Drvengrad

Mećavnik ili Drvengrad je mesto koje sam već odavno imala želju da posetim. Onda nam se i ukazala prilika kada smo boravili na Tari. Izgrađen je po zamisli filmskog reditelja Emira Kusturice, ako se ja pitam, već samo po tome, značilo je da treba biti interesantan. Smešten je između Zlatibora i Tare.
Put do tamo je planinski vijugav, krenili smo od “Osluše” i negde na pola puta otprilike moglo je biti i fatalno jer vozači iz suprotnog smera se opuste u vožnji pa se neretko desi da pomisle kako su sami na planini pa tako i ulaze u krivine…Imali smo sreću što je brzina i jednog i drugog automobila bila mala a i kočnice su bile dobre. Tako da…kad se uputite u Drvengrad svojim automobilom samo polako do tamo.
Ulaznica nije skupa a po ulasku odmah ćete primetiti tablu u etno stilu “Pozdrav sa Mećavnika” sa prostorom za vaše glave :) Put pravo a ulicom Ive Andrića ako se ne varam, vodi vas na crkvu brvnaru koja je posvećena Svetom Savi. Crkvu je projektovao arhitekta Miloš Milovanović a osveštana je u januaru 2004. godine.
Brvnare sa crvenim prozorskim okvirima i belim tufnama, bukvalno, kao da je mene neko pitao kako da ionako zanimljiv prostor učini još prijatnim i zanimljivijim.
Sve građevine su kao što i sam naziv kaže, sagrađene od drveta, tarskih, zlatiborskih i šarganskih četinara. U glavnoj zgradi nalaze se privatne prostorije Emira Kusturice, u podrumu se nalazi bioskopska sala.
Brvnare su kako kazu, autentične i prenete iz Republike Srpske, dok su neke iz obližnjih krajeva. Većina je lepo oslikana i nosi nazive poznatih (a verujem i ljudima čijim je delima Emir bio impresioniran) kako iz sfere filma, sporta i ostalih…Ne mogu a da ne pomenem da je i Novak Đoković a sasvim zasluženo, dobio svoju ulicu.
Videćete tu i par starih a savršeno očuvanih automobila, čisto da upotpune tu autentičnu sliku o svemu na ovom mestu.
Lično mi se najviše svideo “gradski zatvor” sa nazivom “Humanizam i renesansa” kao i slika Dostojevskog, ali su tu i druge interesantne skulpture.
Mi nismo imali vremena da se zadržavamo u restoranima, ali ih neki sledeći put sigurno nećemo zaobići jer kao i sve u Drvengradu, svaka stolica ima svoj šarm.
Tako smo uspeli samo usputno da otplešemo uz neku lepu pesmu iz poslastičanice, idući ka izlazu.
Nismo videli bazen, sportsku halu i spa sadržaje ali šareno dečije igralište jesmo :) Na tezgama se prodaju suveniri po pristupačnim cenama a pretezno od drveta, naravno. Tu je i knjižara.
Inače, Mećavnik je dobio status grad-hotela sa 4 zvezdice. Raspolaže  dvokrevetnim i trokrevetnim smeštajnim jedinicama kao i apartmanima. U ponudi možete naći i razne paket aranžmane.
Za ovaj projekat “Drvengrad” Kusturica je dobio i Evropsku nagradu za arhitekturu “Filip Rotije” 2005. godine.
U njemu se odigravaju razne kulturne manifestacije, mada je i tog sasvim običnog letnjeg dana, bilo baš dosta stranih turista.
Izašli smo sa drvenim suvenirima, lepim utiscima, jedino što je Sunce toliko opeklo…pa poletesmo iz Drvengrada da potrazimo neki debeli hlad…a to na Tari i nije tako teško naći :)