude zanimljivo, trbušne plesačice na brodu sigurno hoće. Special price za nas. Kako drugačije. 30e po osobi. Mogli smo da spustimo i na 25e po slobodnoj mi proceni al' to ukapirah kasno. Muškom delu ekipe to beše želja a želje je lepo ispuniti. Platismo mi polovinu iznosa, 60e i pade dogovor da nas taksi do broda pokupi sutra uveče ispred hotela.

Mladi Turčin naumi da nas odvede do još jednog svog rođaka. Veliku familiju ima. Rođak br. 2 drži radnju sa slatkišima i sl. stvarima. Cene paprene. Uvale ti besplatan čaj dok trepneš. Onda i neke slatke lepote. I onda ti bude glupo da ih samo iskuliraš i izađeš. Kupismo neku 'staklastu mentu'. Sipaš to zrno mente u vodu, pomirišeš i padneš u nesvest. 

Izađosmo, rekoh onom našem vodiču:          

'Para više nemamo.' Nasmeja se i sav ostatak familije, ostavi nas on Bogu hvala da nastavimo put ka Aja Sofiji. 

Aja Sofija (Sveta Mudrost).

Sagradjena 537.god. i do osvajanja Istanbula je 916god. bila crkva. Onda je sve do 1934.god. u trajanju od 481god. korišćena kao džamija. Vizantijski mozaici crkve koji su 1750.god. bili obloženi, nalogom tvorca republike Turske, Mustafa Kemal Ataturka izvršena je detaljna restauracija kada su one ponovo videle svetlost dana. 

U februaru 1935.god. postala je muzej otvoren za posetioce. Po posećenosti danas je 3. muzej u Turskoj. 

Aja Sofija je 4. najveća crkva u svetu. 

Izgradnja objekta je trajala 5 godina i 10 meseci, tako da je crkva 26. decembra 537.god. na dan katoličkog Božića primila svoje vernike. 

San Imperatora bio je da izgradnjom ovog hrama njegovom veličinom i raskošom premaši hram proroka Solomona u Jerusalimu. Po predanju je prilikom otvaranja očaran lepotom izgovorio: ' Sada sam te prešao Solomone'. Mislim.... pa svašta od njih... ali da nije bilo i takvih ljudi i njihovih pobuda ne bismo i mi zinuli ušavši u ovaj hram. 

U toku tih 5 god. gradnje na njemu je danonoćno bez prestanka radilo 100 majstora zidara i 10000 radnika. Ne bih da davim podacima iz kojih su sve krajeva donosili materijale, uglavnom, potrošeno je 75miliona zlatnika. 

Tešku istoriju nosi ovaj hram. Energija u njemu je toliko specifična da se to i ne može opisati rečima. 

Ne, nije mi se svidelo što ženama nije dozvoljen ulaz u jednom delu, no, da ne zalazimo sad u pravila drugih religija (jedva i sa našom izlazim na kraj 😊) Izuvanje je obavezno i ako pomislite da ste osetili miris nečijih čarapa, ne grešite dušu kao mi, u pitanju je ipak vlaga sa kojom se bore u ovom hramu. 

Na okruglim pločama ispisana su imena poznatih ličnosti islama arapskim pismom.  

Na izlaznim vratima nalazi se jedan od najbolje očuvanih mozaika sa Bogorodicom koja drži Isusa, sa desne strane je imperator Konstantin, sa leve strane imperator Justinijan.

          Verujem da se deo atmosfere može osetiti na video snimku: 

Po izlasku iz Aja Sofije i kasnije u više navrata svojom lepotom plenila je česma Ahmeta III koja pripada palati Topkapi koju smo posetili sutradan. 

A onda smo prešli neznamkolikibrojkilometara do našeg hotela puni utisaka. 

Želeći da delić ove lepote podelim sa drugima, pustih fotke po dolasku u hotel, no, ne sačekah da se učitaju. Legla sam na ledja, nestandardno za mene, tako i ustadoh ujutru. Nisam se pomerila ni levo ni desno. Koma se to stanje zove. 

Alarm je zvonio u 6:40. Doručak počinje u 7h. Da, bili smo prvi na doručku. I prvi smo izleteli iz hotela. Jer...već su nas zvale ulice Istanbula...