Nedugo zatim, njegova sestra, iskoči iz čamca da pliva malo...
Mi nastavismo da pričamo, gledamo i fotografišemo druge čamce, tek nakon nekog vremena, nje nema u našem vidokrugu...Ne poželeti nikome. Oko nas već nema toliko gužve, ljude koji prođu pitamo za nju, nisu je videli...i nastane blaga panika...Meni je intuicija govorila da je sve u redu, ali nije da se nisam uplašila. U nekom trenutku čujemo kako doziva majku iz nekog čamca sa strane...Ajoj, smirismo se svi videvši je. Više se i ne sećam da li joj je bilo hladno ili je naš čamac daleko otišao, tek, snašla se, samo što smo se mi prilično uznemirili. Prošlo je i to.
Sunce opeklo, kačketi i ostala oprema ostala u kolima kod jezera Perućac. Nakon čini mi se tri sata, ali i pored svega, tri prelepa sata, stigosmo na jedan prašnjavi deo, mesto gde se i završavala regata. Taj deo mi se najmanje dopao. Deca su postala gladna a i sunčanica je bila vrlo verovatna. I opet nastaje haos. Gomila ljudi svuda okolo. Čekamo prijateljičinu ćerku da se sakupimo i krenemo nekim busom nazad. Nje nema, deci je to već bilo previše...
I sad zamislite situaciju. Ja već skroz izgubljena i u kupaćem kostimu dolazim do trojice policajaca kako bi im objasnila trenutnu situaciju i zamolila da mi decu sa mnom odvezu do našeg auta. Dvojica me posmatraju onako bezveze, po principu: zašto si uopšte vodila decu? Treći je a hvala Bogu bio normalan. Saslušao me je da su mi deca gladna, da nam je novčanik u kolima, da nema izgleda da uđemo u besplatan bus koji na svakoj krivini preti da se prevrne od tereta...Izvadio je novac da im kupim krajnje sumnjive pljeskavice ali drugog izbora nije bilo. I ne želite da znate kakav je osećaj kada vam stranac daje novac iako ste ga doduše samo zamolili za voznju do vaseg auta. Beskrajno sam mu zahvalna. A i verujem da neko odozgo vidi sve ;)
Oni su smazali pljeskavicu, popili vodu i povratili normalan pogled :) Uđosmo nekako u jedan bus dogovorivsi se pre toga da se kolima naravno vratimo i pokupimo ostatak ekipe kad se sakupe. Bus nas je ostavio u Bajinoj Bašti...onda su svi samo prešli ulicu i krenuli da stopiraju...A pijanih je bilo, ne zna se broja, kako ovih što su stopirali, tako i poneki za volanom. Već kad sam počela da gubim svaku nadu, ugledasmo bus za Perućac i konačno stigosmo do svog auta!
Dakle, toplo vam savetujem, za Drinsku regatu se dobro pripremite. Vi najbolje poznajete svoju decu, ukoliko mislite da ne bi bila nestašna u čamcu, što da ne! ALI, obavezan je šešir, krema za sunčanje, hrana i naravno voda. Možete poneti i novčanik ukoliko volite da rizikujete pa se odlučite za krajnje sumnjive pljeskavice.
Mi smo kod nas imali samo fotoaparat i dobru volju. I nije da nam nije bilo lepo. Jeste bilo i panike i bolnog ramena i nagoveštaja sunčanice, ali...sve to bude i prođe a uspomena na sam doživljaj, ostaje do kraja ;)
Pozdrav dobrom policajcu. (Ima ih.)
Нема коментара:
Постави коментар