Budimpešta 2023.

Godišnji odmor mi se završava.

Ako se sad ne prisetim događaja iz Budimpešte, nikad neću. 

S tim da sam o Budimpešti već pisala  OVDE, davne 2014. god. Imate tamo i drugi deo reportaže. I tada je bila najavljena izgradnja Muzeja Rubikove kocke. Niti sam se setila toga, niti smo ga videli.

Ovog puta krenusmo sa prijateljima, kolima.

Smeštaj sam pre toga standardno potražila na bookingu. I u večitoj stisci sa vremenom bukirala sam u poslednjem trenutku apartman bez ijedne recenzije. I to ne samo što je bio nedavno dodat, već ga nigde drugde nije bilo, ni na jednom od ostalih rezervacionih sajtova. A novac u roku od pola sata već je bio skinut sa računa.

Frka mi neviđena beše. Javim dečku/vlasniku da smo stigli ranije, pitam možemo li neki minut pre da uđemo...i gde ćemo se naći za ključ...Javlja da nažalost ne može.

Gledam u onaj mobilni i ćutim. 

Lokacija je odlična. Pored je veliki tržni centar, kafići, supermarketi, baš lep deo grada. 

Kaže, spremačica je unutra još...

Uđosmo u taj tržni da ubijemo vreme i kupimo...čarape recimo.. 

I stižu nam poruke kako da kad izađemo iz centra krenemo ka nekim biciklama...Ka biciklama? 

Dobro...Strmoglavismo se niz one stepenice, vidimo stvarno bicikle...Stiže poruka da priđemo jednoj od vezanih crnih kutijica...I vidimo da je potrebna šifra...Konačno stiže i poruka sa šifrom...Dragoslav okreće one brojeve a ja već razmišljam šta ako nas neki klinci gledaju iz kafića i umiru od smeha...jer je kutijica prazna...Nije bila. O Bogu hvala. Uzesmo ključeve i po instrukciji krenusmo ka zgradi. Ja ne mogu ni dalje da odahnem, ne znam bre da li su to pravi ključevi i postoji li zaista i uopšte taj apartman...I opet Bogu hvala, postojao je i bio je skroz ok. Lepo sam ga i ocenila na bookingu kasnije.

Eto, i takve situacije možete imati. Osećaj kao da ste u nekoj igrici. Ali, upravo razmišljam da smo čini mi se sutradan videli parove sa nekim mapama, papirima, vrteli se, tražili nešto...tako da je grad u to vreme izgleda baš bio u fazonu igrica. Ako izuzmemo moj mini stres da ne prespavamo na gradskim klupama, beše zanimljivo baš. 

U istraživanje najbliže okoline prvi su krenuli Trajkovići, zatim mi pa smo se onda svi zajedno uputili da vidimo SVE mostove Budimpešte uzduž i popreko. 

I bogami smo ih sve i videli. 

Kakva je to kilometraža bila!

Kukala ja da uzmemo neki elektični trotinet ili bar po bicikl...obe varijante deluju zanimljivije, ali jok, hodanje je, kažu, najzdravije. 

Od mosta do mosta...a svaki je priča za sebe...I na ovom nam se sviđa ovo a na onom ono...Ma preleposti jedne. 

Malo smo se i raštrkali u hodu ali je to skroz ok. Niko nikome nije smetao da uživa u nekom prizoru a opet smo se okupljali kad je trebalo...

Parlament je i dalje imponzantan i noću i danju. 

Na piće smo svratili u restoran na čijem zidu su bila ispisana imena naših gradova..Beograd, Novi Sad...neka sjajna mapa...

Iskoristila bih samo priliku da dodam da ukoliko vam budu potrebne profesionalne fotografije sa putovanja možete ih kupiti na shutterstock-u, ovde sam postavila uglavnom one uslikane mobilnim tel. Imamo fotke odavde da se raspametiš!

 I naravno cezar salatu😁 

Vraćali smo se drugim putem, ulica Vaci, žila kukavica grada nas je zvala da i nju obiđemo.  

Mislim da smo tada osetili čari Budima i Pešte zajedno.                  

Za sutradan smo planirali svašta nešto i tu je zajeb jer ako recimo planirate da posetite unutrašnjost Parlamenta trebalo bi da znate da iako dođete u vreme dok još rade...ukoliko se desi da prodaju sve ulaznice i popune eksurzijama sve - vi nećete imati priliku da uđete. Zato vam toplo savetujem da se za posetu Parlamentu pripremite rano ujutru. 

I dolazimo do najzanimljivijeg dela. Nije bilo nimalo zabavno tada, ali sada već možemo da se smejemo tome. 

Kada smo u tuđoj zemlji volimo da ukoliko je to izvodljivo isprobamo njihova prevozna sredstva. Busevi nam nisu toliko interesantni ali recimo metro jeste.

I tako se tog jutra uputismo ka metrou...Prođosmo neke pokretne stepenice.

 

Video je Dragoslav onaj aparat za karte. Odabrasmo vrstu, kupismo pošteno 4 karte i uđosmo u metro, bez bilo kakvih nazovi šipki i ograda kao u drugim normalnim zemljama gde čekiraš kartu da bi mogao da prođeš. Svi dadoše karte meni (pa malera baš!). 

Ja se vrtela, pogledom tražila aparat za karte ali niti videh to, niti toga ima, niti je iko po ulasku negde čekirao karte. 

Nista, pitam ja ostale, svi malo zbunjeni ali pomislih da je fora sa satima pa ti prosto samo isteknu posle naznačenog vremena. 

Krenusmo da izađemo...opet stepenice i TAP! Njih troje nas opkoliše! U sekundi me zbuniše jer su stajali maltene na samom izlazu. 

Pokažem ja one karte...Oni, lopovi neviđeni, shvataju da mi naravno nismo ukapirali gde da ubacimo karte i odmahuju glavom.

Dva muškarca i jedna žena. 

Budimpeštanska mafija. Ulična. A državna. 

Objasne nam da ništa ne znači to što imamo karte budući da ih nismo poništili. Ja već postajem nervozna jer kapiram navlakušu. Mlađi muškarac se izvlači iz priče i pomera se lagano. Stariji uporan da nas ojadi žive. Gledam...stepenice su tu, nisam bog zna koliko brza al trčanje mi nije strano ...al nisam sama...Posle mi objasniše da postoji ceo film na temu bekstva u stranoj zemlji i posledice istog. 

Žena kontrolor objašnjava sve isto iznova i iznova...

Pitam:

-A gde ste stavili taj aparat za overu  karata???

- Pa na kraju pokretnih stepenica. Tu sa strane. 

Diskretno, nema šta. Alal vera za ideju poštenog pljačkanja. 

Pa svaki normalan turista očekivaće da postoji ograda preko koje bez čekiranja neće moći da prođe ili eventualno u metrou A NE sa strane na kraju pokretnih stepenica!!! Aparat veličine jedne veće dzezve za kafu! 

Odlepih. 

Stariji odvali neku cifru, ne sećam je se tačno ali je to otprilike bio iznos, ukupan iznos koji smo mi i imali na raspolaganju. 

Ja se baš iznerviram i kažem: Ma kakvi, pa vodite nas...u zatvor, u zatvor...

Trajković se uhvati za novčanik...

Nije meni do para. Zaista nije. Al' da je korektno, da je fer igra. 

Uglavnom, trajao je taj cirkus prilično...

Ja se bunim, ne dam da se daju pare, na kraju onaj kaže:

"Dobro, žene ne, samo za vas dvojicu..." 

Mislim da su nas na kraju ojadili za 70e ni krive ni dužne. 

Kapiram ja da kad si u stranoj zemlji ti si taj koji se prilagođava pravilima. Ali isto tako znam koliko oni zarađuju od nas, turista, pa prema tome...treba da igramo fer. 

A igra na izlasku iz metro stanice u Budimpešti je bila sve, samo ne fer. 

Nastavismo dalje. Neko je uspeo da se prešaltuje kao da se ništa dogodilo nije...neko je jos malo gunđao o "pljački veka"

Uputismo se ka Budimskom dvorcu, velelepnom domu sultana, careva i kraljeva. Ova kraljevska palata sagradjena je u 13. veku a ceo monumentalni kompleks ima oko 40000 metara kvadratnih i obuhvata palate, crkve, dvorce, tvrđave i parkove. Imao je i dobre i loše dane kroz istoriju a sada je na UNESCO listi i neretko se baš tu održavaju sajmovi i festivali. 

U dvorcu se nalazi Mađarska nacionalna galerija, Muzej istorije Budimpešte i terasa koja ga povezuje sa Ribarskim bastionom. Sa te terase se pruža jedan od najlepših pogleda preko Dunava na Peštu. 

Ono što tada nisam znala jeste da se ispod ovih galerija i muzeja nalaze tajni lavirinti - 2000 podzemnih prostorija povezanih sa 300 uskih prolaza starih 800 godina koji su vekovima služili kao sklonište, zatvor a kažu čak i prostor za harem. 

Ribarska tvrdjava je deo kompleksa i mislim da sam već u starim reportažama pisala o tome da ima ukupno sedam tornjeva koji zapravo simbolišu sedam plemena koja su i osnovala Mađarsku. 

Totalno bi bilo nepravedno ne pomenuti i žičaru iz 1870.god koja i dalje funkcioniše i besprekorno je simpatična. 

U celom kompleksu smo se prilično zadržali jer za zadržavanje i jeste. 

Jel znate da u Budimpešti nijedna zgrada nije viša od 96 metara? Toliko je visoka zgrada Parlamenta i Bazilika Svetog Stefana. A zašto baš 96? Zato što ponosno čuvaju uspomenu na 896. godinu kada je država osnovana.  

Sad bih morala da dodam i naša ulična zapažanja. 

Složili smo se da gotovo svaki prolaznik (ne računam turiste) hoda kao zombi. Zaista. Pogledi su im nekako tupi, zamišljeni... Prosto neverovatno. Ono što isto primetih da su im tinejdzeri nekako baš onako kako ja mislim da tinejdzeri i treba da izgledaju. Kada će devojčice da nose malo jaču šminku, karo košulje i sl. ako ne u tim godinama? Prodavnice i izlozi su im prilično kreativni ako se uzme u obzir da ulicom hodaju poput zombija. Ipak, prodavnica Lidl (ako se ne varam) je jedna od bukvalno najgorih koje sam ikad videla. 

I da se vratim našem hodu... Tad dođosmo do Parlamenta sa željom da ga konačno posetimo unutra. I šipak! Nema karata više. Uuuuu, al' se iznervirah...Pa sad da li baš u rangu sa nerviranjem povodom metro pljačke? Ne. Manje 😁 Ali to zapravo samo znači da ponovo moram da posetim Budimpeštu. Šta ću...nije do mene. 

Došli smo do olimpijskih krugova. 

I tu smo se ozbiljno zabavili sa nekim merenjem brzine trčanja...Ali, te snimke nećemo puštati 😁

Probali smo njihova piva, Palinku, peciva...

I žurili da ne zakasnimo za ulaz u Vajdahunyad dvorac. 

O ovom prelepom kompleksu neću vam pisati nista, istorijat i sve ostalo možete već naći na netu. Mi smo za neki ulaz malo zakasnili, za nešto nismo...Tek, tu u dvorištu u nekom trenutku čujemo muziku i krenemo u tom pravcu...

Au iznenađenja...Braća tj. sestre Hrvatice...

Lepo smo se proveli. Upoznali smo tu za stolom i našeg zemljaka koji je ostao u Budimpešti da živi i radi već godinama. Ima u tom kompleksu jos mnogo toga ali vam neću sve otkrivati. Verujem da ce se bar ženska populacija pri ulasku i pogledu na kule osetiti kao da ulazi u neku bajku. 

Ako bih morala da izdvojim neku svoju glavnu impresiju, bile bi to definitivno ove kule obavijene zelenilom i jezercetom ispred. 

Put nas je vodio pravo ka Trgu Heroja:

Verovatno sam već pisala da prikazuje sedam poglavara nacije, u centru se nalazi Arhanđeo Gabriel a tu je i niz drugih značajnih figura iz mađarske istorije. 

Nismo posetili Muzej Terora, jevrejsku četvrt , vi možete slobodno 😁

Ceo vikend je zaista bio toliko lep da nekad i ne treba tumbati po teškim stvarima iz istorije. 

Dok ovo pišem shvatam da kako starim uopšte me više ne fasciniraju cifre...tipa najveća u Evropi, najveća na svetu...Nisu mi takve stvari više bitne. Sada već uveliko osetim energiju nekog mesta, boje su te koje mi se ili svide ili ne, oblici takođe...

Sutradan ujutru smo krenuli iz Budimpešte sa planom da posetimo Akvarijum, kasnije Suboticu, Palic...

Ne bih da dužim više, kao ljubitelj životinja ne mogu vam predložiti odlazak u Akvarijum. Ali ako me pitate da li su lepi korali recimo?  - Jesu. Nestvarno lepi. 

Rezimiraću standardno...U Parlament se zapucajte rano ujutru, posle njega preko puta na Ribarev bedem pa u kompleks dvorca. Probajte Palinku, čekirajte karte za metro na kraju pokretnih stepenica i pozdravite od mene njihove kontrolore😁

Budimpešta II deo

Zatim se uputismo preko Margaretinog mosta do Budima. Ja volim takve mostove gde mesta ima za sve, od pešaka preko biciklista pa sve do raznih vozila. Usput je i lepo ukrašen. Ovaj most vodi do Margaretinog ostrva . Znate da Budimpešta ima čak devet mostova! Neki kažu da se oni : „... nižu niz Dunav kao ogrlice oko ženskog vrata.” Postoji i legenda za Lančani most koji se smatra i najlepšim. Naime, šegrt je na zabavi koja je priređena u čast otvaranja mosta, primetio da lavovi nemaju jezik, nakon čega je graditelj izvršio samoubistvo.

Na Budimskoj strani videsmo crkve, već je počeo da pada mrak, pa je i Parlament koga smo ostavili na Peštanskoj strani lepo zasijao, tek toliko da nam ulepša fotografije. Tada spazih i ulične novogodišnje ukrase.

Posetili smo restoran odakle se pružao fin pogled na osvetljen Parlament a onda sećajući se reči naših vodiča da „se tamo gore nalazi...“ (nešto zanimljivo, zaboravismo šta),  krenusmo u tom pravcu. Još jedna grupa turista je bila iza nas, pa pomislih, na pravom smo putu. Iz daleka se čini da se radi o još jednoj crkvi, ali kad smo se popeli gore, prizor je bio fascinantnan. Dame i gospodo, predstavljam vam tzv. Ribarev bedem. Svaki od 7 tornjeva zapravo predstavlja po jedno pleme koje se doselilo i od kojih je nastao mađarski narod. Naziv je dobio po tome što je na tom mestu a u srednjem veku bila riblja pijaca. Ništa manje lepa, odmah pored bedema je Matiasova crkva . Možda je i najzanimljiviji podatak da je u ovoj crkvi krunisan Charles IV , poslednji Habsburški kralj. Za vreme turske okupacije bila je glavna džamija a sve freske tada su prebojene. Uglavnom, slobodno mogu reći da mi se taj deo Budimpešte i najviše dopao. Pogled sa bedema je zaista fascinantan.

Ali, onda se desilo i nešto ne tako lepo. Od dugog pešačenja u čizmama sa blagom potpeticom, stopala su počela baš mnogo da me bole. A pogled na bezbroj stepenika nimalo nije pružao utehu. Od tog trenutka kreće lov na svaku klupicu. A sreća, njih je bilo dovoljno pored Dunava, uz to svi su već uveliko žurili negde na doček Nove, tako da smo samo mi “odmarali”...

Uputismo se preko Lančanog mosta nazad, u Budim, sa željom da pronađemo čuvenu ulicu Vaci. Istina, obratismo pažnju i na to da li lavovi imaju jezik ili ne. A onda smo naišli na ljude koji su delili karte grada, nalazim da je to bilo vrlo lepo i korisno!

Lako je bilo doći do ulice Vaci a onda smo se iznenadili. Umesto uživo svirke čuli smo pištaljke na sve strane! Većina rekla bih, stanovnika Budimpešte, nosila je razne perike i maske. A opet, turisti su bili prilično iznenađeni tim prizorom. Neretka situacija na koju smo nailazili bila je da se takmiče u tom sviranju prolaznici i prodavci sa strane. Ulica Vaci je prepuna raznih prodavnica, neke od radnji suvenira su i bile otvorene, no mi smo se odlučili za zanimljivu kapu “Angry birds” koja nas je prosto dozivala sa jedne od uličnih tezgi. A onda smo se opustili uz kuvano vino i čuveni mađarski paprikaš...

Za tako kratko vreme, uzimajući u obzir i potpenice (ženski deo populacije će razumeti) i nedostatak bilo kakvog izvora o atrakcijama grada, rekla bih da smo super prošli. Ma koliko mi se dopalo neko mesto, retko poželim da se vratim na isto, nošena mišlju da je svet prevelik da bismo obilazili samo već poznato. No, Budimpeštu moram opet da posetim. Dugujem to svim ostalim građevinama, trgovima i drugim lepim mestima koje nismo stigli da obiđemo. A znate kada ću je ponovo posetiti ? 2017. godine kada je planirano da se otvori Muzej Rubikove kocke! Ne znam da li možete da zamislite kako će izgledati spolja…ja mogu ;)

Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji.

Budimpešta I deo

Starom kaputu dodadoh nove aplikacije, kupih lep šešir, uhvatih supruga za ruku i krenusmo za Beograd. Ali samo do parkinga ispred Sava Centra gde smo usred noći čekali autobus za Budimpeštu. Dopala nam se ideja o dočeku Nove godine u Budimpešti po povoljnoj ceni.

Moram odmah reći da mi je već tada bilo jasno da se na ovakve ture obično odluče baš mladi ljudi. A i s razlogom. Autobus je kasnio i da nisam sedela u kolima, već kao ostali a mnogo mlađi putnici bila izložena jakom vetru i hladnoći usred noći, ne bi mi bilo dobro.

Moja greška je što se nisam više informisala o svemu već nekako slepo verovala da ćemo i obići ono što su i napisali u programu, znate već, najveće atrakcije grada, a onda smo čuli: „Nažalost, dugo smo se zadržali na granici (živa istina) tako da nećemo stići da obiđemo atrakcije koje smo planirali, evo vam karte grada...“ Huh! Nisam ni ponela spisak svega što bi trebalo obići, a uvek ga nosim. A onda izostave da nam objasne da žive svirke neće biti. Mi, iz zemlje Srbije, navikli smo na razne muzičke dočeke po trgovima. No, to izgleda nije bilo bitno našim vodičima, te tako izađosmo iz busa oko 12h i dogovorom da se u isti vratimo oko 03:00 noću.

Znali smo samo da mostovi dele Budim i Peštu, kao i da je zaista njihov Parlament jedna prelepa građevina koja se nalazi na većini razglednica Mađarske. Po nekim podacima u Parlamentu postoji oko 690 soba i u njega je ugrađeno oko 40kg zlata. Jedan deo koristi mađarska vlada dok je drugi otvoren za posetioce.

Ono što sigurno znate a nije zgoreg ponoviti jeste da je Budimpešta nastala spajanjem Budima, Obuda i Pešte 1873. godine.

Autobus se parkirao na trgu Heroja. Lep trg, rekla bih ja. Na njemu se mogu videti brojne statue iz njihove istorije poređane polukružno. Na centralnom stubu visine preko 30m nalazi se arhangel Gabrijel koji u jednoj ruci drži Svetu mađarsku krunu a u drugoj krst, kao simbol ujedinjenja. Meni se svidelo. Tu je i Muzej lepih umetnosti.

Na kratko smo se dvoumili šta da radimo, budući da mrak pada rano, nećemo stići nista da vidimo i fotografišemo a sa druge strane većina tržnih centara je radila do 16h. A onda smo krenuli Andraši avenijom i prvo svratili na kafu.

Bio je to neki turski restoran, ne odolesmo nekoj salati sa piletinom i pudingom u nečemu nalik na šerbet.

Onda se usput divismo spoljnom izgledu železničke stanice Nyugati i obližnjim građevinama. Prođosmo pored Terror Háza Múzeum koji je otvoren u znak sećanja na žrtve komunističkog i fašističkog režima. Svratismo do supermarketa, ogromna je gužva bila, cene su bile pristupačne prilično. Preko puta videsmo tržni centar West End City Center , velika fontana na ulazu, lepi novogodišnji ukrasi gde god se okreneš, butici pretežno već zatvoreni a u onima koji su još radili cene nisu bile najpovoljnije, pa krenusmo dalje.

Ovu reportažu je napisala  tanjaarizanovic. tanjaarizanovic će vas rado posavetovati ukoliko želite da posetite Grčku ili odlučite da istražite neka nova mesta uSrbiji.

Preuzeto sa: http://www.trivago.rs/static.php?&sid=1001