Smederevska tvrđava

Postoji nesto bez cega se prilicno lose osecam kada sam duze u nekom drugom gradu. Jedno je Dunav a drugo je tvrđava. Smederevska tvrdjava je bila prvo skroviste kada smo se jos kao deca usudili da pobegnemo sa casa u osnovnoj školi. Kao tinejdzerka cesto sam znala sa drugaricom ili bez nje, da sednem na jednoj od kula, satima gledam u Dunav i razmisljam o životu. Cini mi se da su mi i mnogi zdravi stavovi ukorenjeni bas na tom mestu. 

Dosle su i prve ljubavi, pa ni prve setnje sa deckom nisu mogle da ne budu u tvrdjavi. Onda se vec neko setio da pametno iskoristi prostor, pa su se nemali broj puta, odrzali bas dobri koncerti. I tada je tvrdjava bila dobar domacin. A moje secanje ulepsano je za pojedine nezaboravne koncertne trenutke. Kao 'zrela devojka' pocela sam da se bavim trcanjem, moje prve pobede u trci sa samom sobom bile su tu, trceci oko zidina, tacnije tik do njih a celom duzinom i sirinom tvrđave. A bogami je velika. 

Prema povrsini predstavlja jednu od najvecih tvrdjava u Evropi. Ima osnovu raznokrakog trougla u cijem se severnom delu nalazi manji trougao koji cini tzv. Mali grad, ostatak tvrdjave cini tzv. Veliki grad. Podigao ju je srpski despot Djuradj Brankovic 1430.godine na uscu reke Jezave u Dunav, za svoju prestonicu. Podignuta je da bude prestonica, tacnije da zameni Beograd koji je nakon smrti despota Stefana bio vracen Madjarima. Uglavnom se snaga, meni dragih bedema pokazala prilikom osmanlijskih opsada,1459. Osmanlije su grad osvojile predajom bez borbe sto je predstavljalo i kraj despotovine Srbije. Pa vi sad vidite koliko je vazna ova tvrdjava.

Dok sam kao devojka setala po kulama i Malom gradu gledajuci fascinantni Dunav, ulaz u Mali grad bio je otvoren, vremenom su postavili ispred coveka i odredili cenu ulaznice. Pre dve, tri nedelje ulaz je bio simbolicnih 50 dinara. Na Malom gradu su izvedeni restauratorski radovi, vracen mu je donekle stari izgled. Ne mogu a da ne pomenem da je i jedan deo filma "Carlston za Ognjenku" sniman tu. 

Sada sam majka dvoje dece. Volim zelenilo u okviru Velikog grada. Volim sto su postavili ljuljaske, klackalice i svasta nesto za decu. Ne propustim lepo vreme a da decu ne odvedem tamo. Volim kada gledam kako ljudi trce po utabanim stazama pored bedema, setaju, vode decu, pse...Volim drvece, klupice i ceo taj mali svet u jednoj tvrdjavi! Znam i da me ceka da ponovo krenemo u trkacke pobede. 

Stoji i to da je tvrdjava pretrpela razna razanja tokom svetskih ratova,sto od bombardovanja sto od eksplozija.Licno me zaboli  kada negde procitam da je  Veliki grad u rusevinama.  Znam i da par kula izgleda  kao da ce svakog trenutka  pasti, ali rusevine? Ne. Stara  jeste. Ali rusevina nije.