Fruška gora I deo

Jeste...bili smo u poseti istoj na nekoj ekskurziji u osnovnoj školi...
Jeste...ne sećam se baš ničega...:)
Zapravo, znate taj period detinjstva nosi i nezaobilazno negodovanje za sve što nisu neka baš zabavna mesta, pa jedino što mi i jeste ostalo u sećanju jeste upravo taj osećaj: “pffff, baš moramo tamo...” I tako kako starim, uviđam da neka mesta postaju lepša kako raste vaš broj godina.
Fruška gora je u cilju trajne zaštite postala naš Nacionalni park 1960. Godine.
Prema podacima, tačno 25.525 ha predstavlja područje aktivne zaštite.
Radi se o ostrvskoj planini budući da su panonske ostrvske planine zapravo bile ostrva u nekadašnjem Panonskom moru koje je iščezlo pre 600 hiljada godina. Tako su i nekadašnja ostrva postala planine ili brda.
Ova naša planina ima dužinu oko 75km i širinu oko 15km, zahvata površinu od oko 255km2 a najviši vrh je Crveni Čot na 539m.
Na padinama i dolinama Fruške gore mogu se videti brojne livade, žitna polja, pašnjaci, vinogradi i voćnjaci a delovi viši od 300m obiluju gustom listopadnom šumom. Kažu da na ovoj planini možete naći preko 700 vrsta lekovitog bilja a možete sresti i poneku srnu, lasicu, divlju svinju nešto lično sumnjam ali tako kažu...
Frušku goru ulepšava i 16 pravoslavnih manastira koji su poznati po bogatim riznicama, freskama i bibliotekama.
A sve ovo i malo više ja nisam znala, niti sam imala vremena da obnovim gradivo :) pred naš put u Vrdnik kada sam i planirala posetu zapravo svoj rođendan tačno na ovoj planini.
Nađoh jednu lepu neprofitnu organizaciju “Fruškać”, objasnila sam im porukom našu putanju i zamolila za sugestiju šta možemo da posetimo usput. Sajt im je prelepo urađen, te vam ga toplo preporučujem ukoliko rešite da posetite ovu planinsku lepoticu. Elem, dobila sam i povratne informacije sa sve mapom Fruške gore na kojoj su odlično znakovima obeležena sva zanimljiva mesta na njoj. Rekoše nam da ukoliko smo ljubitelji konvencionalnog turizma, a mi smo ljubitelji svega :) posetimo etno naselje Vrdnička kula, što smo i učinili. Lepo je uređeno iako su još u izgradnji, rekla bih po broju radnika i kamiona koje smo zatekli. Cene smeštaja u vilama su im prilično visoke, čak začuh i komentar jedne gospođe za stolom pored našeg, dok je listala letak sa cenama smeštaja: “ Oni misle da je ovo Kopaonik?” E, sad...nije Kopaonik, ali meni se i Fruška gora nekako baš dopala. S tim da cene smeštaja jesu visoke. U etno naselju postoji deo namenjen najmlađima, crkvica od drveta, te sve u svemu, dosta toga podseća na Drvengrad, Mećavnik.
Nedaleko odatle, nalazi se i stara Vrdnička kula.
Već tu smo napunili baterije, a onda smo se uputili izvoru Jazak. Tamo smo pored sopstvenih baterija napunili i balone sa vodom :) Obišli smo i prelep manastir Jazak iz koga su više puta mošti cara Uroša premeštane da bi 2001. godine bile ponovo vraćene. Danas je to ženski manastir i suvišno je i govoriti o miru i spokoju koji doživite čim kročite u dvorište manastira.
Budući da smo odseli u Vrdniku, neizostavna je bila i poseta manastiru Vrdnik koga još nazivaju i Mala Ravanica. Ovo je inače i jedini fruškogorski manastir koji se nalazi u naseljenom mestu, maltene u samom centru Vrdnika.
Ali, najzanimljivi deo upoznavanja čari Fruške gore nastupa 02.10. ujutru, kada smo napustili Vrdnik i krenuli da proslavimo moj nijebitnokojiporedu a planinski rođendan :)