Starom kaputu dodadoh nove aplikacije, kupih lep šešir, uhvatih supruga za ruku i krenusmo za Beograd. Ali samo do parkinga ispred Sava Centra gde smo usred noći čekali autobus za Budimpeštu. Dopala nam se ideja o dočeku Nove godine u Budimpešti po povoljnoj ceni.
Moram odmah reći da mi je već tada bilo jasno da se na ovakve ture obično odluče baš mladi ljudi. A i s razlogom. Autobus je kasnio i da nisam sedela u kolima, već kao ostali a mnogo mlađi putnici bila izložena jakom vetru i hladnoći usred noći, ne bi mi bilo dobro.
Moja greška je što se nisam više informisala o svemu već nekako slepo verovala da ćemo i obići ono što su i napisali u programu, znate već, najveće atrakcije grada, a onda smo čuli: „Nažalost, dugo smo se zadržali na granici (živa istina) tako da nećemo stići da obiđemo atrakcije koje smo planirali, evo vam karte grada...“ Huh! Nisam ni ponela spisak svega što bi trebalo obići, a uvek ga nosim. A onda izostave da nam objasne da žive svirke neće biti. Mi, iz zemlje Srbije, navikli smo na razne muzičke dočeke po trgovima. No, to izgleda nije bilo bitno našim vodičima, te tako izađosmo iz busa oko 12h i dogovorom da se u isti vratimo oko 03:00 noću.
Znali smo samo da mostovi dele Budim i Peštu, kao i da je zaista njihov Parlament jedna prelepa građevina koja se nalazi na većini razglednica Mađarske. Po nekim podacima u Parlamentu postoji oko 690 soba i u njega je ugrađeno oko 40kg zlata. Jedan deo koristi mađarska vlada dok je drugi otvoren za posetioce.
Ono što sigurno znate a nije zgoreg ponoviti jeste da je Budimpešta nastala spajanjem Budima, Obuda i Pešte 1873. godine.
Autobus se parkirao na trgu Heroja. Lep trg, rekla bih ja. Na njemu se mogu videti brojne statue iz njihove istorije poređane polukružno. Na centralnom stubu visine preko 30m nalazi se arhangel Gabrijel koji u jednoj ruci drži Svetu mađarsku krunu a u drugoj krst, kao simbol ujedinjenja. Meni se svidelo. Tu je i Muzej lepih umetnosti.
Na kratko smo se dvoumili šta da radimo, budući da mrak pada rano, nećemo stići nista da vidimo i fotografišemo a sa druge strane većina tržnih centara je radila do 16h. A onda smo krenuli Andraši avenijom i prvo svratili na kafu.
Bio je to neki turski restoran, ne odolesmo nekoj salati sa piletinom i pudingom u nečemu nalik na šerbet.
Onda se usput divismo spoljnom izgledu železničke stanice Nyugati i obližnjim građevinama. Prođosmo pored Terror Háza Múzeum koji je otvoren u znak sećanja na žrtve komunističkog i fašističkog režima. Svratismo do supermarketa, ogromna je gužva bila, cene su bile pristupačne prilično. Preko puta videsmo tržni centar West End City Center , velika fontana na ulazu, lepi novogodišnji ukrasi gde god se okreneš, butici pretežno već zatvoreni a u onima koji su još radili cene nisu bile najpovoljnije, pa krenusmo dalje.
 | Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji. |
Нема коментара:
Постави коментар