KUDA SADA ?: Ohrid II deo

Gde svi tu i mi...i tako dođosmo do centra. Tačnije stadosmo baš kod jedne fontanice, sa jedne strane vidiš džamiju a sa druge krst i pravoslavnu crkvu,

hodza stoji na dva metra od nas i priča sa meštanima.

I tu je ta čarolija. Bar je ja osetih svim svojim čulima. Neopisiva šarolikost svega, ne sećam se da sam takvu atmosferu bilo gde osetila ranije. Kasnije saznadosmo da smo zaista i stajali u delu odakle se u jednom pravcu ide ka prodavnicama koje uglavnom drže Albanci a drugi vodi ka radnjama Makedonaca i keju. Šetalište je dugo i lepo.

Turistički lepo, suveniri svuda, razdragana energija sa svih strana a cene su više nego pristupačne.

Na kraju šetališta sa pogledom na jezero stoje spomenici, meni zaista najlepši koje sam videla, iako baš i nisam ljubitelj istih, tek spomenik Kirila i Metodija, zatim Sv. Nauma i Sv. Klimenta Ohridskog su po mom mišljenju toliko dobro urađeni u svakom smislu da sam koristila svaku priliku da ih dobro zagledam ...a imam i utisak da su mi postavili milion spomenika i pitali da izaberem one koje pripadaju makedoncima, ne bih se dvoumila ni sekund.

Sutradan smo se raspitali o gradskoj plaži, malo su se čudili što smo se odlučili da baš tamo idemo kad recimo ima lepih plaža ispred hotela “Slavija”...A ja sam se stigavši na tu gradsku plažu, pitala šta njoj toliko nedostaje? Prošli smo pored lepih apartmana OK, videh recepciju i na srpskom jeziku jer do tada to nije bio problem da se sporazumemo, upitam o smeštaju. Dobih odgovor da se apartmani ne izdaju nama već samo strancima. I to je bilo ujedno i jedino takvo loše iskustvo u tom delu za koji smo kasnije saznali da pripada uglavnom albanskim meštanima. Plaža je bila solidna. Pesak je fin, nije bilo gužve, a jedna porodica labudova upotpunila je ceo doživljaj.

Sa plaže se vidi deo Samuilove tvrđave

te se posle kupanja uputismo tamo. Prvo smo naišli na antički amfiteatar

i tu nas je glad već savladala. Sreća pa smo uočili i restoran “Gladijator” sa malenom ali lepom terasom odakle se pruža fascinantan pogled i na amfiteatar i na crkvice i na jezero.

Na putu do tvrđave videsmo crkvu Sv. Klimenta,

nismo ulazili jer su i radovi neki bili u toku. Sama tvrđava nas nije nešto fascinirala...mislim, mi smo deca Smederevske tvrđave :) ali je pogled zaista prelep. Dobila je naziv po caru Samuilu za koga se smatra da je podigao to utvđenje.

Ono što nismo hteli da propustimo je poseta manastiru Sv. Naum.

Istina, nismo opet očekivali toliko krivina, ali shvatismo da se isplatilo, ispred nas je sve izgledalo poput razglednica.

Suvernirnice sa leve strane nismo ni gledali, tek prelepo uređen park, plaža, jezero...U manasturu se nalaze mošti Sv. Nauma a svuda okolo šetaju se paunovi, jedna zaista idilična slika. Podno Sv. Nauma nalazi se crkva Sv. Petke.

Malo dalje a sa desne strane videćete i ljude sa čamcima koji vas pozivaju na vožnju impozantnim Crnim Drimom. To se ne propušta.

Boje su neverovatne!

Ako zaboravite gde ste možete da zamislite da se vozite kroz šume Amazona. Za nas četvoro cena vožnja je bila 10e što zaista nije mnogo ako se uzme u obzir da nam je vozač i pevao “Jovano, Jovanke...”. Naravno, za pesmu je bio i dodatno nagrađen :)
Po povratku iz manastira svratili smo do Muzeja na vodi.

Upravo su fotografije drugih turista a ovog muzeja i bile presudne za moju želju da posetim Ohrid. I sad...došli smo tamo...jeste zanimljivo, deci više nego nama...ali ništa baš spektakularno. Rekonstruisano je praistorijsko naselje - sojenice a nama se super poklopilo da u narodnoj tradiciji baš sada učimo o tome pa smo utvrđivali gradivo, onako, usput ,između sojenica :)

Tu je i lep vidikovac.

Za kraj smo ostavili Biljanine izvore.

Tu je i istoimeni restoran. Najviše smo se zadržali na bazenu u neposrednoj blizini. Uveče je lepo obići i stari deo grada, od šetališta pa samo uzbrdo :) Tu smo naišli i na zanimljivu mini radionicu za izradu papira.