Tunis

Pesak, prašinu, pustinje i tu neku tišinu...ili zavolite ili ne. Izmedju nema. 

Meni se svidja. Mogla bih komotno da živim tamo...Jedino ne znam baš koliko dugo..

Hotel Odyssee Resort and Thalasso Hotel Zarzis izabrah bukvalno za par sekundi. Videh oble zidove nalik na Gaudijeve gradjevine pa iako nisam bila sigurna da li je takav samo restoran ili ceo koncept hotela, odlučih da rizikujem.

U agenciji nam ispričaše neke teške priče o eventualnom kašnjenju leta ili pomeranju datuma, o opet eventualnom povratku kući ranije, o nekim mogućim presedanjima i letu od 8h....Ali se ništa od svega toga desilo nije. Možda nam je baš zato sve i bilo duplo lepše. 

Očekivali smo da ćemo krenuti uveče tog dana koji se računa kao prvi. Tako je ranije uvek bilo. Oduševili smo se kad su nam javili da je let u 2h noću i da tamo stižemo u ranim jutarnjim satima. Vodič se ogradio i objasnio da je u svim hotelima check in u 14h ili 15h i da zavisi od mnogo faktora da li ćemo ući u sobu ranije. Svakako dobijamo one narukvice za all inclusive pa možemo gde god tu u okviru hotela. 

Od same kapije hotela do recepcije i glavne zgrade ima toliko povezanih objekata da je i sama veličina svega zaista impozantna. 

Na ulazu osetih neki čudan miris ali sam taj miris posle osetila prilikom ulaska u svaku radnju. Ne znam da li im sama koža tako miriše ili je u pitanju nešto drugo...tek drugačije je.

A hol, zidovi....oooooooo....meni fascinantno skroz. Kasnije nam je vodič objasnio da zaista spada u lepše hotele i da je radjen ne po uzoru na Gaudijeve gradjevine već na njihove berberske kuće.

Na recepciji smo sačekali max nekih 10 min. i dobili ključ!

Pa Bingo bre! 

I soba je skroz bila simpatična. 

Što se Dragoslava i mene tiče mi smo iz sobe izlazili rano a  ulazili posle večere, nekad malo prozujali okolo na koktel i svirku i sobu je samo Joka koristila preko dana, šminkala se, ispijala kafe na terasi i odmarala verovatno i od nas 😀   Da biste ujutru stigli do mora prolazite pored bazena...tu su i dva manja restorana. 

Generalno osim animatorskog tima svi ostali nisu bili ni namćori ali nisu bili nešto ni ljubazni...Pričaju pretežno francuski. I onda dolazimo do plaže. Niko nam nije rekao ali iako smo poneli naše peškire, pitasmo na recepciji za njihove i iznajmljivanje njihovih plavih bilo je 10e po kom. Ukoliko ne odlučite da ih častite sa tim novcem na kraju boravka možete ga uzeti nazad a peškire možete menjati kad god poželite u kućici pored plaže. 

U plavo obojeni DOK zaljubismo se na prvu. Pesak sitan, najlepši. More toplo, jedino je plitko pa ukoliko se ne odlučite za šetnju po doku istreniraćete mišiće nogu samo tako...

Ima i trave ali ne u delu koji je ogradjen i predvidjen za kupanje. 

Pitali su nas da li želimo da jašemo kamile, konje...Rekoh im da ja životinje volim.

Na tu temu imala sam i razgovor sa jednim meštanom Zarzisa. Mačke su im u katastrofalnom stanju čak i ako se vrte oko restorana. Prosto neverovatno. I u centru Zarzisa videsmo ovu mačku...Pitam trgovca imaju li uopšte veterinara...Reče uz osmeh da imaju...Pitam zašto su jedino kod njih i u Egiptu životinje u ovoliko lošem stanju? Objasnio mi je najljubaznije koliko je mogao da oni novac i vreme za životinje nemaju.

Ja tad pogledah u njegov pogolem stomak pa mu rekoh da nemoguće da ne može od svog ručka da odvoji zalogaj, dva...Bilo mu je smešno. Meni nije. Dragoslav i Joka vrteli su se okolo prateći situaciju, ne isključujući mogućnost da dobijem i batine od dobro uhranjenih trgovaca. 

Ono što je takodje bilo fascinantno u hotelu jeste hrana...Milion i jedna neka njihova izmiksovana varijanta. Bilo me blam da kružim iznad svega i pravim snimke ali ulovih nešto malo tek da se stekne utisak: 

Posebna ali zaista posebna pohvala ide njihovom CARVING TIMU. Jednog mladog i talentovanog carving mastera i upoznah lično. 

Bog mi je svedok da mi je preko potreban bio isključivo odmor uz tišinu i more.

Nikakve vežbe i ostali bakrači.

Ali, eto ti nekog malog animatora...skuplja ljude po plaži za vežbe u bazenu...Ajd da vidim ima li nekih noviteta na tom polju...

Svako je vežbao na svoj način tog dana...

I tu na kraju uvideh da samo stajati na dasci za surfovanje nije uopšte naivno...

Sutradan sam rešila da ispoštujem svoje želje za potpunim mirom i odmorom, Dragoslav i Joka su već našli zanimacije poput golfa, luka i strele...

Vodiča sa informacijama o cenama izleta sačekali smo u dogovoreno vreme u holu. Farma krokodila, izlet od nekih 2h koštao je 35E, isto toliko izlet do flamingosa kojih trenutno i nema. Dan u Sahari bio je 95e, 2 dana ako se ne varam 170e....Op, op, op....i na kraju izlet od tog mestašca Zarzis gde smo bili smešteni do ostrva Djerbe bio je 45e.

Ajd sad... daj šta daš...

Odlučismo se za izlet do Djerbe. Bus je trebalo da bude u 7:15 ispred hotela. Znači, preskačete doručak.

Došao je oko 8:20 otprilike..Bez ikakvog izvinjenja. Bez ikakvih lunch paketa...

Prva stanica gde nam se pridružuje vodič na srpskom, devojka iz Kragujevca jeste muzej Guellala. 

Videsmo mnogo voštanih figura, njihovu kulturu življenja, mada mislim da nam je i bez svega toga, već bilo jasno kakav se život otprilke vodi u ovim selima keramike. 

Ono sto je bilo zanimljivo i lepo jeste prodavnica sa radionicom pravljenja predmeta od gline. 

Iz cele grupe naravno da je samo naša ćerka htela da se oproba u toj disciplini.

Nokti su joj malo smetali, inače bi pokidala.

Nakon toga predvidjen je bio obilazak Sinagoge. Tamo ćete dobiti maramu ukoliko je nemate a izuvanje je obavezno. 

I onda je usledio šoping u njihovom centru. 

Imali smo iskustva i sa Turcima i sa Egipćanima ali sa ovakvim trgovcima još nismo. 

Dakle, na raspolaganju nam je bilo sat i po šetnje i kupovine. 

Uhvatimo se za jedan predmet, pitamo za cenu i bukvalno čekamo celih 5min. da progovori. 

I svi do jednog tako. 

Sakupi ti sad nekoliko radnji, želju da kupiš prijateljima suvenire i svakog trgovca koji tek posle 10min. izgovori cenu....

Na kraju Dragoslav reče devojci vodiču:" Ovo nije bilo dovoljno!"....Meni, gladnoj već...jeste bilo dovoljno. 

Sreća pa stigosmo bar na ručak.   

Navučeni na odbojku na pesku dok smo iz mora virili da li se okuplja ekipa videsmo kod bazena penu party...

Oooooo, ajd kad smo već tu...Ostavila bih ja to mladjima, ali takvih tamo nije baš ni bilo....pa da ne propadne zezanje i pena...

A privatnik-ortoped iz Sd-a mi je pre puta za kolena savetovao bicikl i vežbe u vodi...Bicikl još nisam kupila ali sam u vodi izvela sve moguće i nemoguće pokrete. Valjda sam zato i jedva hodala na aerodromu kad smo krenuli nazad😄

Odbojku sam već pomenula, pa i tu uspomenu da stavimo ovde

Recepcija je otvorena 24h. Kao sto već napisah uglavnom govore francuski ali i engleski, nemački...

Od gostiju primetih najviše Poljake, rekoše nam da su Srbi retki...

Internet je u holu bio ok, u sobi delimično, takodje i na plaži. Toplo vam savetujem da pre polaska na put ne pretpostavljate da je to taj internet koji imate...već pozovete operatera i detaljno se informišete o vrsti paketa tačnije o vrsti interneta koji vam je dostupan u inostranstvu. 

U suprotnom može vam doći račun u iznosu celog letovanja. 

Napojnice su kako su nas pre puta obavestili, nepisano pravilo. 

Valuta je tunižanski dinar. Menjačnica se obično nalazi u sklopu recepcije. Ako sačuvate priznanicu zamena lokalne valute natrag u stranu moguća je samo u menjačnicama na aerodromu uz pasoš i tu priznanicu. 

U sobi smo imali sef u kome smo čuvali novac i dokumenta. Upotreba sefa je besplatna ili uz malu doplatu. 

Državljanima Srbije potrebna je viza za ulazak u Tunis. Eto, čisto da imate i tu informaciju. Obično ne ulazi u cenu aranžmana i iznosi oko 20E po osobi. 

I ono sto takodje ne ulazi u cenu jeste boravišna taksa. Za hotele 3* - 8 njihovih dinara po danu, za hotele 4 i 5* - 12 TND po danu. 

Kurs: 1E je oko 3.35TND. Iznos napojnice ne bi trebalo da bude manji od 1TND.

Vremenska zona je ista kao u Srbiji, s tim da kada je u Srbiji letnje računjanje vremena, u Tunisu je 1 sat manje. 

Preporučljivo je piti flaširanu vodu. 

Za prevoz možete koristiti taxi vozila žute boje. Mi smo nekako poslušali vodiča da je okvirna cena vožnje do centra Zarzisa nešto smešna pa smo ležerno seli u taj žuti taxi..

Vidim ja Dragoslav gleda onaj taksimetar, okreće se ka meni i neprirodno širi oči..

Ukapiram naravno da treba što pre da ga pitamo za cenu...On nešto kao ne zna dobro engleski....uglavnom, ispade kao da će da nas sačeka da pazarimo koliko god nam vremena treba i sve to za 30TND...Ok.

Nedelja je bila, pola radnji je bilo zatvoreno, no uspeli smo da ispazarimo lepo i vratismo se i ranije. 

Dovezao nas je do hotela. 

Koliko smo dužni? 

- 55TND

Ja zaista volim da ostavim napojnice. 

Ipak, preporučujem vam da se uvek pre nego što se upustite u neku avanturicu sa njima detaljno informišete o tačnoj ceni. 

Najkorektnije je bilo što poslednjeg dana iako vam je check out do 12h oni vam dozvoljavaju da zadržite narukvice. 

Ukoliko vam je let noćni u hotelu ostajete bukvalno ceo taj dan i koristite sve usluge kao i prethodnih dana. 

Zaista zaslužuje svaku PREPORUKU:

📍Hotel Odyssee Resort and Thalasso Hotel Zarzis. ⭐️⭐️⭐️⭐️🥰