Efes

Efes - antički grad u današnjoj Turskoj. Smatra se jednim od najvećih muzeja na otvorenom u Turskoj, možda i u svetu. Meni izuzetno značajan jer me i dan danas podseti na svoju i suprugovu avanturističku crtu bez koje vam život bude prilično monoton. Sećam se, rešismo da u sopstvenoj režiji vidimo ''Taj Efes!". 

Uhvatismo mini bus na kome je pisalo 'Efes' a koji je stao par kilometara od samog ulaza! Taksisti su vec bili na svom mestu i čekali bas ovakve kao što smo mi. Kad je sa početnih 25e spustio na 10e rešismo da čujemo sta ima da kaže a zvučalo je otprilike: "Vi stvarno niste normalni ako mislite da do Efesa i kuće Deve Marije (koja je 9 km udaljena) idete pešice!".

Stadosmo. 

I uđosmo u taxi.

Na samom ulazu u Efes čovek nam reče da je ulaz 30e po osobi. Ocenismo da je to mnogo!

Vrtesmo se mi, vrtesmo se... a kad se toliko vrtite vi i vidite ono što kad platite ulaznicu ne možete da vidite. 

Obilazili smo ulaz oko Efesa sa svih strana (k'o kiša oko Kragujevca) i gde je bila podignuta ograda - tu je bilo preveliko šiblje, gde je manje šiblje - tu je bila jača ograda. Taj neki sistem. Dobar.  Ne može se Efes tako lako obići! 

Naiđosmo i na tursku kafanicu usput. 

Rešismo da krenemo preko planine bez ograde do Efesa. 

Verovatno je Bog video koliko smo ludi, te nam u tom trenutku podari dva tinejdzera meštana koji su krenuli u istom pravcu. 

Oni naoružani motkama, suprug osmehom, ja dugačkom suknjom!

Ljudi, pa ne smem ni da se prisetim koliko je zmija bilo tamo! 

Doduše, ja sam tek na pola puta ukapirala da se to čuju zmije...

A onda se već nije moglo nazad.

Na pitanje: "Koliko još ima (Veliki Štrumfe)?" 

Odgovor je uvek bio isti: "Još malo..." 

Ne biste verovali koliku smo planinu u šiblju prešli! 

Kad smo bukvalno iskočili ispred grupe turista bili smo čupavi, prašnjavi i izgrebani.

Ne želim da znam šta su ljudi pomislili. 

Ali vredelo je svake ogrebotine i preživljenog straha. 

Častili smo vodiče i krenuli ulicama istorije.

Koračamo tim ulicama, opalilo nas sunce, pomalo dekoncentrisani zbog brojnih turista sa fotoaparatima, ali bilo nam je super. 

Videli smo i osetili to što smo isčekivali. Onoliko kamenja na jednom mestu teško da se još negde može videti:) 

Uglavnom, specifican je osećaj da se nalazite na mestu u koje je Aleksandar Makedonski obavezno svraćao prilikom svakog njegovog pohoda! 

Mesto koje je pre nove ere imalo oko 200000 stanovnika i amfiteatar sa preko 25000 sedista, toplu vodu i kanalizaciju! Pre nove ere. 

Ipak, najfascinatnija je biblioteka. Napravljena je od mermera i odražava karakteristike cara Hadrijana. Na prostoru danasnjeg Efesa nalaze se ostaci tri grada iz različitih epoha, jer je originalna lokacija izmenjena razaranjima od strane grčkih, persijskih i rimskih osvajača. Ostaci velike prošlosti, Artemidin hram, Celzijusova biblioteka, kupatila..i danas predstavljaju najbogatije arheološko nalazište u Maloj Aziji.

Tek mnogo kasnije iznenadila sam se čitajuci da su po starim legendama Efes osnovale žene ratnice, AMAZONKE! Uf, što mi je to bilo super saznanje, one su mi oduvek bile fenomenalne.

I jos jedna zanimljivost je da se iz pisanih izvora zna da je Sveti Pavle boravio u gradu pune tri godine. U Efesu je nastalo Jevandjelje po Jovanu.

Ako budete u blizini Efesa, ne morate preko planine kao mi, ali ga posetite svakako.