Tunis

Pesak, prašinu, pustinje i tu neku tišinu...ili zavolite ili ne. Izmedju nema. 

Meni se svidja. Mogla bih komotno da živim tamo...Jedino ne znam baš koliko dugo..

Hotel Odyssee Resort and Thalasso Hotel Zarzis izabrah bukvalno za par sekundi. Videh oble zidove nalik na Gaudijeve gradjevine pa iako nisam bila sigurna da li je takav samo restoran ili ceo koncept hotela, odlučih da rizikujem.

U agenciji nam ispričaše neke teške priče o eventualnom kašnjenju leta ili pomeranju datuma, o opet eventualnom povratku kući ranije, o nekim mogućim presedanjima i letu od 8h....Ali se ništa od svega toga desilo nije. Možda nam je baš zato sve i bilo duplo lepše. 

Očekivali smo da ćemo krenuti uveče tog dana koji se računa kao prvi. Tako je ranije uvek bilo. Oduševili smo se kad su nam javili da je let u 2h noću i da tamo stižemo u ranim jutarnjim satima. Vodič se ogradio i objasnio da je u svim hotelima check in u 14h ili 15h i da zavisi od mnogo faktora da li ćemo ući u sobu ranije. Svakako dobijamo one narukvice za all inclusive pa možemo gde god tu u okviru hotela. 

Od same kapije hotela do recepcije i glavne zgrade ima toliko povezanih objekata da je i sama veličina svega zaista impozantna. 

Na ulazu osetih neki čudan miris ali sam taj miris posle osetila prilikom ulaska u svaku radnju. Ne znam da li im sama koža tako miriše ili je u pitanju nešto drugo...tek drugačije je.

A hol, zidovi....oooooooo....meni fascinantno skroz. Kasnije nam je vodič objasnio da zaista spada u lepše hotele i da je radjen ne po uzoru na Gaudijeve gradjevine već na njihove berberske kuće.

Na recepciji smo sačekali max nekih 10 min. i dobili ključ!

Pa Bingo bre! 

I soba je skroz bila simpatična. 

Što se Dragoslava i mene tiče mi smo iz sobe izlazili rano a  ulazili posle večere, nekad malo prozujali okolo na koktel i svirku i sobu je samo Joka koristila preko dana, šminkala se, ispijala kafe na terasi i odmarala verovatno i od nas 😀   Da biste ujutru stigli do mora prolazite pored bazena...tu su i dva manja restorana. 

Generalno osim animatorskog tima svi ostali nisu bili ni namćori ali nisu bili nešto ni ljubazni...Pričaju pretežno francuski. I onda dolazimo do plaže. Niko nam nije rekao ali iako smo poneli naše peškire, pitasmo na recepciji za njihove i iznajmljivanje njihovih plavih bilo je 10e po kom. Ukoliko ne odlučite da ih častite sa tim novcem na kraju boravka možete ga uzeti nazad a peškire možete menjati kad god poželite u kućici pored plaže. 

U plavo obojeni DOK zaljubismo se na prvu. Pesak sitan, najlepši. More toplo, jedino je plitko pa ukoliko se ne odlučite za šetnju po doku istreniraćete mišiće nogu samo tako...

Ima i trave ali ne u delu koji je ogradjen i predvidjen za kupanje. 

Pitali su nas da li želimo da jašemo kamile, konje...Rekoh im da ja životinje volim.

Na tu temu imala sam i razgovor sa jednim meštanom Zarzisa. Mačke su im u katastrofalnom stanju čak i ako se vrte oko restorana. Prosto neverovatno. I u centru Zarzisa videsmo ovu mačku...Pitam trgovca imaju li uopšte veterinara...Reče uz osmeh da imaju...Pitam zašto su jedino kod njih i u Egiptu životinje u ovoliko lošem stanju? Objasnio mi je najljubaznije koliko je mogao da oni novac i vreme za životinje nemaju.

Ja tad pogledah u njegov pogolem stomak pa mu rekoh da nemoguće da ne može od svog ručka da odvoji zalogaj, dva...Bilo mu je smešno. Meni nije. Dragoslav i Joka vrteli su se okolo prateći situaciju, ne isključujući mogućnost da dobijem i batine od dobro uhranjenih trgovaca. 

Ono što je takodje bilo fascinantno u hotelu jeste hrana...Milion i jedna neka njihova izmiksovana varijanta. Bilo me blam da kružim iznad svega i pravim snimke ali ulovih nešto malo tek da se stekne utisak: 

Posebna ali zaista posebna pohvala ide njihovom CARVING TIMU. Jednog mladog i talentovanog carving mastera i upoznah lično. 

Bog mi je svedok da mi je preko potreban bio isključivo odmor uz tišinu i more.

Nikakve vežbe i ostali bakrači.

Ali, eto ti nekog malog animatora...skuplja ljude po plaži za vežbe u bazenu...Ajd da vidim ima li nekih noviteta na tom polju...

Svako je vežbao na svoj način tog dana...

I tu na kraju uvideh da samo stajati na dasci za surfovanje nije uopšte naivno...

Sutradan sam rešila da ispoštujem svoje želje za potpunim mirom i odmorom, Dragoslav i Joka su već našli zanimacije poput golfa, luka i strele...

Vodiča sa informacijama o cenama izleta sačekali smo u dogovoreno vreme u holu. Farma krokodila, izlet od nekih 2h koštao je 35E, isto toliko izlet do flamingosa kojih trenutno i nema. Dan u Sahari bio je 95e, 2 dana ako se ne varam 170e....Op, op, op....i na kraju izlet od tog mestašca Zarzis gde smo bili smešteni do ostrva Djerbe bio je 45e.

Ajd sad... daj šta daš...

Odlučismo se za izlet do Djerbe. Bus je trebalo da bude u 7:15 ispred hotela. Znači, preskačete doručak.

Došao je oko 8:20 otprilike..Bez ikakvog izvinjenja. Bez ikakvih lunch paketa...

Prva stanica gde nam se pridružuje vodič na srpskom, devojka iz Kragujevca jeste muzej Guellala. 

Videsmo mnogo voštanih figura, njihovu kulturu življenja, mada mislim da nam je i bez svega toga, već bilo jasno kakav se život otprilke vodi u ovim selima keramike. 

Ono sto je bilo zanimljivo i lepo jeste prodavnica sa radionicom pravljenja predmeta od gline. 

Iz cele grupe naravno da je samo naša ćerka htela da se oproba u toj disciplini.

Nokti su joj malo smetali, inače bi pokidala.

Nakon toga predvidjen je bio obilazak Sinagoge. Tamo ćete dobiti maramu ukoliko je nemate a izuvanje je obavezno. 

I onda je usledio šoping u njihovom centru. 

Imali smo iskustva i sa Turcima i sa Egipćanima ali sa ovakvim trgovcima još nismo. 

Dakle, na raspolaganju nam je bilo sat i po šetnje i kupovine. 

Uhvatimo se za jedan predmet, pitamo za cenu i bukvalno čekamo celih 5min. da progovori. 

I svi do jednog tako. 

Sakupi ti sad nekoliko radnji, želju da kupiš prijateljima suvenire i svakog trgovca koji tek posle 10min. izgovori cenu....

Na kraju Dragoslav reče devojci vodiču:" Ovo nije bilo dovoljno!"....Meni, gladnoj već...jeste bilo dovoljno. 

Sreća pa stigosmo bar na ručak.   

Navučeni na odbojku na pesku dok smo iz mora virili da li se okuplja ekipa videsmo kod bazena penu party...

Oooooo, ajd kad smo već tu...Ostavila bih ja to mladjima, ali takvih tamo nije baš ni bilo....pa da ne propadne zezanje i pena...

A privatnik-ortoped iz Sd-a mi je pre puta za kolena savetovao bicikl i vežbe u vodi...Bicikl još nisam kupila ali sam u vodi izvela sve moguće i nemoguće pokrete. Valjda sam zato i jedva hodala na aerodromu kad smo krenuli nazad😄

Odbojku sam već pomenula, pa i tu uspomenu da stavimo ovde

Recepcija je otvorena 24h. Kao sto već napisah uglavnom govore francuski ali i engleski, nemački...

Od gostiju primetih najviše Poljake, rekoše nam da su Srbi retki...

Internet je u holu bio ok, u sobi delimično, takodje i na plaži. Toplo vam savetujem da pre polaska na put ne pretpostavljate da je to taj internet koji imate...već pozovete operatera i detaljno se informišete o vrsti paketa tačnije o vrsti interneta koji vam je dostupan u inostranstvu. 

U suprotnom može vam doći račun u iznosu celog letovanja. 

Napojnice su kako su nas pre puta obavestili, nepisano pravilo. 

Valuta je tunižanski dinar. Menjačnica se obično nalazi u sklopu recepcije. Ako sačuvate priznanicu zamena lokalne valute natrag u stranu moguća je samo u menjačnicama na aerodromu uz pasoš i tu priznanicu. 

U sobi smo imali sef u kome smo čuvali novac i dokumenta. Upotreba sefa je besplatna ili uz malu doplatu. 

Državljanima Srbije potrebna je viza za ulazak u Tunis. Eto, čisto da imate i tu informaciju. Obično ne ulazi u cenu aranžmana i iznosi oko 20E po osobi. 

I ono sto takodje ne ulazi u cenu jeste boravišna taksa. Za hotele 3* - 8 njihovih dinara po danu, za hotele 4 i 5* - 12 TND po danu. 

Kurs: 1E je oko 3.35TND. Iznos napojnice ne bi trebalo da bude manji od 1TND.

Vremenska zona je ista kao u Srbiji, s tim da kada je u Srbiji letnje računjanje vremena, u Tunisu je 1 sat manje. 

Preporučljivo je piti flaširanu vodu. 

Za prevoz možete koristiti taxi vozila žute boje. Mi smo nekako poslušali vodiča da je okvirna cena vožnje do centra Zarzisa nešto smešna pa smo ležerno seli u taj žuti taxi..

Vidim ja Dragoslav gleda onaj taksimetar, okreće se ka meni i neprirodno širi oči..

Ukapiram naravno da treba što pre da ga pitamo za cenu...On nešto kao ne zna dobro engleski....uglavnom, ispade kao da će da nas sačeka da pazarimo koliko god nam vremena treba i sve to za 30TND...Ok.

Nedelja je bila, pola radnji je bilo zatvoreno, no uspeli smo da ispazarimo lepo i vratismo se i ranije. 

Dovezao nas je do hotela. 

Koliko smo dužni? 

- 55TND

Ja zaista volim da ostavim napojnice. 

Ipak, preporučujem vam da se uvek pre nego što se upustite u neku avanturicu sa njima detaljno informišete o tačnoj ceni. 

Najkorektnije je bilo što poslednjeg dana iako vam je check out do 12h oni vam dozvoljavaju da zadržite narukvice. 

Ukoliko vam je let noćni u hotelu ostajete bukvalno ceo taj dan i koristite sve usluge kao i prethodnih dana. 

Zaista zaslužuje svaku PREPORUKU:

📍Hotel Odyssee Resort and Thalasso Hotel Zarzis. ⭐️⭐️⭐️⭐️🥰

Budimpešta 2023.

Godišnji odmor mi se završava.

Ako se sad ne prisetim događaja iz Budimpešte, nikad neću. 

S tim da sam o Budimpešti već pisala  OVDE, davne 2014. god. Imate tamo i drugi deo reportaže. I tada je bila najavljena izgradnja Muzeja Rubikove kocke. Niti sam se setila toga, niti smo ga videli.

Ovog puta krenusmo sa prijateljima, kolima.

Smeštaj sam pre toga standardno potražila na bookingu. I u večitoj stisci sa vremenom bukirala sam u poslednjem trenutku apartman bez ijedne recenzije. I to ne samo što je bio nedavno dodat, već ga nigde drugde nije bilo, ni na jednom od ostalih rezervacionih sajtova. A novac u roku od pola sata već je bio skinut sa računa.

Frka mi neviđena beše. Javim dečku/vlasniku da smo stigli ranije, pitam možemo li neki minut pre da uđemo...i gde ćemo se naći za ključ...Javlja da nažalost ne može.

Gledam u onaj mobilni i ćutim. 

Lokacija je odlična. Pored je veliki tržni centar, kafići, supermarketi, baš lep deo grada. 

Kaže, spremačica je unutra još...

Uđosmo u taj tržni da ubijemo vreme i kupimo...čarape recimo.. 

I stižu nam poruke kako da kad izađemo iz centra krenemo ka nekim biciklama...Ka biciklama? 

Dobro...Strmoglavismo se niz one stepenice, vidimo stvarno bicikle...Stiže poruka da priđemo jednoj od vezanih crnih kutijica...I vidimo da je potrebna šifra...Konačno stiže i poruka sa šifrom...Dragoslav okreće one brojeve a ja već razmišljam šta ako nas neki klinci gledaju iz kafića i umiru od smeha...jer je kutijica prazna...Nije bila. O Bogu hvala. Uzesmo ključeve i po instrukciji krenusmo ka zgradi. Ja ne mogu ni dalje da odahnem, ne znam bre da li su to pravi ključevi i postoji li zaista i uopšte taj apartman...I opet Bogu hvala, postojao je i bio je skroz ok. Lepo sam ga i ocenila na bookingu kasnije.

Eto, i takve situacije možete imati. Osećaj kao da ste u nekoj igrici. Ali, upravo razmišljam da smo čini mi se sutradan videli parove sa nekim mapama, papirima, vrteli se, tražili nešto...tako da je grad u to vreme izgleda baš bio u fazonu igrica. Ako izuzmemo moj mini stres da ne prespavamo na gradskim klupama, beše zanimljivo baš. 

U istraživanje najbliže okoline prvi su krenuli Trajkovići, zatim mi pa smo se onda svi zajedno uputili da vidimo SVE mostove Budimpešte uzduž i popreko. 

I bogami smo ih sve i videli. 

Kakva je to kilometraža bila!

Kukala ja da uzmemo neki elektični trotinet ili bar po bicikl...obe varijante deluju zanimljivije, ali jok, hodanje je, kažu, najzdravije. 

Od mosta do mosta...a svaki je priča za sebe...I na ovom nam se sviđa ovo a na onom ono...Ma preleposti jedne. 

Malo smo se i raštrkali u hodu ali je to skroz ok. Niko nikome nije smetao da uživa u nekom prizoru a opet smo se okupljali kad je trebalo...

Parlament je i dalje imponzantan i noću i danju. 

Na piće smo svratili u restoran na čijem zidu su bila ispisana imena naših gradova..Beograd, Novi Sad...neka sjajna mapa...

Iskoristila bih samo priliku da dodam da ukoliko vam budu potrebne profesionalne fotografije sa putovanja možete ih kupiti na shutterstock-u, ovde sam postavila uglavnom one uslikane mobilnim tel. Imamo fotke odavde da se raspametiš!

 I naravno cezar salatu😁 

Vraćali smo se drugim putem, ulica Vaci, žila kukavica grada nas je zvala da i nju obiđemo.  

Mislim da smo tada osetili čari Budima i Pešte zajedno.                  

Za sutradan smo planirali svašta nešto i tu je zajeb jer ako recimo planirate da posetite unutrašnjost Parlamenta trebalo bi da znate da iako dođete u vreme dok još rade...ukoliko se desi da prodaju sve ulaznice i popune eksurzijama sve - vi nećete imati priliku da uđete. Zato vam toplo savetujem da se za posetu Parlamentu pripremite rano ujutru. 

I dolazimo do najzanimljivijeg dela. Nije bilo nimalo zabavno tada, ali sada već možemo da se smejemo tome. 

Kada smo u tuđoj zemlji volimo da ukoliko je to izvodljivo isprobamo njihova prevozna sredstva. Busevi nam nisu toliko interesantni ali recimo metro jeste.

I tako se tog jutra uputismo ka metrou...Prođosmo neke pokretne stepenice.

 

Video je Dragoslav onaj aparat za karte. Odabrasmo vrstu, kupismo pošteno 4 karte i uđosmo u metro, bez bilo kakvih nazovi šipki i ograda kao u drugim normalnim zemljama gde čekiraš kartu da bi mogao da prođeš. Svi dadoše karte meni (pa malera baš!). 

Ja se vrtela, pogledom tražila aparat za karte ali niti videh to, niti toga ima, niti je iko po ulasku negde čekirao karte. 

Nista, pitam ja ostale, svi malo zbunjeni ali pomislih da je fora sa satima pa ti prosto samo isteknu posle naznačenog vremena. 

Krenusmo da izađemo...opet stepenice i TAP! Njih troje nas opkoliše! U sekundi me zbuniše jer su stajali maltene na samom izlazu. 

Pokažem ja one karte...Oni, lopovi neviđeni, shvataju da mi naravno nismo ukapirali gde da ubacimo karte i odmahuju glavom.

Dva muškarca i jedna žena. 

Budimpeštanska mafija. Ulična. A državna. 

Objasne nam da ništa ne znači to što imamo karte budući da ih nismo poništili. Ja već postajem nervozna jer kapiram navlakušu. Mlađi muškarac se izvlači iz priče i pomera se lagano. Stariji uporan da nas ojadi žive. Gledam...stepenice su tu, nisam bog zna koliko brza al trčanje mi nije strano ...al nisam sama...Posle mi objasniše da postoji ceo film na temu bekstva u stranoj zemlji i posledice istog. 

Žena kontrolor objašnjava sve isto iznova i iznova...

Pitam:

-A gde ste stavili taj aparat za overu  karata???

- Pa na kraju pokretnih stepenica. Tu sa strane. 

Diskretno, nema šta. Alal vera za ideju poštenog pljačkanja. 

Pa svaki normalan turista očekivaće da postoji ograda preko koje bez čekiranja neće moći da prođe ili eventualno u metrou A NE sa strane na kraju pokretnih stepenica!!! Aparat veličine jedne veće dzezve za kafu! 

Odlepih. 

Stariji odvali neku cifru, ne sećam je se tačno ali je to otprilike bio iznos, ukupan iznos koji smo mi i imali na raspolaganju. 

Ja se baš iznerviram i kažem: Ma kakvi, pa vodite nas...u zatvor, u zatvor...

Trajković se uhvati za novčanik...

Nije meni do para. Zaista nije. Al' da je korektno, da je fer igra. 

Uglavnom, trajao je taj cirkus prilično...

Ja se bunim, ne dam da se daju pare, na kraju onaj kaže:

"Dobro, žene ne, samo za vas dvojicu..." 

Mislim da su nas na kraju ojadili za 70e ni krive ni dužne. 

Kapiram ja da kad si u stranoj zemlji ti si taj koji se prilagođava pravilima. Ali isto tako znam koliko oni zarađuju od nas, turista, pa prema tome...treba da igramo fer. 

A igra na izlasku iz metro stanice u Budimpešti je bila sve, samo ne fer. 

Nastavismo dalje. Neko je uspeo da se prešaltuje kao da se ništa dogodilo nije...neko je jos malo gunđao o "pljački veka"

Uputismo se ka Budimskom dvorcu, velelepnom domu sultana, careva i kraljeva. Ova kraljevska palata sagradjena je u 13. veku a ceo monumentalni kompleks ima oko 40000 metara kvadratnih i obuhvata palate, crkve, dvorce, tvrđave i parkove. Imao je i dobre i loše dane kroz istoriju a sada je na UNESCO listi i neretko se baš tu održavaju sajmovi i festivali. 

U dvorcu se nalazi Mađarska nacionalna galerija, Muzej istorije Budimpešte i terasa koja ga povezuje sa Ribarskim bastionom. Sa te terase se pruža jedan od najlepših pogleda preko Dunava na Peštu. 

Ono što tada nisam znala jeste da se ispod ovih galerija i muzeja nalaze tajni lavirinti - 2000 podzemnih prostorija povezanih sa 300 uskih prolaza starih 800 godina koji su vekovima služili kao sklonište, zatvor a kažu čak i prostor za harem. 

Ribarska tvrdjava je deo kompleksa i mislim da sam već u starim reportažama pisala o tome da ima ukupno sedam tornjeva koji zapravo simbolišu sedam plemena koja su i osnovala Mađarsku. 

Totalno bi bilo nepravedno ne pomenuti i žičaru iz 1870.god koja i dalje funkcioniše i besprekorno je simpatična. 

U celom kompleksu smo se prilično zadržali jer za zadržavanje i jeste. 

Jel znate da u Budimpešti nijedna zgrada nije viša od 96 metara? Toliko je visoka zgrada Parlamenta i Bazilika Svetog Stefana. A zašto baš 96? Zato što ponosno čuvaju uspomenu na 896. godinu kada je država osnovana.  

Sad bih morala da dodam i naša ulična zapažanja. 

Složili smo se da gotovo svaki prolaznik (ne računam turiste) hoda kao zombi. Zaista. Pogledi su im nekako tupi, zamišljeni... Prosto neverovatno. Ono što isto primetih da su im tinejdzeri nekako baš onako kako ja mislim da tinejdzeri i treba da izgledaju. Kada će devojčice da nose malo jaču šminku, karo košulje i sl. ako ne u tim godinama? Prodavnice i izlozi su im prilično kreativni ako se uzme u obzir da ulicom hodaju poput zombija. Ipak, prodavnica Lidl (ako se ne varam) je jedna od bukvalno najgorih koje sam ikad videla. 

I da se vratim našem hodu... Tad dođosmo do Parlamenta sa željom da ga konačno posetimo unutra. I šipak! Nema karata više. Uuuuu, al' se iznervirah...Pa sad da li baš u rangu sa nerviranjem povodom metro pljačke? Ne. Manje 😁 Ali to zapravo samo znači da ponovo moram da posetim Budimpeštu. Šta ću...nije do mene. 

Došli smo do olimpijskih krugova. 

I tu smo se ozbiljno zabavili sa nekim merenjem brzine trčanja...Ali, te snimke nećemo puštati 😁

Probali smo njihova piva, Palinku, peciva...

I žurili da ne zakasnimo za ulaz u Vajdahunyad dvorac. 

O ovom prelepom kompleksu neću vam pisati nista, istorijat i sve ostalo možete već naći na netu. Mi smo za neki ulaz malo zakasnili, za nešto nismo...Tek, tu u dvorištu u nekom trenutku čujemo muziku i krenemo u tom pravcu...

Au iznenađenja...Braća tj. sestre Hrvatice...

Lepo smo se proveli. Upoznali smo tu za stolom i našeg zemljaka koji je ostao u Budimpešti da živi i radi već godinama. Ima u tom kompleksu jos mnogo toga ali vam neću sve otkrivati. Verujem da ce se bar ženska populacija pri ulasku i pogledu na kule osetiti kao da ulazi u neku bajku. 

Ako bih morala da izdvojim neku svoju glavnu impresiju, bile bi to definitivno ove kule obavijene zelenilom i jezercetom ispred. 

Put nas je vodio pravo ka Trgu Heroja:

Verovatno sam već pisala da prikazuje sedam poglavara nacije, u centru se nalazi Arhanđeo Gabriel a tu je i niz drugih značajnih figura iz mađarske istorije. 

Nismo posetili Muzej Terora, jevrejsku četvrt , vi možete slobodno 😁

Ceo vikend je zaista bio toliko lep da nekad i ne treba tumbati po teškim stvarima iz istorije. 

Dok ovo pišem shvatam da kako starim uopšte me više ne fasciniraju cifre...tipa najveća u Evropi, najveća na svetu...Nisu mi takve stvari više bitne. Sada već uveliko osetim energiju nekog mesta, boje su te koje mi se ili svide ili ne, oblici takođe...

Sutradan ujutru smo krenuli iz Budimpešte sa planom da posetimo Akvarijum, kasnije Suboticu, Palic...

Ne bih da dužim više, kao ljubitelj životinja ne mogu vam predložiti odlazak u Akvarijum. Ali ako me pitate da li su lepi korali recimo?  - Jesu. Nestvarno lepi. 

Rezimiraću standardno...U Parlament se zapucajte rano ujutru, posle njega preko puta na Ribarev bedem pa u kompleks dvorca. Probajte Palinku, čekirajte karte za metro na kraju pokretnih stepenica i pozdravite od mene njihove kontrolore😁

Istanbul, deo četvrti i poslednji hvala Bogu

Godišnji odmor mi je počeo. 

Izgovor za nepisanje više nemam. 

Ruški brošuru o Istanbulu krajnje je vreme da vratim. 

Tog poslednjeg jutra uputili smo se ka Vijadukt Bazdaganu, zapravo smo na njega naleteli slučajno. Ukupna dužina je 1km. Tokom 1500god. Vijadukt je grad snabdevao vodom. Izgradio ga je Vizantijski imperator Valens 375.god. U 17.veku za vreme Osmanskog carstva vijadukt je doživeo još jednu restauraciju. 

Nismo se tu zadržavali uopšte, jurili smo neki bus (samo je Dragoslav kobajagi skontao kako da stignemo do Balat četvrti koja se opet nalazila na obali Zlatnog roga...)

Balat četvrt  su u 15.veku osnovali jevreji koji su bežeći od inkvizicije emigrirali iz Španije. Četvrt krasi  šarenilo a staru arhitekturu je zaštitio Unesko 1985.god. 

U Balatu su zapravo živele brojne etničke grupe, izmedju ostalih grčka, bugarska i jermenska o čemu svedoče crkve koje se u ovom kvartu nalaze. Mi smo se naravno, prvo isfotkali za sve pare. 

I kad smo došli do famoznih kišobrana koje smo planirali da posetimo još dok smo bili u Srbiji...mi smo se posvadjali!

Pa da. 

Kod vas se ne dešava da se zakačite ?

Važi. 

Fotograf hoće da stanem onako, ja ne želim tako. On krene da slika sve ostale okolo. Ja posle neću ni kako sam htela. 

Sreća pa su nam roditelji br.2 bili tu te ne izvadismo oči jedan drugom. 

Imam fotografiju kod famoznih kišobrana al' baš da je ne stavim...

I onda smo stigli do ozbiljne gradjevine, Grčke pravoslavne škole. A zbog crvene fasade zovu je jos i crvena skola. Za Grke ona je bila Oksford ili Kembridz. 

 Put nas je vodio do crkve Svetog Djordja, sedišta Carigradske patrijaršije. 

I kada smo nastavili da obilazimo ovu šarenu četvrt i da osećamo duh starog Istanbula videh ne znam koji po redu lepo oslikan zid...

 Stavih svoj mobilni na krov belog automobila. Preko puta beše kafić, pun. 

Zadovoljna fotkom nastavih dalje. 

Bez mobilnog. 

Udjoh u jedan simpatičan kafić da ga ovekovečim

Pa zatim sedoh na neku napuštenu fotelju...

Šta mi teško...

Onda zaglavismo u nekom butiku sa sjajnim cenama i jos sjajnijom odećom...

I nakon toga shvatih...

Mobilni nemam...

A gde je?

Pa pojma nemam. Vraćaj se u butik. Prevrći sve police, nema...Da ga nije sakrila napuštena fotelja? Pa nije....Onaj kafić...Nije ni tamo...

O moj Bogo...Na belom krovu automobila strpljivo me je čekao. I mini fotografsko bogatstvo u njemu. 

U povratku udjosmo u Bugarsku crkvu Sv. Stefana. Zahvalih se za mobilni, red je. Jedinstvena je po tome sto je u potpunosti izgradjena od prefabrikovanog gvozdja dopremljenog Dunavom iz Beča. Restauirina je 2018. god. 

Ostalo je da kupimo suvenire pa polako na put, kući. 

Ne znam jesam li u prethodnim delovima pomenula da je Dragoslav bio fasciniran fotkama sa istanbulskih krovova ali kada smo pitali za cenu u jednom foto studiju na krovu sa njihovim dugim haljinama, nije nam bilo dobro. Tako da smo se vrlo brzo oprostili od te ljubavi. 

I dok je muški deo ekipe sedeo zaludan na stepenicama i čekao da Suzi i ja kupimo dzidza bidze, ugledaše kafić na krovu zgrade. Beše to bingo za kraj!

Koliko smo se oduševili nije normalno. 

I stolicom...jer primamo se opasno na sve vrste većih stolica i Game of Thrones...

Usluga je bila vrhunska. Cene normalne. A tu je bio i deo za fotkanje na krovu..

Znači, kad odete u Istanbul za fotkanje ne tražite foto studija vec kafiće na krovu. 

Ostadoh dužna još koju informaciju o hrani samo. Na ulici sve same gluposti za jelo...Jedva smo našli neki normalan burek. Pljeskavicu naravno nigde nismo našli. U jednom od onih trenutaka "kad si gladan nisi sav svoj" uzeh neki giros...nisam ni pitala sa čime je više, niti me je zanimalo...Utolih onu početnu glad...i negde pri kraju obroka usudih se da pogledam šta jedem...A bolje da nisam. Neka mini crevca! Majke mi moje. Mala c r ev c a, seckana...Fuj,fuj, fuj!!! 

I kako sad reportažu lepo da završim...

Zapalite za Istanbul, penjite se na krovove, uskačite na brodove al' giros ne jedite! 

 

S Club Resort Hotel Aqua Park and Spa

Sretenjski praznici. 

Privatnici ne vole da plaćaju više nego što baš moraju.

Plaćanje prazničnog rada pogotovo izbegavaju.

A nama koji radimo kod njih to baš "teško" padne..

I svima bude lepo. 

Prosto čovek ne zna gde će i šta će da radi sa celaaa 4 slobodna dana!

I onda se razlete svi. 

Booking se usijao od rezervacija, instagram od reklama...

Divčibare nisam nikad posetila. Zamislim da nađemo smestaj u Valjevu sa spa sadržajima pa da sutradan obiđemo Divčibare. Znači, kombinacija opuštanja sa penjanjem na planinu. 

I ne beše loš na fotkama hotel koji sam gledala, ali se spa posebno naplaćivao, 1800din. po osobi čini mi se na 2h. Otpada. 

Iz Vrnjačke banje mi na instagramu jave da su im 2 noćenja 390E!

Au rođaci...

Pa jel sutra postoji?

Pa jel moguće da smo postali toliko ALAVI? 

Toliko me gramzivost naših ljudi iznervirala da umalo nisam odustala od svega. 

Ali...ćerka ima društvo u Bg-u, voli Bg (vrlo razumljivo s moje tačke gledišta) pa se svojski potrudila da pronađe neku ok varijantu a blizu njenom voljenom gradu. 

Pored raznih privatnih spa apartmana u zgradama S Club u Jakovu je zadržao prihvatljive cene. 

Sa onim Genius popustom na bookingu 2 noćenja za nas troje (sin nije mogao sa nama) iznelo nas je 13000 sa svim taksama. U cenu su uključena 2 doručka i spa centar kad god i koliko god smo hteli. 

Joka se odlučila za smeštaj u bungalovu, to joj se više svidelo a i meni su drvene varijante totalno prihvatljive za odmor. 

Check in je nesto kasnije, u 14:30, ali smo zamolili da to bude bar pola sata ranije. Javili su nam da nije problem. 

Iako je na bookingu bila milion jedna fotografija nekako sam stekla utisak da je sve daleko manje...A nije. I bungalova nema 3 kako sam pomislila već toliko da sam bila sama tačno bih se vrtela ko zna koliko dok ne nađem našu.

U trenutku kad smo se odlučile za takav smestaj znala sam da će odlazak i dolazak do spa centra biti malo cimanje ali nas je vreme lepo iznenadilo tako da smo i u tim šetnjicama uživali. Ali ako rezervišete bungalove u baš hladnim danima a imate na umu korišćenje spa centra budite spremni i na slojevito oblačenje i šetnjicu 😊

Opasno mi se svidelo i što su sve vreme puštali muziku u dvorištu. 

Tobogani su...pa moglo bi se reći, svetski. 

Spa centar im jeste manji. Sadrži jedan đakuzi, saunu, tursko kupatilo, slanu sobu i 2 tepidarijuma od kojih jedan nije radio. 

Ali su oni sa zakazivanjem termina nekako uspevali da kontrolišu situaciju.

Jedina mini zamerka jeste čistoća u spa delu. Kapiram da i ne mogu da stignu da čiste od gostiju ali je đakuzi kad smo po drugi put prvog dana zakazali u 22h bio prepun dlaka...

Jeste bezveze. Al`šta mi teško da odvojim 5 min. i očistim šta se očistiti može...

Nadam se da su sa hemikalijama u vodi stajali kako treba. 

Lično mi je slana soba najviše prijala. 

Drugog dana smo spa zakazali posle doručka. Restoran im je ok. Doručak takođe. 

Možda nedostaju one male oznake za recimo urnebes koji je ljut, koji nije i tome sl. 

Za sam izbor namirnica za doručak nemam ama baš nikakvu primedbu. 

Doplata za doručak/večeru je 1500din. 

Objektu po mom mišljenju nedostaje zatvoreni bazen. 

Prilikom rezervacije spa termina birate da li želite peškire ili bade mantile. 

Mi smo naravno porodično opsednuti fotografijom a naši bade mantili su crvene i roze boje. 

Zamislila sam fotku u BELOM bade mantilu sa čašom i flašom šampanjca. 

Svi bade mantili su im tada bili na pranju. 

Uzeh beli peškir, šta ću. 

A on malčice kratak. 

I za mene i za moje godine. 

Al`fotka i boje na njoj - vrh! 

Neću da je postavljam ovde, čisto da objasnim i tu situaciju. Šta god da ste zamislili svakako ponesite svoje bade mantile. 

Nismo planirali nigde da idemo ni drugog dana (Joka je naravno tokom popodneva uživala u svetlima velikoga grada a ja ponosna na njeno snalaženje generalno), ali ako vas put nanese tamo, salaš Stremen vam je blizu. Mi smo dan odvojili za fotkanja, šampanjac, odmaranje i stavljanje maski za lice. 

Što se cena masaža tiče zapamtila sam da je najniža cena 2500din. - masaža leđa.  

Prve noći nam je bilo malčice hladno. A i borili smo se za jedno usko ćebe pošteno i cele noći. Joka je na spratu imala 2. 

Zamolili smo na recepciji za dodatno ćebe a i devojke koje održavaju sobe rekoše da će da zatraže da malo pojačaju grejanje. Posle toga je bilo top!

Drugog dana smo poučeni iskustvom spa zakazali u 19h...tad nas je sačekala mala gužva ali ništa strašno. 

Jedna od lepših stvari im je i kasni check out, tek u 11:30, tako da smo i trećeg dana opuštali mišiće u spa centru, stigli na doručak bez cimanja i na vreme se oprostili i napustili objekat. 

Na bookingu smo ih ocenili sa 9. Pošteno.