U startu ću reći da se radi o jednoj predivno zamišljenoj manifestaciji.
Održava se u više zemalja Evrope a prva je održana u Berlinu 1997. godine. Iz Francuske je 2004. potekla ideja o jedinstvenoj "Evropskoj noći muzeja". 2011. godine ovoj manifestaciji su se priključile 42 zemlje sa preko 2000 muzeja!
U pojedinim državama je organizacija takva da se u njihovim gradovima Noć muzeja održava u različitim terminima.
U Srbiji se ova manifestacija u svim našim gradovima održava u isto vreme i to je obično polovinom maja meseca.
Ideja manifestacije je da se najpre mladima približe sadržaji muzeja, kako njihove stalne postavke, tako i tematske večeri i raznovrsni kulturni programi a u večernjim časovima (koje je obično rezervisano za zabavu :)).
Prva "Evropska noć muzeja" kod nas je bila 19. maja 2007. godine.
Mi smo prvi put rešili da otkrijemo njene čari 2014. god. Sama priprema je već velika radost. Sajt je dobro odrađen, sve lokacije koje su uključene u Noć muzeja su detaljno opisane a za one koji nisu imali prilike da se susretnu sa tim, moram objasniti da postoji i opcija gde sačuvate sve vama interesantne lokacije koje planirate da posetite te večeri te tako napravite svoju tzv. stazu. Meni je već samo to pravljenje staze izuzetan užitak, uvek prvo uključim sve zanimljivosti za decu, unapred se radujem njihovim izrazima lica i pogledam šta je interesantno za videti nama, odraslom svetu, ako može negde usput...jer ne traje Noć muzeja baš celu noć.
A deca su te 2014. bila još nekako mala ali su se stoički držala i sa čvrstom namerom da posete sve što ima u ponudi za njih. Obradovali su se i sokićima ispred svakog ulaza. Te prve godine najbolje su se proveli u Dečijem muzeju u okviru Muzeja nauke i tehnike. Ove. 2016. nisu hteli da završimo turu bez posete istom. Ali...bicikl čijom se vožnjom u mestu pomera mali zeleni ventilator već je nekako izgledao previše korišćen, kriva soba i sve ostalo je još uvek bilo sve na istom mestu i nije da im nije bilo lepo, samo se nisu toliko iznenadili kao te prve godine...
Muzej Narodnog pozorišta posetili smo 2014. ali ne i ove 2016. jer je bilo mnogo ljudi ispred. Odatle su nam ostale stare fotografije kada smo isprobavali šešire i štapove i zamišljali da smo glumci ;).
Ono što je definitivno ukrasilo i ostavilo pečat te prve godine jeste poseta pozorištu Boško Buha. “Iza kulisa” i Borka Tomović, čekanje u redu se apsolutno isplatilo.
Muzej Hemijskog fakulteta i isped njega fascinantan čika obojen zlatnom bojom, pored njega burad “Staropramen”, jedan od sponzora. Deca su mogla prići studentima u belim mantilima i učestvovati aktivno u eksperimentima.
Ispred Etnografskog muzeja, zlatna teta. Deci vrlo, vrlo interesantno.
I da ne zaboravim, postavka o masonima te godine u Etnografskom muzeju beše jedna od najinteresantnijih.
Usput smo obišli i Pedagoški muzej i na kraju GSP. Kući smo krenuli već kasno uveče ali prepuni lepih utisaka.
Naredne, 2015. deci već Muzej hemijskog fakulteta i njihovi eksperimenti nisu bili toliko interesantni.
Na Zelenom vencu smo očekivali i više i bolje.
Međutim, te godine je u paviljonu “Cvijeta Zuzoric” bila divna priča o Alisi iz zemlje čuda! Kako je ta Alisa bila prava Alisa zaista! Zec, Šeširdzija, sto sa čajnicima i prelepim šoljama- sve vrlo interesantno i lepo. Jedino je bilo baš mnogo toplo. Izdvojiću i crtanje po pesku koje je eto, ostalo deci još uvek u sećanju.
Tu Noć muzeja završismo kićenjem coca-cola flašica sa svim mogućim i nemogućim bojama, perlicama i sličnim detaljima negde u Knez Mihajilovoj. I beše i ispunjeno i lepo.
Ovogodišnja 13. Noć muzeja nije nam se dopala. U startu je bilo mnogo manje volontera, objekti koji učestvuju su i dalje bili označeni balonima, nije da nije bilo posetilaca, ali je sve nekako delovalo mršavo, da se tako izrazim.
U paviljonu je za temu odabran cirkus, čekanje za hodanje na štulama se oteglo, doduse, nije da nije lepo iskustvo i nije da nisu našoj ćerkici oči bile onoooolike kad ih je konačno obula i napravila korak...:) Bilo je tu ostalih rekvizita sa kojima smo se zabavljali ali nije bilo ni crtanja na pesku niti bilo šta slično tome što bi deci upotpunilo tu priču.
A kad smo već tu obišli smo i Zoo, mada iskrena da budem, ne treba Zoo da bude uključen u Noć muzeja. Niti je fer uznemiravati životinje kasno uveče, a i to mi nekako ne ide jedno s drugim osim ako se ne ide na kartu da se upotpune praznine.
Uz kartu ste dobijali i jednu voznju u parku pored, što je opet dobro zamišljeno. Korisno je nekom voznjom napraviti pauzu izmedju muzeja :)
U GSP-u smo se prijatno iznenadili devojkama koje su čitale odlomke iz knjiga i bile obučene kao dame. Možda su bile i ranijih godina, tek, mi ih zapazismo ove.
Za kraj smo planirali da posetimo vodeni svet i novootvoreni muzej Vespe. Prvi smo uspeli da nađemo ali se nismo nešto posebno oduševili pa nam nije bilo ni do posete ovog drugog.
Vratili smo se kući sa nekim osećajem praznine koji te natera da razmisliš da možda ti nisi previše očekivao...ili je pak ova poslednja Noć zaista bila “mršava”...Osim nasmejanih volonterki u Knez Mihajlovoj, ostale jedva videh, zanimljivih “zlatnih ljudi Staropramena” naravno nije bilo, niti bilo šta tome sl. Ako se ne računaju dva klovna u paviljonu od kojih je jedan zaista davao sve od sebe da deci bude lepo...
Da li ćemo i naredne godine krenuti u ovu avanturu? Ne znam. Ako se i odlučimo, javićemo vam utiske ovde...a možda se i sretnemo u nekom muzeju...:)
Нема коментара:
Постави коментар