Baš je paradise!
Rekoh sebi, ako sad dok traje igra , ne napišem kritike o plažama na Tasosu, nikad neću!
Volim plavu i belu boju, negde mi je bitno da oku prijaju boje koje me okružuju. Već godinama letujemo u Grčkoj i ja još uvek iznova utonem u njihove neiscrpne plavo-bele kombinacije sa ponekim jarko-ružičastim cvećem, tek radi kontrasta. Kada smo se odlučili za Tasos, već unapred smo isplanirali da obiđemo celo ostrvo, pa tako i bi. Nakon svega, složili smo se da titula najlepše plaže na celom ostvu pripada baš ovoj, Paradise beach. Od glavnog grada je udaljena oko 20 km, a u blizini se nalazi mesto Potos. Kolima smo se spuštali zemljanim putem i odmah našli mesto za parking. Na plaži nije bilo mnogo ljudi , kraj juna je u pitanju, suncobrana je bilo malo dalje od mesta gde smo se smestili, ali ni njih nije bilo preterano mnogo. Na prvi pogled, osim ostrvca u blizini koje definitivno odvaja nekako ovu plažu od ostalih, nije je ništa razlikovalo, a u trenucima dok smo joj se još približavali. A onda smo sa papuča stali na neverovatan prefinjeni beli i najlepši pesak! Uh, to je baš prijalo! I posle prvog oduševljenja uputismo se ka vodi. I eto, pretpostavljate, drugog prijatnog iznenađenja. Hodaš po vodi bez talasa, hodaš...toliko da se može svrstati u aqua trening!:) Kad pomisliš da se mišići već spremaju na uzbunu, dolaziš i do dela gde se može plivati i vodeno prostranstvo je tvoje!
Klinci su nam mali još, a ponekad nije baš opuštajuće motriti na svaki talas, kamen, procenjivati dubinu i razmišljajući o izdržljivosti gumenih mišića oko ruku...te nama ova plaža zaista beše rajska. I bezrezervno smo uživali na njoj. Suprug se penjao po steni na kraju plaže, ali ta pustolovina nije baš dugo trajala. A kasnije pročitah da je taj deo omiljen među nudistima, sad mi pade na pamet, možda je video nešto što ja nisam:)
Teška srca smo odlučili da se oprostimo od ove lepote. Deci, opet, peska nikad dosta. Za restorane i barove na plaži vam ne mogu reći ništa, jer smo toliko bili opčinjeni peskom i mirnom vodom da na to i nismo obratili pažnju. A već u vreme ručka, krenuli smo dalje, do neke sledeće plaže...vidimo se u narednoj kritici..
Volim plavu i belu boju, negde mi je bitno da oku prijaju boje koje me okružuju. Već godinama letujemo u Grčkoj i ja još uvek iznova utonem u njihove neiscrpne plavo-bele kombinacije sa ponekim jarko-ružičastim cvećem, tek radi kontrasta. Kada smo se odlučili za Tasos, već unapred smo isplanirali da obiđemo celo ostrvo, pa tako i bi. Nakon svega, složili smo se da titula najlepše plaže na celom ostvu pripada baš ovoj, Paradise beach. Od glavnog grada je udaljena oko 20 km, a u blizini se nalazi mesto Potos. Kolima smo se spuštali zemljanim putem i odmah našli mesto za parking. Na plaži nije bilo mnogo ljudi , kraj juna je u pitanju, suncobrana je bilo malo dalje od mesta gde smo se smestili, ali ni njih nije bilo preterano mnogo. Na prvi pogled, osim ostrvca u blizini koje definitivno odvaja nekako ovu plažu od ostalih, nije je ništa razlikovalo, a u trenucima dok smo joj se još približavali. A onda smo sa papuča stali na neverovatan prefinjeni beli i najlepši pesak! Uh, to je baš prijalo! I posle prvog oduševljenja uputismo se ka vodi. I eto, pretpostavljate, drugog prijatnog iznenađenja. Hodaš po vodi bez talasa, hodaš...toliko da se može svrstati u aqua trening!:) Kad pomisliš da se mišići već spremaju na uzbunu, dolaziš i do dela gde se može plivati i vodeno prostranstvo je tvoje!
Klinci su nam mali još, a ponekad nije baš opuštajuće motriti na svaki talas, kamen, procenjivati dubinu i razmišljajući o izdržljivosti gumenih mišića oko ruku...te nama ova plaža zaista beše rajska. I bezrezervno smo uživali na njoj. Suprug se penjao po steni na kraju plaže, ali ta pustolovina nije baš dugo trajala. A kasnije pročitah da je taj deo omiljen među nudistima, sad mi pade na pamet, možda je video nešto što ja nisam:)
Teška srca smo odlučili da se oprostimo od ove lepote. Deci, opet, peska nikad dosta. Za restorane i barove na plaži vam ne mogu reći ništa, jer smo toliko bili opčinjeni peskom i mirnom vodom da na to i nismo obratili pažnju. A već u vreme ručka, krenuli smo dalje, do neke sledeće plaže...vidimo se u narednoj kritici..
Нема коментара:
Постави коментар